Проповедник
Chapter 3

Проповедник

Daničić–Karadžić Bible (…
vs Londona Biblio (Es…
Aa
Text size
Line width
Verse numbers

Проповедник 3

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Londona Biblio (Esperanto, 1910)
1Свему има време, и сваком послу под небом има време.
1Por ĉio estas sezono, kaj tempo difinita estas por ĉiu afero sub la suno;
2Има време кад се рађа, и време кад се умире; време кад се сади, и време кад се чупа посађено;
2estas tempo por naskiĝi, kaj tempo por morti; estas tempo por planti, kaj tempo por elŝiri la plantitaĵon;
3Време кад се убија, и време кад се исцељује; време кад се разваљује, и време кад се гради.
3estas tempo por mortigi, kaj tempo por kuraci; estas tempo por detrui, kaj tempo por konstrui;
4Време плачу и време смеху; време ридању и време игрању;
4estas tempo por plori, kaj tempo por ridi; estas tempo por ĝemi, kaj tempo por danci;
5Време кад се размеће камење, и време кад се скупља камење; време кад се грли, и време кад се оставља грљење;
5estas tempo por disĵeti ŝtonojn, kaj tempo por kolekti ŝtonojn; estas tempo por ĉirkaŭbraki, kaj tempo por foriri de ĉirkaŭbrakado;
6Време кад се тече, и време кад се губи; време кад се чува, и време кад се баца;
6estas tempo por serĉi, kaj tempo por perdi; estas tempo por konservi, kaj tempo por forĵeti;
7Време кад се дере, и време кад се сашива; време кад се ћути и време кад се говори.
7estas tempo por disŝiri, kaj tempo por kunkudri; estas tempo por silenti, kaj tempo por paroli;
8Време кад се љуби, и време кад се мрзи; време рату и време миру.
8estas tempo por ami, kaj tempo por malami; estas tempo por milito, kaj tempo por paco.
9Каква је корист ономе који ради од оног око чега се труди?
9Kian profiton havas faranto de tio, kion li laboras?
10Видео сам послове које је Бог дао синовима људским да се муче око њих.
10Mi vidis la penemecon, kiun Dio donis al la homidoj, por ke ili turmentiĝu per ĝi.
11Све је учинио да је лепо у своје време, и савет метнуо им је у срце, али да не може човек докучити дела која Бог твори, ни почетка ни краја.
11Ĉion Li kreis bela ĝiatempe; kaj scion pri la mondo Li enmetis en ilian koron, sed tiel, ke homo ne povas kompreni la farojn, kiujn faris Dio de la komenco ĝis la fino.
12Дознах да нема ништа боље за њих него да се веселе и чине добро за живота свог.
12Mi scias, ke ekzistas nenia bono por ili, krom ĝoji kaj fari bonon en sia vivo.
13И кад сваки човек једе и пије и ужива добра од сваког труда свог, то је дар Божји.
13Kaj se homo manĝas kaj trinkas kaj ĝuas bonon de sia tuta laborado, tio estas dono de Dio.
14Дознах да шта год твори Бог оно траје довека, не може му се ништа додати нити се од тога може шта одузети; и Бог твори да би Га се бојали.
14Mi scias, ke ĉio, kion faras Dio, restas eterne; al ĝi oni nenion povas aldoni, kaj de ĝi oni nenion povas depreni; kaj Dio tion faris, ke oni Lin timu.
15Шта је било то је сада, и шта ће бити то је већ било; јер Бог повраћа шта је прошло.
15Kio fariĝis, tio ekzistas de longe; kaj kio estas fariĝonta, tio antaŭ longe jam estis, kaj Dio revokas pasintaĵon.
16Још видех под сунцем где је место суда безбожност и место правде безбожност.
16Ankoraŭ mi vidis sub la suno: en la loko de juĝo, ke tie estas maljusteco; en la loko de vero, ke tie estas malico.
17И рекох у срцу свом: Бог ће судити праведнику и безбожнику; јер има време свему и сваком послу.
17Mi diris en mia koro: Piulon kaj malpiulon juĝos Dio; ĉar estas tempo por ĉiu afero, kaj por ĉio, kio fariĝas tie.
18Рекох у срцу свом за синове људске да им је Бог показао да виде да су као стока.
18Mi diris en mia koro: Ĉi tio estas pri la homidoj, ke Dio ilin elprovu, kaj ke ili vidu, ke ili estas bruto per si mem.
19Јер шта бива синовима људским то бива и стоци, једнако им бива; како гине она тако гину и они, и сви имају исти дух; и човек ништа није бољи од стоке, јер је све таштина.
19Ĉar la sorto de homidoj kaj la sorto de bruto estas sorto egala: kiel ĉi tiuj mortas, tiel mortas ankaŭ tiuj, kaj sama spirito estas en ĉiuj; kaj supereco de homo kontraŭ bruto ne ekzistas, ĉar ĉio estas vantaĵo.
20Све иде на једно место; све је од праха и све се враћа у прах.
20Ĉiuj iras al unu loko: ĉiuj fariĝis el polvo, kaj ĉiuj refariĝos polvo.
21Ко зна да дух синова људских иде горе, а дух стоке да иде доле под земљу?
21Kiu scias, ĉu la spirito de homidoj leviĝas supren, kaj ĉu la spirito de bruto malleviĝas malsupren en la teron?
22Зато видех да ништа нема боље човеку него да се весели оним што ради, јер му је то део; јер ко ће га довести да види шта ће бити после њега?
22Kaj mi ekvidis, ke ekzistas nenio pli bona, ol ke homo ĝuu plezuron de siaj faroj, ĉar tia estas lia sorto; ĉar kiu alkondukos lin, por vidi, kio estas post li?

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.