Проповедник 7
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Petrus Canisius Bible, 1939 (De Heilige Schrift)
1Боље је име него добро уље, и дан смртни него дан у који се ко роди.
1Een goede naam gaat de fijnste olie te boven, De sterfdag de dag der geboorte.
2Боље је ићи у кућу где је жалост него где је гозба, јер је онде крај сваког човека, и ко је жив, слаже у срце своје.
2Beter gaat men naar een huis, waar men rouwt, Dan naar een huis, waar feest wordt gevierd. Want dat is het einde van iederen mens; Iedere levende neme het ter harte.
3Боља је жалост него смех, јер кад је лице невесело, срце постаје боље.
3Beter te treuren dan te lachen; Want een bedrukt gelaat wekt medelijden.
4Срце је мудрих људи у кући где је жалост, а срце безумних у кући где је весеље.
4Het hart der wijzen is in het huis, waar men rouwt, Het hart der dwazen in het huis van de vreugd.
5Боље је слушати карање мудрога него да ко слуша песму безумних.
5Beter te luisteren naar de berisping der wijzen, Dan te horen naar het lied van de dwazen.
6Јер као што прашти трње под лонцем, такав је смех безумников; и то је таштина.
6Want zoals het knetteren der doornen onder de ketel, Zo is het lachen der dwazen; beide zijn ijdel.
7Насиље обезумљује мудрога, и поклон изопачује срце.
7Verdrukking maakt van den wijze een dwaas, En geschenken bederven het hart.
8Бољи је крај ствари него почетак јој; бољи је ко је стрпљивог духа неголи ко је поноситог духа.
8Beter het einde van iets dan het begin; Beter lankmoedig van hart dan hoogmoedig.
9Не буди нагао у духу свом на гнев, јер гнев почива у недрима безумних.
9Word niet spoedig vergramd in uw geest, Want gramschap huist in de boezem der dwazen.
10Не говори: Шта је то, те су пређашњи дани били бољи од ових? Јер не би било мудро да за то питаш.
10Vraag niet, waarom vroeger de tijden beter waren dan nu; Want niet uit wijsheid vraagt ge zo iets.
11Добра је мудрост с имањем, и корисна је онима који виде сунце.
11Wijsheid staat in waarde gelijk met een erfenis, Een groot goed is het voor hen, die het zonlicht aanschouwen;
12Јер је мудрост заклон, и новци су заклон; али је претежније знање мудрости тим што даје живот ономе ко је има.
12Want wijsheid beschermt, en rijkdom beschermt, Maar de kennis der wijsheid geeft bovendien leven aan wie haar bezit.
13Погледај дело Божије; јер ко може исправити шта Он искриви?
13Geef acht op het werk van God; Want wie kan recht buigen, wat Hij krom heeft gemaakt?
14У добро време уживај добро, а у зло време гледај, јер је Бог створио једно према другом за то да човек не зна шта ће бити.
14Als het dus goed gaat, wees dan blij; Gaat het slecht, wil dan bedenken: Zowel het een als het ander heeft God gemaakt, Opdat de mens niet op de toekomst rekent.
15Свашта видех за времена таштине своје: праведника који пропада у правди својој, и безбожника који дуго живи у својој злоћи.
15Beide heb ik gezien in mijn vluchtig leven: Soms komt een rechtvaardige om, ondanks zijn deugd, En de boze leeft lang, ondanks zijn zonde.
16Не буди сувише праведан ни сувише мудар; зашто би себе упропастио?
16Overdrijf dus uw braafheid niet, en wees niet te wijs; Waarom zoudt gij teleurgesteld worden?
17Не буди сувише безбожан ни луд; зашто би умро пре времена?
17Maar leef er ook niet op los, en wees geen dwaas; Waarom zoudt gij sterven vóór uw tijd?
18Добро је да држиш једно, а друго да не пушташ из руке; јер ко се боји Бога избавиће се од свега.
18Beter is, dat ge het ene vasthoudt, En het andere niet laat varen; Want wie God vreest, zal beide volbrengen.
19Мудрост крепи човека више него десет кнезова који су у граду.
19De wijsheid helpt den wijze meer, Dan tien prinsen in de stad;
20Доиста нема човека праведног на земљи који твори добро и не греши.
20Maar niemand is er op aarde zo braaf, Dat hij steeds goed doet en nooit kwaad.
21Не узимај на ум свашта што се говори, ако би и слугу свог чуо где те псује;
21Let ook niet op alles, wat er gezegd wordt, Opdat ge uw knecht u niet hoort vervloeken.
22јер срце твоје зна да си и ти више пута псовао друге.
22Ge zijt toch uzelf wel bewust, Dat ook gij vaak anderen hebt vervloekt.
23Све то огледах мудрошћу и рекох: Бићу мудар; али мудрост беше далеко од мене.
23Dat alles heb ik met wijsheid doorzocht; Maar hoe meer ik naar de wijsheid streefde, Hoe verder zij van mij week.
24Шта је тако далеко и врло дубоко, ко ће наћи?
24Al wat er gebeurt, is zo ongenaakbaar en diep, Zo diepzinnig; wie kan het doorgronden?
25Окретох се срцем својим да познам и извидим и изнађем мудрост и разум, и да познам безбожност лудости и лудост безумља.
25En toch heb ik mij er op toegelegd, Om kennis en doorzicht te verwerven, Om wijsheid te bekomen en inzicht, Om te begrijpen, dat de zonde een dwaasheid is, En wangedrag een zotheid moet zijn.
26И нађох да је горча од смрти жена којој је срце мрежа и пругло, којој су руке окови; ко је мио Богу, сачуваће се од ње, а грешника ће ухватити она.
26En ik vond, dat de vrouw bitterder is dan de dood, Want zij is een valstrik; Haar hart is een net, haar handen zijn boeien. Wie Gode behaagt, ontsnapt er aan; Maar de zondaar wordt er door gevangen.
27Гле, то нађох, вели проповедник, једно према другом, тражећи да разумем.
27Zie, zegt de Prediker, dit heb ik gevonden: (Alles heb ik beproefd, om een verklaring te vinden,
28Још тражи душа моја, али не нађох. Човека једног у хиљаде нађох, али жене међу свима не нађох.
28Maar mijn ziel zoekt nog altijd vergeefs;) Eén man vond ik op duizend; Maar een vrouw heb ik er niet onder gevonden.
29Само, гле, ово нађох: да је Бог створио човека доброг; а они траже свакојаке помисли.
29Alleen dit heb ik gevonden: God heeft de mensen rechtschapen gemaakt, Maar zelf zoeken zij allerlei slechtheid.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.