Проповедник
Chapter 3

Проповедник

Daničić–Karadžić Bible (…
vs Clementine Vulgate…
Aa
Text size
Line width
Verse numbers

Проповедник 3

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1Свему има време, и сваком послу под небом има време.
1[Omnia tempus habent, et suis spatiis transeunt universa sub cælo.
2Има време кад се рађа, и време кад се умире; време кад се сади, и време кад се чупа посађено;
2Tempus nascendi, et tempus moriendi; tempus plantandi, et tempus evellendi quod plantatum est.
3Време кад се убија, и време кад се исцељује; време кад се разваљује, и време кад се гради.
3Tempus occidendi, et tempus sanandi; tempus destruendi, et tempus ædificandi.
4Време плачу и време смеху; време ридању и време игрању;
4Tempus flendi, et tempus ridendi; tempus plangendi, et tempus saltandi.
5Време кад се размеће камење, и време кад се скупља камење; време кад се грли, и време кад се оставља грљење;
5Tempus spargendi lapides, et tempus colligendi, tempus amplexandi, et tempus longe fieri ab amplexibus.
6Време кад се тече, и време кад се губи; време кад се чува, и време кад се баца;
6Tempus acquirendi, et tempus perdendi; tempus custodiendi, et tempus abjiciendi.
7Време кад се дере, и време кад се сашива; време кад се ћути и време кад се говори.
7Tempus scindendi, et tempus consuendi; tempus tacendi, et tempus loquendi.
8Време кад се љуби, и време кад се мрзи; време рату и време миру.
8Tempus dilectionis, et tempus odii; tempus belli, et tempus pacis.]
9Каква је корист ономе који ради од оног око чега се труди?
9[Quid habet amplius homo de labore suo?
10Видео сам послове које је Бог дао синовима људским да се муче око њих.
10Vidi afflictionem quam dedit Deus filiis hominum, ut distendantur in ea.
11Све је учинио да је лепо у своје време, и савет метнуо им је у срце, али да не може човек докучити дела која Бог твори, ни почетка ни краја.
11Cuncta fecit bona in tempore suo, et mundum tradidit disputationi eorum, ut non inveniat homo opus quod operatus est Deus ab initio usque ad finem.
12Дознах да нема ништа боље за њих него да се веселе и чине добро за живота свог.
12Et cognovi quod non esset melius nisi lætari, et facere bene in vita sua;
13И кад сваки човек једе и пије и ужива добра од сваког труда свог, то је дар Божји.
13omnis enim homo qui comedit et bibit, et videt bonum de labore suo, hoc donum Dei est.
14Дознах да шта год твори Бог оно траје довека, не може му се ништа додати нити се од тога може шта одузети; и Бог твори да би Га се бојали.
14Didici quod omnia opera quæ fecit Deus perseverent in perpetuum; non possumus eis quidquam addere, nec auferre, quæ fecit Deus ut timeatur.
15Шта је било то је сада, и шта ће бити то је већ било; јер Бог повраћа шта је прошло.
15Quod factum est, ipsum permanet; quæ futura sunt jam fuerunt, et Deus instaurat quod abiit.]
16Још видех под сунцем где је место суда безбожност и место правде безбожност.
16[Vidi sub sole in loco judicii impietatem, et in loco justitiæ iniquitatem:
17И рекох у срцу свом: Бог ће судити праведнику и безбожнику; јер има време свему и сваком послу.
17et dixi in corde meo: Justum et impium judicabit Deus, et tempus omnis rei tunc erit.
18Рекох у срцу свом за синове људске да им је Бог показао да виде да су као стока.
18Dixi in corde meo de filiis hominum, ut probaret eos Deus, et ostenderet similes esse bestiis.
19Јер шта бива синовима људским то бива и стоци, једнако им бива; како гине она тако гину и они, и сви имају исти дух; и човек ништа није бољи од стоке, јер је све таштина.
19Idcirco unus interitus est hominis et jumentorum, et æqua utriusque conditio. Sicut moritur homo, sic et illa moriuntur. Similiter spirant omnia, et nihil habet homo jumento amplius: cuncta subjacent vanitati,
20Све иде на једно место; све је од праха и све се враћа у прах.
20et omnia pergunt ad unum locum. De terra facta sunt, et in terram pariter revertuntur.
21Ко зна да дух синова људских иде горе, а дух стоке да иде доле под земљу?
21Quis novit si spiritus filiorum Adam ascendat sursum, et si spiritus jumentorum descendat deorsum?
22Зато видех да ништа нема боље човеку него да се весели оним што ради, јер му је то део; јер ко ће га довести да види шта ће бити после њега?
22Et deprehendi nihil esse melius quam lætari hominem in opere suo, et hanc esse partem illius. Quis enim eum adducet ut post se futura cognoscat?]

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.