Приче Соломунове 12
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Londona Biblio (Esperanto, 1910)
1Ко љуби наставу, љуби знање; а ко мрзи на укор, остаје луд.
1Kiu amas instruon, tiu amas scion; Sed kiu malamas atentigon, tiu estas malsaĝulo.
2Добар човек добија љубав од Господа, а човека зликовца осуђује.
2Bonulo akiras favoron de la Eternulo; Sed homo malica estos kondamnita.
3Неће се човек утврдити безбожношћу, а корен праведних неће се помаћи.
3Ne fortikiĝos homo per malvirto; Sed la radiko de virtuloj ne ŝanceliĝos.
4Вредна је жена венац мужу свом; а која га срамоти, она му је као трулеж у костима.
4Brava virino estas krono por sia edzo; Sed senhonora estas kiel puso en liaj ostoj.
5Мисли су праведних праве, а савети безбожних превара.
5La pensoj de virtuloj estas justeco; La meditado de malvirtuloj estas malico.
6Речи безбожних вребају крв, а праведне избављају уста њихова.
6La paroloj de malvirtuloj estas insido pri sango; Sed la buŝo de virtuloj ilin savas.
7Обарају се безбожни да их нема, а дом праведних остаје.
7La malvirtuloj renversiĝos kaj malaperos; Sed la domo de virtuloj staros forte.
8Према разуму свом хвали се човек; а ко је опака срца, презреће се.
8Oni laŭdas homon laŭ lia saĝo; Sed perversulo estos hontigita.
9Ко се снебива, а има слугу, бољи је од оног који се велича а хлеба нема.
9Pli bona estas homo negrava, sed laboranta por si, Ol homo, kiu serĉas honoron, sed al kiu mankas pano.
10Праведник се брине за живот свог живинчета, а у безбожника је срце немилостиво.
10Virtulo kompatas la vivon de sia bruto; Sed la koro de malvirtuloj estas kruela.
11Ко ради своју земљу, биће сит хлеба; а ко иде за беспослицама, безуман је.
11Kiu prilaboras sian teron, tiu havos sate da pano; Sed kiu serĉas vantaĵojn, tiu estas malsaĝulo.
12Безбожник жели обрану ода зла, али корен праведних даје је.
12Malvirtulo serĉas subtenon de malnobluloj; Sed la radiko de virtuloj donas forton.
13Зломе је замка у греху усана његових, а праведник излази из тескобе.
13Per siaj pekaj vortoj kaptiĝas malbonulo; Sed virtulo eliras el mizero.
14Од плода уста својих сити се човек добра, и плату за дела своја прима човек.
14Per la fruktoj de sia buŝo homo bone satiĝas; Kaj laŭ la merito de siaj manoj homo ricevas redonon.
15Безумнику се чини прав пут његов; али ко слуша савет, мудар је.
15La vojo de malsaĝulo estas ĝusta en liaj okuloj; Sed saĝulo aŭskultas konsilon.
16Гнев безумников одмах се позна, али паметни покрива срамоту.
16Malsaĝulo tuj montras sian koleron; Sed saĝulo ignoras ofendon.
17Ко говори истину, јавља шта је право, а лажни сведок превару.
17Kiu estas verama, tiu eldiras tion, kio estas ĝusta, Sed falsama atestulo trompon.
18Има ко говори као да мач пробада, а језик је мудрих лек.
18Ofte nepripensita parolo vundas kiel glavo; Sed la lango de saĝuloj sanigas.
19Истинита уста стоје тврдо довека, а језик лажљиви за час.
19Parolo vera restas fortike por ĉiam; Sed parolo malvera nur por momento.
20Који зло мисле, превара им је у срцу, а радост је онима који саветују на мир.
20Malico estas en la koro de malbonintenculoj; Sed ĉe la pacigantoj estas ĝojo.
21Никаква несрећа неће задесити праведника, а безбожници ће се напунити зла.
21Nenio malbona trafos virtulon; Sed la malvirtuloj havas plene da malbono.
22Мрске су Господу лажљиве усне; а који раде верно, мили су Му.
22Abomenaĵo por la Eternulo estas buŝo mensogema; Sed kiuj agas laŭ vero, tiuj plaĉas al Li.
23Паметан човек покрива знање, а срце безумних разглашује безумље.
23Saĝa homo kaŝas scion; Sed la koro de malsaĝuloj elkrias malsaĝecon.
24Рука радљива господариће, а лена ће давати данак.
24La mano de diligentuloj regos; Sed mano maldiligenta pagos tributon.
25Брига у срцу човечијем обара; а добра реч развесељава.
25Zorgo en la koro de homo ĝin premas; Sed amika vorto ĝin ĝojigas.
26Праведнику је боље него ближњему његовом; а безбожнике заводи пут њихов.
26Al la virtulo estas pli bone, ol al lia proksimulo; Sed la vojo de malvirtuloj ilin erarigas.
27Лењивац неће пећи лов свој, а у вредног је човека добро драгоцено.
27Maldiligenteco ne pretigos al si manĝon; Sed homo diligenta havas riĉecon.
28На путу правде живот је, и куда иде стаза њена нема смрти.
28Sur la vojo de virto estas vivo, Kaj ĝi estos ebenigita kontraŭ morto.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.