Приче Соломунове 1
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Londona Biblio (Esperanto, 1910)
1Приче Соломуна сина Давидовог, цара Израиљевог.
1Sentencoj de Salomono, filo de David, reĝo de Izrael:
2Да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне,
2Por scii saĝon kaj moralinstruon; Por kompreni parolojn de prudento;
3Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,
3Por ricevi instruon pri saĝo, Vero, justo, kaj honesto;
4Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост.
4Por doni al la malkleruloj spriton, Al la junulo scion kaj singardemon.
5Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост,
5Saĝulo aŭdu kaj plimultigu sian scion, Kaj prudentulo akiros gvidajn kapablojn,
6Да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове.
6Por kompreni sentencon kaj retoraĵon, La vortojn de saĝuloj kaj iliajn enigmojn.
7Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу.
7La timo antaŭ la Eternulo estas la komenco de sciado. Saĝon kaj instruon malpiuloj malestimas.
8Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје.
8Aŭskultu, mia filo, la instruon de via patro, Kaj ne forĵetu la ordonon de via patrino;
9Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом.
9Ĉar ili estas bela krono por via kapo, Kaj ornamo por via kolo.
10Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај;
10Mia filo, se pekuloj vin logos, Ne sekvu ilin.
11Ако би рекли: Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме низашта;
11Se ili diros: Iru kun ni, Ni embuskos por mortigi, Ni senkaŭze insidos senkulpulojn;
12Прождрећемо их као гроб живе, и свеколике као оне који силазе у јаму;
12Kiel Ŝeol ni englutos ilin vivajn, Kaj la piulojn kiel irantajn en la tombon;
13Свакојаког блага добићемо, напунићемо куће своје плена;
13Ni trovos diversajn grandvaloraĵojn, Ni plenigos niajn domojn per rabaĵo;
14Бацаћеш жреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свима;
14Vi lotos meze inter ni, Unu monujo estos por ni ĉiuj:
15Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове.
15Mia filo, ne iru la vojon kune kun ili; Gardu vian piedon de ilia vojstreko,
16Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв.
16Ĉar iliaj piedoj kuras al malbono, Kaj rapidas, por verŝi sangon.
17Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици;
17Ĉar vane estas metata reto Antaŭ la okuloj de ĉiu birdo.
18А они вребају своју крв и заседају својој души.
18Kaj ili embuskas sian propran sangon, Ili insidas siajn proprajn animojn.
19Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима.
19Tiaj estas la vojoj de ĉiu, kiu avidas rabakiron; Ĝi forprenas la vivon de sia posedanto.
20Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој;
20La saĝo krias sur la strato; Ĝi aŭdigas sian voĉon sur la placoj;
21У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје беседе;
21Ĝi vokas en la ĉefaj kunvenejoj, ĉe la pordegaj enirejoj; En la urbo ĝi diras siajn parolojn.
22Луди, докле ћете љубити лудост? И подсмевачима докле ће бити мио подсмех? И безумни, докле ће мрзети на знање?
22Ĝis kiam, ho malkleruloj, vi amos nescion? Kaj al blasfemantoj plaĉos blasfemado, Kaj senprudentuloj malamos scion?
23Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје.
23Returnu vin al mia predikado; Jen mi eligos al vi mian spiriton, Mi sciigos al vi miajn vortojn.
24Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари,
24Ĉar mi vokis, kaj vi rifuzis; Mi etendis mian manon, kaj neniu atentis;
25Него одбацисте сваки савет мој, и карање моје не хтесте примити;
25Kaj vi forĵetis ĉiujn miajn konsilojn, Kaj miajn predikojn vi ne deziris:
26Зато ћу се и ја смејати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите;
26Tial ankaŭ mi ridos ĉe via malfeliĉo; Mi mokos, kiam timo vin atakos.
27Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.
27Kiam la timo atakos vin kiel uragano, Kaj via malfeliĉo venos kiel ventego, Kiam venos al vi mizero kaj sufero:
28Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи.
28Tiam ili min vokos, sed mi ne respondos; Ili min serĉos, sed min ne trovos.
29Јер мрзише на знање, и страх Господњи не изабраше;
29Tial ke ili malamis scion, Kaj timon antaŭ la Eternulo ili ne deziris havi,
30Не присташе на мој савет, и презираше сва карања моја.
30Ili ne deziris miajn konsilojn, Ili malestimis ĉiujn miajn predikojn:
31Зато ће јести плод од путева својих, и наситиће се савета својих.
31Ili manĝu la fruktojn de sia agado, Kaj ili satiĝu de siaj pripensoj.
32Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова.
32Ĉar la kapricoj de la malsaĝuloj ilin mortigas, Kaj la senzorgeco de la senorduloj ilin pereigas.
33Али ко ме слуша боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.
33Sed kiu min aŭskultas, tiu loĝos sendanĝere, Kaj estos trankvila, kaj ne timos malbonon.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.