Проповедник 3
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1Свему има време, и сваком послу под небом има време.
1Всему свое время, и время всякой вещи под небом:
2Има време кад се рађа, и време кад се умире; време кад се сади, и време кад се чупа посађено;
2время рождаться, и время умирать; время насаждать, и время вырывать посаженное;
3Време кад се убија, и време кад се исцељује; време кад се разваљује, и време кад се гради.
3время убивать, и время врачевать; время разрушать, и время строить;
4Време плачу и време смеху; време ридању и време игрању;
4время плакать, и время смеяться; время сетовать, и время плясать;
5Време кад се размеће камење, и време кад се скупља камење; време кад се грли, и време кад се оставља грљење;
5время разбрасывать камни, и время собирать камни; время обнимать, и время уклоняться от объятий;
6Време кад се тече, и време кад се губи; време кад се чува, и време кад се баца;
6время искать, и время терять; время сберегать, и время бросать;
7Време кад се дере, и време кад се сашива; време кад се ћути и време кад се говори.
7время раздирать, и время сшивать; время молчать, и время говорить;
8Време кад се љуби, и време кад се мрзи; време рату и време миру.
8время любить, и время ненавидеть; время войне, и время миру.
9Каква је корист ономе који ради од оног око чега се труди?
9Что пользы работающему от того, над чем он трудится?
10Видео сам послове које је Бог дао синовима људским да се муче око њих.
10Видел я эту заботу, которую дал Бог сынам человеческим, чтобы они упражнялись в том.
11Све је учинио да је лепо у своје време, и савет метнуо им је у срце, али да не може човек докучити дела која Бог твори, ни почетка ни краја.
11Все соделал Он прекрасным в свое время, и вложил мир в сердце их, хотя человек не может постигнуть дел, которые Бог делает, от начала до конца.
12Дознах да нема ништа боље за њих него да се веселе и чине добро за живота свог.
12Познал я, что нет для них ничего лучшего, как веселиться и делать доброе в жизни своей.
13И кад сваки човек једе и пије и ужива добра од сваког труда свог, то је дар Божји.
13И если какой человек ест и пьет, и видит доброе во всяком труде своем, то это - дар Божий.
14Дознах да шта год твори Бог оно траје довека, не може му се ништа додати нити се од тога може шта одузети; и Бог твори да би Га се бојали.
14Познал я, что все, что делает Бог, пребывает вовек: к тому нечего прибавлять и от того нечего убавить, - и Бог делает так, чтобы благоговели пред лицем Его.
15Шта је било то је сада, и шта ће бити то је већ било; јер Бог повраћа шта је прошло.
15Что было, то и теперь есть, и что будет, то уже было, - и Бог воззовет прошедшее.
16Још видех под сунцем где је место суда безбожност и место правде безбожност.
16Еще видел я под солнцем: место суда, а там беззаконие; место правды, а там неправда.
17И рекох у срцу свом: Бог ће судити праведнику и безбожнику; јер има време свему и сваком послу.
17И сказал я в сердце своем: “праведного и нечестивого будет судить Бог; потому что время для всякой вещи и суд над всяким делом там”.
18Рекох у срцу свом за синове људске да им је Бог показао да виде да су као стока.
18Сказал я в сердце своем о сынах человеческих, чтобы испытал их Бог, и чтобы они видели, что они сами по себе животные;
19Јер шта бива синовима људским то бива и стоци, једнако им бива; како гине она тако гину и они, и сви имају исти дух; и човек ништа није бољи од стоке, јер је све таштина.
19потому что участь сынов человеческих и участь животных - участь одна: как те умирают, так умирают и эти, и одно дыхание у всех, и нет у человека преимущества перед скотом, потому что все - суета!
20Све иде на једно место; све је од праха и све се враћа у прах.
20Все идет в одно место: все произошло из праха и все возвратится в прах.
21Ко зна да дух синова људских иде горе, а дух стоке да иде доле под земљу?
21Кто знает: дух сынов человеческих восходит ли вверх, и дух животных сходит ли вниз, в землю?
22Зато видех да ништа нема боље човеку него да се весели оним што ради, јер му је то део; јер ко ће га довести да види шта ће бити после њега?
22Итак увидел я, что нет ничего лучше, как наслаждаться человеку делами своими: потому что это - доля его; ибо кто приведет его посмотреть на то, что будет после него?
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.