Приче Соломунове 1
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Petrus Canisius Bible, 1939 (De Heilige Schrift)
1Приче Соломуна сина Давидовог, цара Израиљевог.
1Spreuken van Salomon, den zoon van David, Den koning van Israël:
2Да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне,
2Ze leren u kennen wijsheid en tucht, Ze geven u begrip voor verstandige woorden;
3Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,
3Ze voeden u op tot heilzame tucht, Rechtschapenheid, plichtsbesef en oprechtheid.
4Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост.
4Aan de onnozelen schenken ze ervaring, Aan jonge mensen doordachte kennis.
5Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост,
5Als een wijze ze hoort, zal hij zijn inzicht verdiepen, Een verstandig mens zal er ideeën door krijgen;
6Да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове.
6Spreuk en strikvraag zal hij doorzien, De woorden der wijzen en hun problemen.
7Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу.
7Het ontzag voor Jahweh is de grondslag der wijsheid; Maar ongelovigen lachen om wijsheid en tucht.
8Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје.
8Mijn zoon, luister dus naar de wenken van uw vader, Sla niet in de wind, wat uw moeder u leerde;
9Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом.
9Want het siert uw hoofd als een krans, Uw hals als een snoer.
10Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај;
10Mijn zoon, als zondaars u willen verleiden, stem niet toe,
11Ако би рекли: Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме низашта;
11Als ze u zeggen: Ga met ons mee, Laat ons loeren op bloed, Laat ons zo maar onschuldigen belagen,
12Прождрећемо их као гроб живе, и свеколике као оне који силазе у јаму;
12Gelijk de onderwereld hen levend verslinden, Als zij, die ten grave dalen, geheel en al;
13Свакојаког блага добићемо, напунићемо куће своје плена;
13Allerlei kostbare schatten zullen we vinden, Onze huizen vullen met buit;
14Бацаћеш жреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свима;
14Ge moogt meeloten in onze kring, Eén buidel zullen we samen delen!
15Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове.
15Mijn zoon, ga dan niet met hen mee, En houd uw voet af van hun pad;
16Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв.
16Want hun voeten ijlen naar het kwade, En haasten zich, om bloed te vergieten.
17Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици;
17Maar zoals het niet geeft, of het net wordt gespannen, Terwijl alle vogels het zien:
18А они вребају своју крв и заседају својој души.
18Zo loeren ze slechts op hun eigen bloed, En belagen ze hun eigen leven!
19Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима.
19Zo gaat het allen, die uit zijn op oneerlijke winst: Deze beneemt zijn bezitters het leven.
20Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој;
20De wijsheid roept luid in de straten, Op de pleinen verheft ze haar stem;
21У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје беседе;
21Ze roept op de tinne der muren, En spreekt aan de ingang der poorten:
22Луди, докле ћете љубити лудост? И подсмевачима докле ће бити мио подсмех? И безумни, докле ће мрзети на знање?
22Hoe lang nog, dommen, blijft gij liever onnozel, Blijven de eigenwijzen verwaand, Willen de dwazen van geen wijsheid horen?
23Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје.
23Keert u tot mijn vermaning; Dan stort ik mijn geest over u uit, En maak u mijn woorden bekend.
24Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари,
24Maar zo ge weigert, als ik roep, En niemand er op let, als ik mijn hand verhef;
25Него одбацисте сваки савет мој, и карање моје не хтесте примити;
25Zo ge mijn raad geheel en al in de wind slaat, En van mijn vermaning niet wilt weten:
26Зато ћу се и ја смејати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите;
26Zal ik lachen, wanneer het u slecht gaat, Zal ik spotten, wanneer uw verschrikking komt als een onweer;
27Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.
27Wanneer uw ongeluk nadert als een orkaan, Wanneer benauwdheid en angst u overvallen!
28Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи.
28Dan zal men mij roepen, maar zal ik niet antwoorden, Zal men mij zoeken, maar mij niet vinden!
29Јер мрзише на знање, и страх Господњи не изабраше;
29Omdat ze van wijsheid niets wilden weten, En het ontzag voor Jahweh niet hebben verkozen,
30Не присташе на мој савет, и презираше сва карања моја.
30Van mijn raad niets moesten hebben, En al mijn vermaan in de wind hebben geslagen:
31Зато ће јести плод од путева својих, и наситиће се савета својих.
31Zullen ze eten de vrucht van hun wandel, Verzadigd worden met wat ze beraamden.
32Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова.
32Want de onnozelen komen door hun onverschilligheid om, De dwazen storten door hun lichtzinnigheid in het verderf;
33Али ко ме слуша боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.
33Maar die naar mij luistert, zal in veiligheid wonen, Bevrijd van de vrees voor de rampen!
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.