Приче Соломунове 14
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Louis Segond 1910
1Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.
1La femme sage bâtit sa maison, Et la femme insensée la renverse de ses propres mains.
2Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путевима, презире Га.
2Celui qui marche dans la droiture craint l’Éternel, Mais celui qui prend des voies tortueuses le méprise.
3У устима је безбожниковим прут охолости, а мудре чувају уста њихова.
3Dans la bouche de l’insensé est une verge pour son orgueil, Mais les lèvres des sages les gardent.
4Где нема волова, чисте су јасле; а обилата је летина од силе воловске.
4S’il n’y a pas de bœufs, la crèche est vide; C’est à la vigueur des bœufs qu’on doit l’abondance des revenus.
5Истинит сведок не лаже, а лажан сведок говори лаж.
5Un témoin fidèle ne ment pas, Mais un faux témoin dit des mensonges.
6Подсмевач тражи мудрост, и не находи је; а разумном је знање лако наћи.
6Le moqueur cherche la sagesse et ne la trouve pas, Mais pour l’homme intelligent la science est chose facile.
7Иди од човека безумног, јер нећеш чути паметне речи.
7Éloigne-toi de l’insensé; Ce n’est pas sur ses lèvres que tu aperçois la science.
8Мудрост је паметног да пази на пут свој, а безумље је безумних превара.
8La sagesse de l’homme prudent, c’est l’intelligence de sa voie; La folie des insensés, c’est la tromperie.
9Безумнима је шала грех, а међу праведнима је добра воља.
9Les insensés se font un jeu du péché, Mais parmi les hommes droits se trouve la bienveillance.
10Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не меша се други.
10Le cœur connaît ses propres chagrins, Et un étranger ne saurait partager sa joie.
11Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведних цветаће.
11La maison des méchants sera détruite, Mais la tente des hommes droits fleurira.
12Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
12Telle voie paraît droite à un homme, Mais son issue, c’est la voie de la mort.
13И од смеха боли срце, и весељу крај бива жалост.
13Au milieu même du rire le cœur peut être affligé, Et la joie peut finir par la détresse.
14Путева својих наситиће се ко је изопаченог срца, али га се клони човек добар.
14Celui dont le cœur s’égare se rassasie de ses voies, Et l’homme de bien se rassasie de ce qui est en lui.
15Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке.
15L’homme simple croit tout ce qu’on dit, Mais l’homme prudent est attentif à ses pas.
16Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.
16Le sage a de la retenue et se détourne du mal, Mais l’insensé est arrogant et plein de sécurité.
17Нагао човек чини безумље, а пакостан је човек мрзак.
17Celui qui est prompt à la colère fait des sottises, Et l’homme plein de malice s’attire la haine.
18Луди наслеђује безумље, а разборити венчава се знањем.
18Les simples ont en partage la folie, Et les hommes prudents se font de la science une couronne.
19Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведног.
19Les mauvais s’inclinent devant les bons, Et les méchants aux portes du juste.
20Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.
20Le pauvre est odieux même à son ami, Mais les amis du riche sont nombreux.
21Ко презире ближњег свог греши; а ко је милостив убогима, благо њему.
21Celui qui méprise son prochain commet un péché, Mais heureux celui qui a pitié des misérables!
22Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро.
22Ceux qui méditent le mal ne s’égarent-ils pas? Mais ceux qui méditent le bien agissent avec bonté et fidélité.
23У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.
23Tout travail procure l’abondance, Mais les paroles en l’air ne mènent qu’à la disette.
24Мудрима је венац богатство њихово, а безумље безумних остаје безумље.
24La richesse est une couronne pour les sages; La folie des insensés est toujours de la folie.
25Истинит сведок избавља душе, а лажан говори превару.
25Le témoin véridique délivre des âmes, Mais le trompeur dit des mensonges.
26У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.
26Celui qui craint l’Éternel possède un appui ferme, Et ses enfants ont un refuge auprès de lui.
27Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних.
27La crainte de l’Éternel est une source de vie, Pour détourner des pièges de la mort.
28У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.
28Quand le peuple est nombreux, c’est la gloire d’un roi; Quand le peuple manque, c’est la ruine du prince.
29Ко је спор на гнев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.
29Celui qui est lent à la colère a une grande intelligence, Mais celui qui est prompt à s’emporter proclame sa folie.
30Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима.
30Un cœur calme est la vie du corps, Mais l’envie est la carie des os.
31Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља његовог; а поштује Га ко је милостив сиромаху.
31Opprimer le pauvre, c’est outrager celui qui l’a fait; Mais avoir pitié de l’indigent, c’est l’honorer.
32За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на самрти.
32Le méchant est renversé par sa méchanceté, Mais le juste trouve un refuge même en sa mort.
33Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се.
33Dans un cœur intelligent repose la sagesse, Mais au milieu des insensés elle se montre à découvert.
34Правда подиже народ, а грех је срамота народима.
34La justice élève une nation, Mais le péché est la honte des peuples.
35Мио је цару разуман слуга, али на срамотног гневи се.
35La faveur du roi est pour le serviteur prudent, Et sa colère pour celui qui fait honte.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.