Проповедник 3
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Lutherbibel 1912
1Свему има време, и сваком послу под небом има време.
1Ein jegliches hat seine Zeit, und alles Vornehmen unter dem Himmel hat seine Stunde.
2Има време кад се рађа, и време кад се умире; време кад се сади, и време кад се чупа посађено;
2Geboren werden und sterben, pflanzen und ausrotten, was gepflanzt ist,
3Време кад се убија, и време кад се исцељује; време кад се разваљује, и време кад се гради.
3würgen und heilen, brechen und bauen,
4Време плачу и време смеху; време ридању и време игрању;
4weinen und lachen, klagen und tanzen,
5Време кад се размеће камење, и време кад се скупља камење; време кад се грли, и време кад се оставља грљење;
5Stein zerstreuen und Steine sammeln, herzen und ferne sein von Herzen,
6Време кад се тече, и време кад се губи; време кад се чува, и време кад се баца;
6suchen und verlieren, behalten und wegwerfen,
7Време кад се дере, и време кад се сашива; време кад се ћути и време кад се говори.
7zerreißen und zunähen, schweigen und reden,
8Време кад се љуби, и време кад се мрзи; време рату и време миру.
8lieben und hassen, Streit und Friede hat seine Zeit.
9Каква је корист ономе који ради од оног око чега се труди?
9Man arbeite, wie man will, so hat man doch keinen Gewinn davon.
10Видео сам послове које је Бог дао синовима људским да се муче око њих.
10Ich sah die Mühe, die Gott den Menschen gegeben hat, daß sie darin geplagt werden.
11Све је учинио да је лепо у своје време, и савет метнуо им је у срце, али да не може човек докучити дела која Бог твори, ни почетка ни краја.
11Er aber tut alles fein zu seiner Zeit und läßt ihr Herz sich ängsten, wie es gehen solle in der Welt; denn der Mensch kann doch nicht treffen das Werk, das Gott tut, weder Anfang noch Ende.
12Дознах да нема ништа боље за њих него да се веселе и чине добро за живота свог.
12Darum merkte ich, daß nichts Besseres darin ist denn fröhlich sein und sich gütlich tun in seinem Leben.
13И кад сваки човек једе и пије и ужива добра од сваког труда свог, то је дар Божји.
13Denn ein jeglicher Mensch, der da ißt und trinkt und hat guten Mut in aller seiner Arbeit, das ist eine Gabe Gottes.
14Дознах да шта год твори Бог оно траје довека, не може му се ништа додати нити се од тога може шта одузети; и Бог твори да би Га се бојали.
14Ich merkte, daß alles, was Gott tut, das besteht immer: man kann nichts dazutun noch abtun; und solches tut Gott, daß man sich vor ihm fürchten soll.
15Шта је било то је сада, и шта ће бити то је већ било; јер Бог повраћа шта је прошло.
15Was geschieht, das ist zuvor geschehen, und was geschehen wird, ist auch zuvor geschehen; und Gott sucht wieder auf, was vergangen ist.
16Још видех под сунцем где је место суда безбожност и место правде безбожност.
16Weiter sah ich unter der Sonne Stätten des Gerichts, da war ein gottlos Wesen, und Stätten der Gerechtigkeit, da waren Gottlose.
17И рекох у срцу свом: Бог ће судити праведнику и безбожнику; јер има време свему и сваком послу.
17Da dachte ich in meinem Herzen: Gott muß richten den Gerechten und den Gottlosen; denn es hat alles Vornehmen seine Zeit und alle Werke.
18Рекох у срцу свом за синове људске да им је Бог показао да виде да су као стока.
18Ich sprach in meinem Herzen: Es geschieht wegen der Menschenkinder, auf daß Gott sie prüfe und sie sehen, daß sie an sich selbst sind wie das Vieh.
19Јер шта бива синовима људским то бива и стоци, једнако им бива; како гине она тако гину и они, и сви имају исти дух; и човек ништа није бољи од стоке, јер је све таштина.
19Denn es geht dem Menschen wie dem Vieh: wie dies stirbt, so stirbt er auch, und haben alle einerlei Odem, und der Mensch hat nichts mehr als das Vieh; denn es ist alles eitel.
20Све иде на једно место; све је од праха и све се враћа у прах.
20Es fährt alles an einen Ort; es ist alles von Staub gemacht und wird wieder zu Staub.
21Ко зна да дух синова људских иде горе, а дух стоке да иде доле под земљу?
21Wer weiß, ob der Odem der Menschen aufwärts fahre und der Odem des Viehes abwärts unter die Erde fahre?
22Зато видех да ништа нема боље човеку него да се весели оним што ради, јер му је то део; јер ко ће га довести да види шта ће бити после њега?
22So sah ich denn, daß nichts Besseres ist, als daß ein Mensch fröhlich sei in seiner Arbeit; denn das ist sein Teil. Denn wer will ihn dahin bringen, daß er sehe, was nach ihm geschehen wird?
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.