Приче Соломунове 14
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.
1Фемея ынцеляптэ ышь зидеште каса, яр фемея небунэ о дэрымэ ку ынсешь мыниле ей.
2Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путевима, презире Га.
2Чине умблэ ку неприхэнире се теме де Домнул, дар чине апукэ пе кэй стрымбе Ыл несокотеште.
3У устима је безбожниковим прут охолости, а мудре чувају уста њихова.
3Ын гура небунулуй есте о нуя пентру мындрия луй, дар пе ынцелепць ый пэзеск бузеле лор.
4Где нема волова, чисте су јасле; а обилата је летина од силе воловске.
4Унде ну сунт бой, есля рэмыне гоалэ, дар путеря боилор адуче белшуг де роаде.
5Истинит сведок не лаже, а лажан сведок говори лаж.
5Ун мартор крединчос ну минте, дар ун мартор минчинос спуне минчунь.
6Подсмевач тражи мудрост, и не находи је; а разумном је знање лако наћи.
6Батжокориторул каутэ ынцелепчуня ши н-о гэсеште, дар пентру омул причепут штиинца есте лукру ушор.
7Иди од човека безумног, јер нећеш чути паметне речи.
7Депэртязэ-те де небун, кэч ну пе бузеле луй вей гэси штиинца!
8Мудрост је паметног да пази на пут свој, а безумље је безумних превара.
8Ынцелепчуня омулуй кибзуит ыл фаче сэ вадэ пе че кале сэ мяргэ, дар небуния челор несокотиць ый ыншалэ пе ей ыншишь.
9Безумнима је шала грех, а међу праведнима је добра воља.
9Чей несокотиць глумеск ку пэкатул, дар ынтре чей фэрэ приханэ есте бунэвоинцэ.
10Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не меша се други.
10Инима ышь куноаште неказуриле ши ничун стрэин ну се поате аместека ын букурия ей.
11Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведних цветаће.
11Каса челор рэй ва фи нимичитэ, дар кортул челор фэрэ приханэ ва ынфлори.
12Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
12Мулте кэй пот пэря буне омулуй, дар ла урмэ се вэд кэ дук ла моарте.
13И од смеха боли срце, и весељу крај бива жалост.
13Де мулте орь, кяр ын мижлокул рысулуй инима поате фи мыхнитэ, ши букурия поате сфырши прин неказ.
14Путева својих наситиће се ко је изопаченог срца, али га се клони човек добар.
14Чел ку инима рэтэчитэ се сатурэ де кэиле луй ши омул де бине се сатурэ ши ел де че есте ын ел.
15Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке.
15Омул лесне крезэтор креде орьче ворбэ, дар омул кибзуит я сяма бине кум мерӂе.
16Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.
16Ынцелептул се теме ши се абате де ла рэу, дар несокотитул есте ынгымфат ши фэрэ фрикэ.
17Нагао човек чини безумље, а пакостан је човек мрзак.
17Чине есте юте ла мыние фаче простий, ши омул плин де рэутате се фаче урыт.
18Луди наслеђује безумље, а разборити венчава се знањем.
18Чей прошть ау парте де небуние, дар оамений кибзуиць сунт ынкунунаць ку штиинцэ.
19Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведног.
19Чей рэй се плякэ ынаинтя челор бунь, ши чей нелеӂюиць, ынаинтя порцилор челуй неприхэнит.
20Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.
20Сэракул есте урыт кяр ши де приетенул сэу, дар богатул аре фоарте мулць приетень.
21Ко презире ближњег свог греши; а ко је милостив убогима, благо њему.
21Чине диспрецуеште пе апроапеле сэу фаче ун пэкат, дар фериче де чине аре милэ де чей ненорочиць.
22Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро.
22Ын адевэр, чей че гындеск рэул се рэтэческ, дар чей че гындеск бинеле лукрязэ ку бунэтате ши крединчошие.
23У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.
23Орьунде се мунчеште есте ши кыштиг, дар орьунде нумай се ворбеште есте липсэ.
24Мудрима је венац богатство њихово, а безумље безумних остаје безумље.
24Богэция есте о кунунэ пентру чей ынцелепць, дар чей несокотиць н-ау алтчева декыт небуние.
25Истинит сведок избавља душе, а лажан говори превару.
25Марторул каре спуне адевэрул скапэ суфлете, дар чел ыншелэтор спуне минчунь.
26У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.
26Чине се теме де Домнул аре ун сприжин таре ын Ел ши копиий луй ау ун лок де адэпост ла Ел.
27Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних.
27Фрика де Домнул есте ун извор де вяцэ, еа не фереште де курселе морций.
28У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.
28Мулцимя попорулуй есте слава ымпэратулуй, липса попорулуй есте пеиря воеводулуй.
29Ко је спор на гнев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.
29Чине есте ынчет ла мыние аре мултэ причепере, дар чине се апринде юте фаче мулте простий.
30Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима.
30О инимэ лиништитэ есте вяца трупулуй, дар пизма есте путрезиря оаселор.
31Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља његовог; а поштује Га ко је милостив сиромаху.
31Чине асупреште пе сэрак батжокореште пе Зидиторул сэу, дар чине аре милэ де чел липсит чинстеште пе Зидиторул сэу.
32За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на самрти.
32Чел рэу есте доборыт де рэутатя луй, дар чел неприхэнит кяр ши ла моарте траӂе нэдежде.
33Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се.
33Ынцелепчуня се одихнеште ынтр-о инимэ причепутэ, дар ын мижлокул челор несокотиць еа се дэ де гол.
34Правда подиже народ, а грех је срамота народима.
34Неприхэниря ыналцэ пе ун попор, дар пэкатул есте рушиня попоарелор.
35Мио је цару разуман слуга, али на срамотног гневи се.
35Ун ымпэрат аре плэчере де ун служитор кибзуит, дар пе чел де окарэ ыл атинӂе мыния луй.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.