Приче Соломунове 24
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1Не завиди злим људима нити жели да си с њима.
1Не ревнуй злым людям и не желай быть с ними,
2Јер о погибли мисли срце њихово и усне њихове говоре о муци.
2потому что о насилии помышляет сердце их, и о злом говорят уста их.
3Мудрошћу се зида кућа и разумом утврђује се.
3Мудростью устрояется дом и разумом утверждается,
4И знањем се пуне клети сваког блага и драгоцена и мила.
4и с уменьем внутренности его наполняются всяким драгоценным и прекрасным имуществом.
5Мудар је човек јак, и разуман је човек силан снагом.
5Человек мудрый силен, и человек разумный укрепляет силу свою.
6Јер мудрим саветом ратоваћеш, и избављење је у мноштву саветника.
6Поэтому с обдуманностью веди войну твою, и успех будет при множестве совещаний.
7Високе су безумноме мудрости; неће отворити уста својих на вратима.
7Для глупого слишком высока мудрость; у ворот не откроет он уст своих.
8Ко мисли зло чинити зваће се зликовац.
8Кто замышляет сделать зло, того называют злоумышленником.
9Мисао безумникова грех је, и подсмевач је гад људски.
9Помысл глупости - грех, и кощунник - мерзость для людей.
10Ако клонеш у невољи, скратиће ти се сила.
10Если ты в день бедствия оказался слабым, то бедна сила твоя.
11Избављај похватане на смрт; и које хоће да погубе, немој се устегнути од њих.
11Спасай взятых на смерть, и неужели откажешься от обреченных на убиение?
12Ако ли кажеш: Гле, нисмо знали за то; неће ли разумети Онај који испитује срца, и који чува душу твоју неће ли дознати и платити свакоме по делима његовим?
12Скажешь ли: “Вот, мы не знали этого”? А Испытующий сердца разве не знает? Наблюдающий над душою твоею знает это, и воздаст человеку по делам его.
13Сине мој, једи мед, јер је добар, и саће, јер је слатко грлу твом.
13Ешь, сын мой, мед, потому что он приятен, и сот, который сладок для гортани твоей:
14Тако ће бити познање мудрости души твојој, кад је нађеш; и биће плата, и надање твоје неће се затрти.
14таково и познание мудрости для души твоей. Если ты нашел ее, то есть будущность, и надежда твоя не потеряна.
15Безбожниче, не вребај око стана праведниковог, и не квари му почивање.
15Не злоумышляй, нечестивый, против жилища праведника, не опустошай места покоя его,
16Јер ако и седам пута падне праведник, опет устане, а безбожници пропадају у злу.
16ибо семь раз упадет праведник, и встанет; а нечестивые впадут в погибель.
17Кад падне непријатељ твој, немој се радовати, и кад пропадне, нека не игра срце твоје.
17Не радуйся, когда упадет враг твой, и да не веселится сердце твое, когда он споткнется.
18Јер би видео Господ и не би Му било мило, и обратио би гнев свој од њега на тебе.
18Иначе, увидит Господь, и неугодно будет это в очах Его, и Он отвратит от него гнев Свой.
19Немој се жестити ради неваљалаца, немој завидети безбожницима.
19Не негодуй на злодеев и не завидуй нечестивым,
20Јер нема плате неваљалцу, жижак ће се безбожницима угасити.
20потому что злой не имеет будущности,- светильник нечестивых угаснет.
21Бој се Господа, сине мој, и цара, и не мешај се с немирницима.
21Бойся, сын мой, Господа и царя; с мятежниками не сообщайся,
22Јер ће се уједанпут подигнути погибао њихова, а ко зна пропаст која иде од обојице?
22потому что внезапно придет погибель от них, и беду от них обоих кто предузнает?
23И ово је за мудраце: Гледати ко је ко на суду није добро.
23Сказано также мудрыми: иметь лицеприятие на суде - нехорошо.
24Ко говори безбожнику: Праведан си, њега ће проклињати људи и мрзиће на њ народи.
24Кто говорит виновному: “Ты прав”, того будут проклинать народы, того будут ненавидеть племена;
25А који га карају, они ће бити мили, и доћи ће на њих благослов добрих.
25а обличающие будут любимы, и на них придет благословение.
26Ко говори речи истините, у уста љуби.
26В уста целует, кто отвечает словами верными.
27Уреди свој посао на пољу, и сврши своје на њиви, потом и кућу своју зидај.
27Соверши дела твои вне дома, окончи их на поле твоем, и потом устрояй и дом твой.
28Не буди сведок на ближњег свог без разлога, и не варај уснама својим.
28Не будь лжесвидетелем на ближнего твоего: к чему тебе обманывать устами твоими?
29Не говори: Како је он мени учинио тако ћу ја њему учинити; платићу овом човеку по делу његовом.
29Не говори: “Как он поступил со мною, так и я поступлю с ним, воздам человеку по делам его”.
30Иђах мимо њиве човека лењог и мимо винограда човека безумног;
30Проходил я мимо поля человека ленивого и мимо виноградника человека скудоумного:
31И гле, беше све зарасло у трње и све покрио чкаљ, и ограда им камена разваљена.
31и вот, все это заросло терном, поверхность его покрылась крапивою, и каменная ограда его обрушилась.
32И видевши узех на ум, и гледах и поучих се.
32И посмотрел я, и обратил сердце мое, и посмотрел и получил урок:
33Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да починеш,
33“немного поспишь, немного подремлешь, немного, сложив руки, полежишь,-
34У том ће доћи сиромаштво твоје као путник, и оскудица твоја као оружан човек.
34и придет, как прохожий, бедность твоя, и нужда твоя - как человек вооруженный”.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.