Приче Соломунове 12
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1Ко љуби наставу, љуби знање; а ко мрзи на укор, остаје луд.
1Хто любить науку, той любить знаннє, хто ж гнївен за докір, той безрозумен.
2Добар човек добија љубав од Господа, а човека зликовца осуђује.
2Добрящий знайде в Господа ласку, а чоловіка підступного він осудить.
3Неће се човек утврдити безбожношћу, а корен праведних неће се помаћи.
3Не скріпить себе чоловік безбожеством, а корінь праведних не схитнеться.
4Вредна је жена венац мужу свом; а која га срамоти, она му је као трулеж у костима.
4Жена честивая — вінець чоловікові, ледача ж — мов та гниль у костях його.
5Мисли су праведних праве, а савети безбожних превара.
5Думки у праведних — про те, що правда, а задуми безбожних — зрада.
6Речи безбожних вребају крв, а праведне избављају уста њихова.
6Безбожних слова — укладаннє засїдок, щоб кров пролити, уста ж праведних — щоб рятувати їх.
7Обарају се безбожни да их нема, а дом праведних остаје.
7Доторкнись, нещастє безбожних — а вже й нема їх, а дім праведних стоїть.
8Према разуму свом хвали се човек; а ко је опака срца, презреће се.
8О скілько розумний чоловік, хвалять його, а переворотний серцем буде в погордї.
9Ко се снебива, а има слугу, бољи је од оног који се велича а хлеба нема.
9Лучше бути собі простим і заробляти на себе, нїж величати себе знатним, а не мати хлїба.
10Праведник се брине за живот свог живинчета, а у безбожника је срце немилостиво.
10Праведний журиться й про життє скотини своєї, серце ж безбожних жорстоке.
11Ко ради своју земљу, биће сит хлеба; а ко иде за беспослицама, безуман је.
11Хто поле своє порає, той має достаток хлїба, хто ж гає марно час, той розуму не має.
12Безбожник жели обрану ода зла, али корен праведних даје је.
12Безбожний надиться на зло, немов полює, та корінь праведних держиться твердо.
13Зломе је замка у греху усана његових, а праведник излази из тескобе.
13Безбожний замотується в слова уст своїх; та праведник вийде з біди.
14Од плода уста својих сити се човек добра, и плату за дела своја прима човек.
14Із плодів уст своїх насичуєсь чоловік добром, і по вчинках рук його — нагорода йому.
15Безумнику се чини прав пут његов; али ко слуша савет, мудар је.
15Дурному шлях його здається простим, розумен же той, хто слухає поради.
16Гнев безумников одмах се позна, али паметни покрива срамоту.
16Дурний досадує й зараз признається, розумний же мовчки скриває зневагу.
17Ко говори истину, јавља шта је право, а лажни сведок превару.
17Хто говорить (на судї) те, що, знає, той говорить правду, у сьвідка же льживого — омана.
18Има ко говори као да мач пробада, а језик је мудрих лек.
18Инший пустослов ранить язиком, мов мечем, язик же мудрий — загоює.
19Истинита уста стоје тврдо довека, а језик лажљиви за час.
19Уста правдомовні во віки пробувають, а язик ложний — на хвилину.
20Који зло мисле, превара им је у срцу, а радост је онима који саветују на мир.
20Омана — в серцї в тих, що лихо замишляють; а радость у тих, хто мир совітує.
21Никаква несрећа неће задесити праведника, а безбожници ће се напунити зла.
21Праведному біди нїякої не буде, а в беззаконників нещастя буде повно.
22Мрске су Господу лажљиве усне; а који раде верно, мили су Му.
22Гидота в Господа уста, що лож сплїтають, хто ж правду говорить, йому благоугоден.
23Паметан човек покрива знање, а срце безумних разглашује безумље.
23Розсудливий чоловік ховає мовчки знаннє, дурного ж серце виголошує дурноту.
24Рука радљива господариће, а лена ће давати данак.
24Трудящого рука доробиться пановання, а лїнива буде підданою.
25Брига у срцу човечијем обара; а добра реч развесељава.
25Туга в серцї придавлює людину, та слово приязне її розвеселяє.
26Праведнику је боље него ближњему његовом; а безбожнике заводи пут њихов.
26Праведний показує ближньому свойму дорогу, а дорога безбожних веде його на манівцї.
27Лењивац неће пећи лов свој, а у вредног је човека добро драгоцено.
27Лїнивому свого влову не жарити, а добро людини роботящої має велику цїну.
28На путу правде живот је, и куда иде стаза њена нема смрти.
28На дорозї правди — життє, й нема на її стежцї смертї.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.