Проповедник 7
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Reina-Valera 1909
1Боље је име него добро уље, и дан смртни него дан у који се ко роди.
1MEJOR es la buena fama que el buen ungüento; y el día de la muerte que el día del nacimiento.
2Боље је ићи у кућу где је жалост него где је гозба, јер је онде крај сваког човека, и ко је жив, слаже у срце своје.
2Mejor es ir á la casa del luto que á la casa del convite: porque aquello es el fin de todos los hombres; y el que vive parará mientes.
3Боља је жалост него смех, јер кад је лице невесело, срце постаје боље.
3Mejor es el enojo que la risa: porque con la tristeza del rostro se enmendará el corazón.
4Срце је мудрих људи у кући где је жалост, а срце безумних у кући где је весеље.
4El corazón de los sabios, en la casa del luto; mas el corazón de los insensatos, en la casa del placer.
5Боље је слушати карање мудрога него да ко слуша песму безумних.
5Mejor es oir la reprensión del sabio, que la canción de los necios.
6Јер као што прашти трње под лонцем, такав је смех безумников; и то је таштина.
6Porque la risa del necio es como el estrépito de las espinas debajo de la olla. Y también esto es vanidad.
7Насиље обезумљује мудрога, и поклон изопачује срце.
7Ciertamente la opresión hace enloquecer al sabio: y el presente corrompe el corazón.
8Бољи је крај ствари него почетак јој; бољи је ко је стрпљивог духа неголи ко је поноситог духа.
8Mejor es el fin del negocio que su principio: mejor es el sufrido de espíritu que el altivo de espíritu.
9Не буди нагао у духу свом на гнев, јер гнев почива у недрима безумних.
9No te apresures en tu espíritu á enojarte: porque la ira en el seno de los necios reposa.
10Не говори: Шта је то, те су пређашњи дани били бољи од ових? Јер не би било мудро да за то питаш.
10Nunca digas: ¿Qué es la causa que los tiempos pasados fueron mejores que éstos? Porque nunca de esto preguntarás con sabiduría.
11Добра је мудрост с имањем, и корисна је онима који виде сунце.
11Buena es la ciencia con herencia; y más á los que ven el sol.
12Јер је мудрост заклон, и новци су заклон; али је претежније знање мудрости тим што даје живот ономе ко је има.
12Porque escudo es la ciencia, y escudo es el dinero: mas la sabiduría excede en que da vida á sus poseedores.
13Погледај дело Божије; јер ко може исправити шта Он искриви?
13Mira la obra de Dios; porque ¿quién podrá enderezar lo que él torció?
14У добро време уживај добро, а у зло време гледај, јер је Бог створио једно према другом за то да човек не зна шта ће бити.
14En el día del bien goza del bien; y en el día del mal considera. Dios también hizo esto delante de lo otro, porque el hombre no halle nada tras de él.
15Свашта видех за времена таштине своје: праведника који пропада у правди својој, и безбожника који дуго живи у својој злоћи.
15Todo esto he visto en los días de mi vanidad. Justo hay que perece por su justicia, y hay impío que por su maldad alarga sus días .
16Не буди сувише праведан ни сувише мудар; зашто би себе упропастио?
16No seas demasiado justo, ni seas sabio con exceso: ¿por qué te destruirás?
17Не буди сувише безбожан ни луд; зашто би умро пре времена?
17No hagas mal mucho, ni seas insensato: ¿por qué morirás antes de tu tiempo?
18Добро је да држиш једно, а друго да не пушташ из руке; јер ко се боји Бога избавиће се од свега.
18Bueno es que tomes esto, y también de estotro no apartes tu mano; porque el que á Dios teme, saldrá con todo.
19Мудрост крепи човека више него десет кнезова који су у граду.
19La sabiduría fortifica al sabio más que diez poderosos la ciudad en que fueron.
20Доиста нема човека праведног на земљи који твори добро и не греши.
20Ciertamente no hay hombre justo en la tierra, que haga bien y nunca peque.
21Не узимај на ум свашта што се говори, ако би и слугу свог чуо где те псује;
21Tampoco apliques tu corazón á todas las cosas que se hablaren, porque no oigas á tu siervo que dice mal de ti:
22јер срце твоје зна да си и ти више пута псовао друге.
22Porque tu corazón sabe, como tú también dijiste mal de otros muchas veces.
23Све то огледах мудрошћу и рекох: Бићу мудар; али мудрост беше далеко од мене.
23Todas estas cosas probé con sabiduría, diciendo: Hacerme he sabio: mas ella se alejó de mí.
24Шта је тако далеко и врло дубоко, ко ће наћи?
24Lejos está lo que fué; y lo muy profundo ¿quién lo hallará?
25Окретох се срцем својим да познам и извидим и изнађем мудрост и разум, и да познам безбожност лудости и лудост безумља.
25Yo he rodeado con mi corazón por saber, y examinar, é inquirir la sabiduría, y la razón; y por conocer la maldad de la insensatez, y el desvarío del error;
26И нађох да је горча од смрти жена којој је срце мрежа и пругло, којој су руке окови; ко је мио Богу, сачуваће се од ње, а грешника ће ухватити она.
26Y yo he hallado más amarga que la muerte la mujer, la cual es redes, y lazos su corazón; sus manos como ligaduras. El que agrada á Dios escapará de ella; mas el pecador será preso en ella.
27Гле, то нађох, вели проповедник, једно према другом, тражећи да разумем.
27He aquí, esto he hallado, dice el Predicador, pesando las cosas una por una para hallar la razón;
28Још тражи душа моја, али не нађох. Човека једног у хиљаде нађох, али жене међу свима не нађох.
28Lo que aun busca mi alma, y no encuentro: un hombre entre mil he hallado; mas mujer de todas éstas nunca hallé.
29Само, гле, ово нађох: да је Бог створио човека доброг; а они траже свакојаке помисли.
29He aquí, solamente he hallado esto: que Dios hizo al hombre recto, mas ellos buscaron muchas cuentas.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.