Приче Соломунове 14
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.
1Мудрая жена устроит дом свой, а глупая разрушит его своими руками.
2Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путевима, презире Га.
2Идущий прямым путем боится Господа; но чьи пути кривы, тот небрежет о Нем.
3У устима је безбожниковим прут охолости, а мудре чувају уста њихова.
3В устах глупого - бич гордости; уста же мудрых охраняют их.
4Где нема волова, чисте су јасле; а обилата је летина од силе воловске.
4Где нет волов, там ясли пусты; а много прибыли от силы волов.
5Истинит сведок не лаже, а лажан сведок говори лаж.
5Верный свидетель не лжет, а свидетель ложный наговорит много лжи.
6Подсмевач тражи мудрост, и не находи је; а разумном је знање лако наћи.
6Распутный ищет мудрости, и не находит; а для разумного знание легко.
7Иди од човека безумног, јер нећеш чути паметне речи.
7Отойди от человека глупого, у которого ты не замечаешь разумных уст.
8Мудрост је паметног да пази на пут свој, а безумље је безумних превара.
8Мудрость разумного - знание пути своего, глупость же безрассудных - заблуждение.
9Безумнима је шала грех, а међу праведнима је добра воља.
9Глупые смеются над грехом, а посреди праведных - благоволение.
10Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не меша се други.
10Сердце знает горе души своей, и в радость его не вмешается чужой.
11Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведних цветаће.
11Дом беззаконных разорится, а жилище праведных процветет.
12Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
12Есть пути, которые кажутся человеку прямыми; но конец их - путь к смерти.
13И од смеха боли срце, и весељу крај бива жалост.
13И при смехе иногда болит сердце, и концом радости бывает печаль.
14Путева својих наситиће се ко је изопаченог срца, али га се клони човек добар.
14Человек с развращенным сердцем насытится от путей своих, и добрый - от своих.
15Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке.
15Глупый верит всякому слову, благоразумный же внимателен к путям своим.
16Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.
16Мудрый боится и удаляется от зла, а глупый раздражителен и самонадеян.
17Нагао човек чини безумље, а пакостан је човек мрзак.
17Вспыльчивый может сделать глупость; но человек, умышленно делающий зло, ненавистен.
18Луди наслеђује безумље, а разборити венчава се знањем.
18Невежды получают в удел себе глупость, а благоразумные увенчаются знанием.
19Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведног.
19Преклонятся злые пред добрыми и нечестивые - у ворот праведника.
20Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.
20Бедный ненавидим бывает даже близким своим, а у богатого много друзей.
21Ко презире ближњег свог греши; а ко је милостив убогима, благо њему.
21Кто презирает ближнего своего, тот грешит; а кто милосерд к бедным, тот блажен.
22Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро.
22Не заблуждаются ли умышляющие зло? не знают милости и верности делающие зло; но милость и верность у благомыслящих.
23У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.
23От всякого труда есть прибыль, а от пустословия только ущерб.
24Мудрима је венац богатство њихово, а безумље безумних остаје безумље.
24Венец мудрых - богатство их, а глупость невежд глупость и есть.
25Истинит сведок избавља душе, а лажан говори превару.
25Верный свидетель спасает души, а лживый наговорит много лжи.
26У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.
26В страхе пред Господом - надежда твердая, и сынам Своим Он прибежище.
27Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних.
27Страх Господень - источник жизни, удаляющий от сетей смерти.
28У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.
28Во множестве народа - величие царя, а при малолюдстве народа беда государю.
29Ко је спор на гнев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.
29У терпеливого человека много разума, а раздражительный выказывает глупость.
30Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима.
30Кроткое сердце - жизнь для тела, а зависть - гниль для костей.
31Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља његовог; а поштује Га ко је милостив сиромаху.
31Кто теснит бедного, тот хулит Творца его; чтущий же Его благотворит нуждающемуся.
32За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на самрти.
32За зло свое нечестивый будет отвергнут, а праведный и при смерти своей имеет надежду.
33Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се.
33Мудрость почиет в сердце разумного, и среди глупых дает знать о себе.
34Правда подиже народ, а грех је срамота народима.
34Праведность возвышает народ, а беззаконие - бесчестие народов.
35Мио је цару разуман слуга, али на срамотног гневи се.
35Благоволение царя - к рабу разумному, а гнев его против того, кто позорит его.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.