2. Петрова 1
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1Од Симона Петра, слуге и апостола Исуса Христа, онима што су примили с нама једну часну веру у правди Бога нашег и спаса Исуса Христа:
1Simon Petrus, servus et apostolus Jesu Christi, iis qui coæqualem nobiscum sortiti sunt fidem in justitia Dei nostri, et Salvatoris Jesu Christi.
2Благодат и мир да вам се умножи познавањем Бога и Христа Исуса Господа нашег.
2Gratia vobis, et pax adimpleatur in cognitione Dei, et Christi Jesu Domini nostri:
3Будући да су нам све божанствене силе Његове, које требају к животу и побожности, дароване познањем Оног који нас позва славом и добродетељи,
3Quomodo omnia nobis divinæ virtutis suæ, quæ ad vitam et pietatem donata sunt, per cognitionem ejus, qui vocavit nos propria gloria, et virtute,
4кроз које се нама дароваше часна и превелика обећања, да њих ради имате део у Божјој природи, ако утечете од телесних жеља овог света.
4per quem maxima, et pretiosa nobis promissa donavit: ut per hæc efficiamini divinæ consortes naturæ: fugientes ejus, quæ in mundo est, concupiscentiæ corruptionem.
5И на само ово окрените све старање своје да покажете у вери својој добродетељ, а у добродетељи разум,
5Vos autem curam omnem subinferentes, ministrate in fide vestra virtutem, in virtute autem scientiam,
6а у разуму уздржање, а у уздржању трпљење, а у трпљењу побожност,
6in scientia autem abstinentiam, in abstinentia autem patientiam, in patientia autem pietatem,
7а у побожности братољубље, а у братољубљу љубав.
7in pietate autem amorem fraternitatis, in amore autem fraternitatis caritatem.
8Јер кад је ово у вама, и множи се, неће вас оставити лене нити без плода у познању Господа нашег Исуса Христа.
8Hæc enim si vobiscum adsint, et superent, non vacuos nec sine fructu vos constituent in Domini nostri Jesu Christi cognitione.
9А ко нема овог слеп је, и пипа заборавивши очишћење од старих својих греха.
9Cui enim non præsto sunt hæc, cæcus est, et manu tentans, oblivionem accipiens purgationis veterum suorum delictorum.
10Зато, браћо, постарајте се још већма да своју службу и избор утврдите; јер чинећи ово нећете погрешити никад;
10Quapropter fratres, magis satagite ut per bona opera certam vestram vocationem, et electionem faciatis: hæc enim facientes, non peccabitis aliquando.
11јер вам се тако обилно допусти улазак у вечно царство Господа нашег и спаса Исуса Христа.
11Sic enim abundanter ministrabitur vobis introitus in æternum regnum Domini nostri et Salvatoris Jesu Christi.
12Зато се нећу оленити опомињати вам једнако ово, ако и знате и утврђени сте у овој истини;
12Propter quod incipiam vos semper commonere de his: et quidem scientes et confirmatos vos in præsenti veritate.
13јер мислим да је право докле сам год у овом телу да вас будим опомињањем,
13Justum autem arbitror quamdiu sum in hoc tabernaculo, suscitare vos in commonitione:
14знајући да ћу скоро тело своје одбацити као што ми каза и Господ наш Исус Христос.
14certus quod velox est depositio tabernaculi mei secundum quod et Dominus noster Jesus Christus significavit mihi.
15А трудићу се свакако да се и по растанку мом можете опомињати овог.
15Dabo autem operam et frequenter habere vos post obitum meum, ut horum memoriam faciatis.
16Јер вам не показасмо силу и долазак Господа нашег Исуса Христа по приповеткама мудро измишљеним, него смо сами видели славу Његову.
16Non enim doctas fabulas secuti notam fecimus vobis Domini nostri Jesu Christi virtutem et præsentiam: sed speculatores facti illius magnitudinis.
17Јер он прими од Бога Оца част и славу кад дође к Њему такав глас: Ово је Син мој љубазни, који је по мојој вољи.
17Accipiens enim a Deo Patre honorem et gloriam, voce delapsa ad eum hujuscemodi a magnifica gloria: Hic est Filius meus dilectus, in quo mihi complacui, ipsum audite.
18И овај глас ми чусмо где сиђе с неба кад бејасмо с Њим на светој гори.
18Et hanc vocem nos audivimus de cælo allatam, cum essemus cum ipso in monte sancto.
19И имамо најпоузданију пророчку реч, и добро чините што пазите на њу, као на видело које светли у тамном месту, докле дан не осване и даница се не роди у срцима вашим.
19Et habemus firmiorem propheticum sermonem: cui benefacitis attendentes quasi lucernæ lucenti in caliginoso loco donec dies elucescat, et lucifer oriatur in cordibus vestris:
20И ово знајте најпре да ниједно пророштво књижевно не бива по свом казивању;
20hoc primum intelligentes quod omnis prophetia Scripturæ propria interpretatione non fit.
21јер никад пророштво не би од човечије воље, него научени од Светог Духа говорише свети Божији људи.
21Non enim voluntate humana allata est aliquando prophetia: sed Spiritu Sancto inspirati, locuti sunt sancti Dei homines.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.