Приче Соломунове 24
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1Не завиди злим људима нити жели да си с њима.
1Нехай тебе до злих людей не пориває, анї бажай товаришувати з ними,
2Јер о погибли мисли срце њихово и усне њихове говоре о муци.
2Бо в серцї в них насильство, а уста їх говорять лихе.
3Мудрошћу се зида кућа и разумом утврђује се.
3Мудрістю уладжуєсь дім, і розумом скріпляєсь,
4И знањем се пуне клети сваког блага и драгоцена и мила.
4Знаннє же сповняє внутро його всяким дорогим і прекрасним майном.
5Мудар је човек јак, и разуман је човек силан снагом.
5Мудрий чоловік потужен, і розум піддержує силу в чоловіка.
6Јер мудрим саветом ратоваћеш, и избављење је у мноштву саветника.
6Тим то й війну веди з розвагою, а добрий конець буде, як буде доволї нарад.
7Високе су безумноме мудрости; неће отворити уста својих на вратима.
7Про дурного мудрість — річ надто висока, й в брамі нї пари він із уст не пустить.
8Ко мисли зло чинити зваће се зликовац.
8Хто задумає заподїяти лихо, того й лиходїєм називають.
9Мисао безумникова грех је, и подсмевач је гад људски.
9Помисл дурноти — гріх; зрадник — людям гидота.
10Ако клонеш у невољи, скратиће ти се сила.
10Коли ти в бідї показавсь безсилком, то бідна сила в тебе.
11Избављај похватане на смрт; и које хоће да погубе, немој се устегнути од њих.
11Рятуй тих, що їх на смерть ведуть, а тих, що їх засуджено на страченнє — чи ж покинеш їх?
12Ако ли кажеш: Гле, нисмо знали за то; неће ли разумети Онај који испитује срца, и који чува душу твоју неће ли дознати и платити свакоме по делима његовим?
12Скажеш може: Ми про се не знали! Та, може, й той не знає, що вивідує серця? Той, що дивиться тобі в душу, той се знає, й відплатить чоловікові по вчинках його.
13Сине мој, једи мед, јер је добар, и саће, јер је слатко грлу твом.
13Їж, сину мій, мед, бо він смачний, й крижку, бо солодка вона піднебенню:
14Тако ће бити познање мудрости души твојој, кад је нађеш; и биће плата, и надање твоје неће се затрти.
14Оттаке й спізнаннє мудростї для душі твоєї. Як ти вже знайшов її, то й придбав будущину ти, й надїя твоя не даремна.
15Безбожниче, не вребај око стана праведниковог, и не квари му почивање.
15Безбожний! не задумуй лиха на домівку праведного, й не пустош місця спокою його,
16Јер ако и седам пута падне праведник, опет устане, а безбожници пропадају у злу.
16Бо праведний впаде сїм раз — і встане, безбожні же впадуть у погибель.
17Кад падне непријатељ твој, немој се радовати, и кад пропадне, нека не игра срце твоје.
17Як ворог твій впаде, не радуйсь, і не веселись у серцї, як він спотикнеться;
18Јер би видео Господ и не би Му било мило, и обратио би гнев свој од њега на тебе.
18А то побачить Господь і невгодно буде воно йому, й одверне гнїв свій від його.
19Немој се жестити ради неваљалаца, немој завидети безбожницима.
19Не сердься на лиходїїв, і не завидуй безбожним,
20Јер нема плате неваљалцу, жижак ће се безбожницима угасити.
20Бо лихого будущина пропаща, а сьвітильник безбожних загасне.
21Бој се Господа, сине мој, и цара, и не мешај се с немирницима.
21Мій сину! Господа й царя твого страхайся; з ворохобниками не товаришуй,
22Јер ће се уједанпут подигнути погибао њихова, а ко зна пропаст која иде од обојице?
22Бо нагло прийде погибель від них, — і біду від обох — хто її наперед узнає?
23И ово је за мудраце: Гледати ко је ко на суду није добро.
23Сказано ще й се мудрими: Вважати в судї на особу — се погано.
24Ко говори безбожнику: Праведан си, њега ће проклињати људи и мрзиће на њ народи.
24Хто винуватому скаже: „Ти невинен‟, того клясти ме люд, того зненавидить народ;
25А који га карају, они ће бити мили, и доћи ће на њих благослов добрих.
25Хто ж викаже його вину, тих будуть любити й благословити.
26Ко говори речи истините, у уста љуби.
26Хто відказує по правдї, наче в уста цїлує.
27Уреди свој посао на пољу, и сврши своје на њиви, потом и кућу своју зидај.
27Упорай перш твої поза домом справи, упорай перш усе на твойму полі, а тодї вже й в твоїй домівцї розпоряджуй.
28Не буди сведок на ближњег свог без разлога, и не варај уснама својим.
28Не будь льживим на ближнього твого сьвідком; чого ж бо тобі оманювати устами твоїми?
29Не говори: Како је он мени учинио тако ћу ја њему учинити; платићу овом човеку по делу његовом.
29Не говори: Як він менї вчинив, так само й я йому вчиню: відплачу чоловікови по вчинкам його.
30Иђах мимо њиве човека лењог и мимо винограда човека безумног;
30Йшов я раз попри поле чоловіка лїнивого, й уз виноградний сад чоловіка скупоумного:
31И гле, беше све зарасло у трње и све покрио чкаљ, и ограда им камена разваљена.
31Дивлюсь — терниною все позаростало, земля кругом кропивою окрилась, а камінна огорожя розвалилась.
32И видевши узех на ум, и гледах и поучих се.
32Споглянув я й взяв се до серця, споглянув та й навчивсь такій пересторозї:
33Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да починеш,
33Не довго будеш спати, не довго дрімати; не довго — згорнувши руки, полежиш, —
34У том ће доћи сиромаштво твоје као путник, и оскудица твоја као оружан човек.
34Аж ось прийде, мов прихожий, вбожество твоє, й нужда твоя — мов чоловік оружний.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.