Проповедник 3
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Reina-Valera 1909
1Свему има време, и сваком послу под небом има време.
1PARA todas las cosas hay sazón, y todo lo que se quiere debajo del cielo, tiene su tiempo:
2Има време кад се рађа, и време кад се умире; време кад се сади, и време кад се чупа посађено;
2Tiempo de nacer, y tiempo de morir; tiempo de plantar, y tiempo de arrancar lo plantado;
3Време кад се убија, и време кад се исцељује; време кад се разваљује, и време кад се гради.
3Tiempo de matar, y tiempo de curar; tiempo de destruir, y tiempo de edificar;
4Време плачу и време смеху; време ридању и време игрању;
4Tiempo de llorar, y tiempo de reir; tiempo de endechar, y tiempo de bailar;
5Време кад се размеће камење, и време кад се скупља камење; време кад се грли, и време кад се оставља грљење;
5Tiempo de esparcir las piedras, y tiempo de allegar las piedras; tiempo de abrazar, y tiempo de alejarse de abrazar;
6Време кад се тече, и време кад се губи; време кад се чува, и време кад се баца;
6Tiempo de agenciar, y tiempo de perder; tiempo de guardar, y tiempo de arrojar;
7Време кад се дере, и време кад се сашива; време кад се ћути и време кад се говори.
7Tiempo de romper, y tiempo de coser; tiempo de callar, y tiempo de hablar;
8Време кад се љуби, и време кад се мрзи; време рату и време миру.
8Tiempo de amar, y tiempo de aborrecer; tiempo de guerra, y tiempo de paz.
9Каква је корист ономе који ради од оног око чега се труди?
9¿Qué provecho tiene el que trabaja en lo que trabaja?
10Видео сам послове које је Бог дао синовима људским да се муче око њих.
10Yo he visto el trabajo que Dios ha dado á los hijos de los hombres para que en él se ocupasen.
11Све је учинио да је лепо у своје време, и савет метнуо им је у срце, али да не може човек докучити дела која Бог твори, ни почетка ни краја.
11Todo lo hizo hermoso en su tiempo: y aun el mundo dió en su corazón, de tal manera que no alcance el hombre la obra de Dios desde el principio hasta el cabo.
12Дознах да нема ништа боље за њих него да се веселе и чине добро за живота свог.
12Yo he conocido que no hay mejor para ellos, que alegrarse, y hacer bien en su vida:
13И кад сваки човек једе и пије и ужива добра од сваког труда свог, то је дар Божји.
13Y también que es don de Dios que todo hombre coma y beba, y goce el bien de toda su labor.
14Дознах да шта год твори Бог оно траје довека, не може му се ништа додати нити се од тога може шта одузети; и Бог твори да би Га се бојали.
14He entendido que todo lo que Dios hace, eso será perpetuo: sobre aquello no se añadirá, ni de ello se disminuirá; y hácelo Dios, para que delante de él teman los hombres.
15Шта је било то је сада, и шта ће бити то је већ било; јер Бог повраћа шта је прошло.
15Aquello que fué, ya es: y lo que ha de ser, fué ya; y Dios restaura lo que pasó.
16Још видех под сунцем где је место суда безбожност и место правде безбожност.
16Vi más debajo del sol: en lugar del juicio, allí la impiedad; y en lugar de la justicia, allí la iniquidad.
17И рекох у срцу свом: Бог ће судити праведнику и безбожнику; јер има време свему и сваком послу.
17Y dije yo en mi corazón: Al justo y al impío juzgará Dios; porque allí hay tiempo á todo lo que se quiere y sobre todo lo que se hace.
18Рекох у срцу свом за синове људске да им је Бог показао да виде да су као стока.
18Dije en mi corazón, en orden á la condición de los hijos de los hombres, que Dios los probaría, para que así echaran de ver ellos mismos que son semejantes á las bestias.
19Јер шта бива синовима људским то бива и стоци, једнако им бива; како гине она тако гину и они, и сви имају исти дух; и човек ништа није бољи од стоке, јер је све таштина.
19Porque el suceso de los hijos de los hombres, y el suceso del animal, el mismo suceso es: como mueren los unos, así mueren los otros; y una misma respiración tienen todos; ni tiene más el hombre que la bestia: porque todo es vanidad.
20Све иде на једно место; све је од праха и све се враћа у прах.
20Todo va á un lugar: todo es hecho del polvo, y todo se tornará en el mismo polvo.
21Ко зна да дух синова људских иде горе, а дух стоке да иде доле под земљу?
21¿Quién sabe que el espíritu de los hijos de los hombres suba arriba, y que el espíritu del animal descienda debajo de la tierra?
22Зато видех да ништа нема боље човеку него да се весели оним што ради, јер му је то део; јер ко ће га довести да види шта ће бити после њега?
22Así que he visto que no hay cosa mejor que alegrarse el hombre con lo que hiciere; porque esta es su parte: porque ¿quién lo llevará para que vea lo que ha de ser después de él?
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.