Приче Соломунове 14
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
1Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава.
1A wise woman buildeth her house: but the foolish will pull down with her hands that also which is built.
2Ко ходи право, боји се Господа; а ко је опак на својим путевима, презире Га.
2He that walketh in the right way, and feareth God, Cis despised by him that goeth by an infamous way.
3У устима је безбожниковим прут охолости, а мудре чувају уста њихова.
3In the mouth of a fool is the rod of pride: but the lips of the wise preserve them.
4Где нема волова, чисте су јасле; а обилата је летина од силе воловске.
4Where there are no oxen, the crib is empty: but where there is much corn, there the strength of the ox is manifest.
5Истинит сведок не лаже, а лажан сведок говори лаж.
5A faithful witness will not lie: but a deceitful witness uttereth a lie.
6Подсмевач тражи мудрост, и не находи је; а разумном је знање лако наћи.
6A scorner seeketh wisdom, and findeth it not: the learning of the wise is easy.
7Иди од човека безумног, јер нећеш чути паметне речи.
7Go against a foolish man, and he knoweth not the lips of prudence.
8Мудрост је паметног да пази на пут свој, а безумље је безумних превара.
8The wisdom of a. discreet man is to understand his way: and the imprudence of fools erreth.
9Безумнима је шала грех, а међу праведнима је добра воља.
9A fool will laugh at sin, but among the just grace shall abide.
10Срце свачије зна јад душе своје; и у весеље његово не меша се други.
10The heart that knoweth the bitterness of his own soul, in his joy the stranger shall not intermeddle.
11Дом безбожнички раскопаће се, а колиба праведних цветаће.
11The house of the wicked shall be destroyed: but the tabernacles of the just shall flourish.
12Неки се пут чини човеку прав, а крај му је пут к смрти.
12There is a way which seemeth just to a man: but the ends thereof lead to death.
13И од смеха боли срце, и весељу крај бива жалост.
13Laughter shall be mingled with sorrow, and mourning taketh hold of the end of joy.
14Путева својих наситиће се ко је изопаченог срца, али га се клони човек добар.
14A fool shall be filled with his own ways, and the good man shall be above him.
15Луд верује свашта, а паметан пази на своје кораке.
15The innocent believeth every word: the discreet man considereth his steps. No good shall come to the deceitful son: but the wise servant shall prosper in his dealings, and his way shall be made straight.
16Мудар се боји и уклања се од зла, а безуман навире и слободан је.
16A wise man feareth and declineth from evil: the fool leapeth over and is confident.
17Нагао човек чини безумље, а пакостан је човек мрзак.
17The impatient man shall work folly: and the crafty man is hateful.
18Луди наслеђује безумље, а разборити венчава се знањем.
18The childish shall possess folly, and the prudent, shall look for knowledge.
19Клањају се зли пред добрима и безбожни на вратима праведног.
19The evil shall fall down before the good: and the wicked before the gates of the just.
20Убоги је мрзак и пријатељу свом, а богати имају много пријатеља.
20The poor man shall be hateful even to his own neighbour: but the friends of the rich are many.
21Ко презире ближњег свог греши; а ко је милостив убогима, благо њему.
21He that despiseth his neighbour, sinneth: but he that sheweth mercy to the poor, shall be blessed. He that believeth in the Lord, loveth mercy.
22Који смишљају зло, не лутају ли? А милост и вера биће онима који смишљају добро.
22They err that work evil: but mercy and truth prepare good things.
23У сваком труду има добитка, а говор уснама само је сиромаштво.
23In much work there shall be abundance: but where there are many words, there is oftentimes want.
24Мудрима је венац богатство њихово, а безумље безумних остаје безумље.
24The crown of the wise is their riches: the folly of fools, imprudence.
25Истинит сведок избавља душе, а лажан говори превару.
25A faithful witness delivereth souls: and the double dealer uttereth lies.
26У страху је Господњем јако поуздање, и синовима је уточиште.
26In the fear of the Lord is confidence of strength, and there shall be hope for his children.
27Страх је Господњи извор животу да се човек сачува од пругала смртних.
27The fear of the Lord is a fountain of life, to decline from the ruin of death.
28У мноштву је народа слава цару; а кад нестаје народа, пропаст је владаоцу.
28In the multitude of people is the dignity of the king: and in the small number of people the dishonour of the prince.
29Ко је спор на гнев, велика је разума; а ко је нагао показује лудост.
29He that is patient, is governed with much wisdom: but he that is impatient, exalteth his folly.
30Живот је телу срце здраво, а завист је трулеж у костима.
30Soundness of heart is the life of the flesh: but envy is the rottenness of the bones.
31Ко чини криво убогоме, срамоти Створитеља његовог; а поштује Га ко је милостив сиромаху.
31He that oppresseth the poor, upbraideth his Maker: but he that hath pity on the poor, honoureth him.
32За зло своје повргнуће се безбожник, а праведник нада се и на самрти.
32The wicked man shall be driven out in his wickedness: but the just hath hope in his death.
33Мудрост почива у срцу разумног човека, а шта је у безумнима познаје се.
33In the heart of the prudent resteth wisdom, and it shall instruct all the ignorant.
34Правда подиже народ, а грех је срамота народима.
34Justice exalteth a nation: but sin maketh nations miserable.
35Мио је цару разуман слуга, али на срамотног гневи се.
35A wise servant is acceptable to the king: he that is good for nothing shall feel his anger.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.