Проповедник 1
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1Речи проповедника, сина Давидовог цара у Јерусалиму.
1Verba Ecclesiastæ, filii David, regis Jerusalem.
2Таштина над таштинама, вели проповедник, таштина над таштинама, све је таштина.
2[Vanitas vanitatum, dixit Ecclesiastes; vanitas vanitatum, et omnia vanitas.
3Каква је корист човеку од свега труда његовог, којим се труди под сунцем?
3Quid habet amplius homo de universo labore suo quo laborat sub sole?]
4Нараштај један одлази и други долази, а земља стоји увек.
4[Generatio præterit, et generatio advenit; terra autem in æternum stat.
5Сунце излази и залази, и опет хити на место своје одакле излази.
5Oritur sol et occidit, et ad locum suum revertitur; ibique renascens,
6Ветар иде на југ и обрће се, и у обртању свом враћа се.
6gyrat per meridiem, et flectitur ad aquilonem. Lustrans universa in circuitu pergit spiritus, et in circulos suos revertitur.
7Све реке теку у море, и море се не препуња; одакле теку реке, онамо се враћају да опет теку.
7Omnia flumina intrant in mare, et mare non redundat; ad locum unde exeunt flumina revertuntur ut iterum fluant.
8Све је мучно, да човек не може исказати; око се не може нагледати, нити се ухо може наслушати.
8Cunctæ res difficiles; non potest eas homo explicare sermone. Non saturatur oculus visu, nec auris auditu impletur.
9Шта је било то ће бити, шта се чинило то ће се чинити, и нема ништа ново под сунцем.
9Quid est quod fuit? Ipsum quod futurum est. Quid est quod factum est? Ipsum quod faciendum est.
10Има ли шта за шта би ко рекао: Види, то је ново? Већ је било за векова који су били пре нас.
10Nihil sub sole novum, nec valet quisquam dicere: Ecce hoc recens est: jam enim præcessit in sæculis quæ fuerunt ante nos.
11Не помиње се шта је пре било; ни оно што ће после бити неће се помињати у оних који ће после настати.
11Non est priorum memoria; sed nec eorum quidem quæ postea futura sunt erit recordatio apud eos qui futuri sunt in novissimo.]
12Ја проповедник бејах цар над Израиљем у Јерусалиму.
12[Ego Ecclesiastes fui rex Israël in Jerusalem;
13И управих срце своје да тражим и разберем мудрошћу све што бива под небом; тај мучни посао даде Бог синовима људским да се муче око њега.
13et proposui in animo meo quærere et investigare sapienter de omnibus quæ fiunt sub sole. Hanc occupationem pessimam dedit Deus filiis hominum, ut occuparentur in ea.
14Видех све што бива под сунцем, и гле, све је таштина и мука духу.
14Vidi cuncta quæ fiunt sub sole, et ecce universa vanitas et afflictio spiritus.
15Шта је криво не може се исправити, и недостаци не могу се избројати.
15Perversi difficile corriguntur, et stultorum infinitus est numerus.
16Ја рекох у срцу свом говорећи: Ево, ја постах велик, и претекох мудрошћу све који бише пре мене у Јерусалиму, и срце моје виде много мудрости и знања.
16Locutus sum in corde meo, dicens: Ecce magnus effectus sum, et præcessi omnes sapientia qui fuerunt ante me in Jerusalem; et mens mea contemplata est multa sapienter, et didici.
17И управих срце своје да познам мудрост и да познам безумље и лудост; па дознах да је и то мука духу.
17Dedique cor meum ut scirem prudentiam atque doctrinam, erroresque et stultitiam; et agnovi quod in his quoque esset labor et afflictio spiritus:
18Јер где је много мудрости, много је бриге, и ко умножава знање умножава муку.
18eo quod in multa sapientia multa sit indignatio; et qui addit scientiam, addit et laborem.]
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.