Приче Соломунове 24
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kralice Bible (1613)
1Не завиди злим људима нити жели да си с њима.
1Nenásleduj lidí zlých, aniž žádej bývati s nimi.
2Јер о погибли мисли срце њихово и усне њихове говоре о муци.
2Nebo o zhoubě přemýšlí srdce jejich, a rtové jejich o trápení mluví.
3Мудрошћу се зида кућа и разумом утврђује се.
3Moudrostí vzdělán bývá dům, a rozumností upevněn.
4И знањем се пуне клети сваког блага и драгоцена и мила.
4Skrze umění zajisté pokojové naplněni bývají všelijakým zbožím drahým a utěšeným.
5Мудар је човек јак, и разуман је човек силан снагом.
5Muž moudrý jest silný, a muž umělý přidává síly.
6Јер мудрим саветом ратоваћеш, и избављење је у мноштву саветника.
6Nebo skrze rady opatrné svedeš bitvu, a vysvobození skrze množství rádců.
7Високе су безумноме мудрости; неће отворити уста својих на вратима.
7Vysoké jsou bláznu moudrosti; v bráně neotevře úst svých.
8Ко мисли зло чинити зваће се зликовац.
8Kdo myslí zle činiti, toho nešlechetným nazovou.
9Мисао безумникова грех је, и подсмевач је гад људски.
9Zlé myšlení blázna jest hřích, a ohavnost lidská posměvač.
10Ако клонеш у невољи, скратиће ти се сила.
10Budeš-li se lenovati ve dni ssoužení, špatná bude síla tvá.
11Избављај похватане на смрт; и које хоће да погубе, немој се устегнути од њих.
11Vytrhuj jaté k smrti; nebo od těch, ješto se chýlí k zabití, což bys se zdržel?
12Ако ли кажеш: Гле, нисмо знали за то; неће ли разумети Онај који испитује срца, и који чува душу твоју неће ли дознати и платити свакоме по делима његовим?
12Díš-li: Aj, nevěděli jsme o tom: zdaliž ten, jenž zpytuje srdce, nerozumí, a ten, kterýž jest strážce duše tvé, nezná, a neodplatí každému podlé skutků jeho?
13Сине мој, једи мед, јер је добар, и саће, јер је слатко грлу твом.
13Synu můj, jez med, nebo dobrý jest, a plást sladký dásním tvým.
14Тако ће бити познање мудрости души твојој, кад је нађеш; и биће плата, и надање твоје неће се затрти.
14Tak umění moudrosti duši tvé. Jestliže ji najdeš, onať bude mzda, a naděje tvá nebude vyťata.
15Безбожниче, не вребај око стана праведниковог, и не квари му почивање.
15Nečiniž úkladů, ó bezbožníče, příbytku spravedlivého, a nekaz odpočinutí jeho.
16Јер ако и седам пута падне праведник, опет устане, а безбожници пропадају у злу.
16Nebo ač sedmkrát padá spravedlivý, však zase povstává, bezbožníci pak padají ve zlém.
17Кад падне непријатељ твој, немој се радовати, и кад пропадне, нека не игра срце твоје.
17Když by padl nepřítel tvůj, neraduj se, a když by klesl, nechať nepléše srdce tvé,
18Јер би видео Господ и не би Му било мило, и обратио би гнев свој од њега на тебе.
18Aby snad nepopatřil Hospodin, a nelíbilo by se to jemu, a odvrátil by od něho hněv svůj.
19Немој се жестити ради неваљалаца, немој завидети безбожницима.
19Nehněvej se příčinou zlostníků, aniž následuj bezbožných.
20Јер нема плате неваљалцу, жижак ће се безбожницима угасити.
20Nebo zlý nebude míti odplaty; svíce bezbožných zhasne.
21Бој се Господа, сине мој, и цара, и не мешај се с немирницима.
21Boj se Hospodina, synu můj, i krále, a k neustavičným se nepřiměšuj.
22Јер ће се уједанпут подигнути погибао њихова, а ко зна пропаст која иде од обојице?
22Nebo v náhle nastane bída jejich, a pomstu obou těch kdo zná?
23И ово је за мудраце: Гледати ко је ко на суду није добро.
23Také i toto moudrým náleží: Přijímati osobu v soudu není dobré.
24Ко говори безбожнику: Праведан си, њега ће проклињати људи и мрзиће на њ народи.
24Toho, kdož říká bezbožnému: Spravedlivý jsi, klnouti budou lidé, a v ošklivost jej vezmou národové.
25А који га карају, они ће бити мили, и доћи ће на њих благослов добрих.
25Ale kteříž kárají, budou potěšeni, a přijde na ně požehnání dobrého.
26Ко говори речи истините, у уста љуби.
26Bude líbati rty toho, kdož mluví slova pravá.
27Уреди свој посао на пољу, и сврши своје на њиви, потом и кућу своју зидај.
27Nastroj vně dílo své, a sprav je sobě na poli; potom také vystavíš dům svůj.
28Не буди сведок на ближњег свог без разлога, и не варај уснама својим.
28Nebývej svědkem všetečným proti bližnímu svému, aniž lahodně namlouvej rty svými.
29Не говори: Како је он мени учинио тако ћу ја њему учинити; платићу овом човеку по делу његовом.
29Neříkej: Jakž mi učinil, tak mu učiním; odplatím muži tomu podlé skutku jeho.
30Иђах мимо њиве човека лењог и мимо винограда човека безумног;
30Přes pole muže lenivého šel jsem, a přes vinici člověka nemoudrého,
31И гле, беше све зарасло у трње и све покрио чкаљ, и ограда им камена разваљена.
31A aj, porostlo všudy trním, přikryly všecko kopřivy, a ohrada kamenná její byla zbořená.
32И видевши узех на ум, и гледах и поучих се.
32A vida to, posoudil jsem toho; vida, vzal jsem to k výstraze.
33Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да починеш,
33Maličko pospíš, maličko zdřímeš, maličko složíš ruce, abys poležel,
34У том ће доћи сиромаштво твоје као путник, и оскудица твоја као оружан човек.
34V tom přijde jako pocestný chudoba tvá, a nouze tvá jako muž zbrojný.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.