Приче Соломунове 13
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
1Мудар син слуша наставу оца свог; а подсмевач не слуша укоре.
1A wise son heareth the doctrine of his father: but he that is a scorner, beareth not when he is reproved.
2Од плода уста својих сваки ће јести добро, а душа неваљалих људи насиље.
2Of the fruit of his own mouth shall a man be filled with good things: but the soul of transgressors is wicked.
3Ко чува уста своја, чува своју душу; ко разваљује усне, пропада.
3He that keepeth his mouth, keepeth his soul: but he that hath no guard on his speech shall meet with evils.
4Жељна је душа лењивчева, али нема ништа; а душа вредних људи обогатиће се.
4The sluggard willeth and willeth not: but the soul of them that work, shall be made fat.
5На лажну реч мрзи праведник; а безбожник се мрази и срамоти.
5The just shall hate a lying word: but the wicked confoundeth, and shall be confounded.
6Правда чува оног који ходи безазлено; а безбожност обара грешника.
6Justice keepeth the way of the innocent: but wickedness overthroweth the sinner.
7Има ко се гради богат а нема ништа, и ко се гради сиромах а има велико благо.
7One is as it were rich, when he hath nothing: and another is as it were poor, when he hath great riches.
8Откуп је за живот човеку богатство његово, а сиромах не слуша претње.
8The ransom of a man’s life are his riches: but he that is poor beareth not reprehension.
9Видело праведничко светли се, а жижак безбожнички угасиће се.
9The light of the just giveth joy: but the lamp of the wicked shall be put out.
10Од охолости бива само свађа, а који примају савет, у њих је мудрост.
10Among the proud there are always contentions: but they that do all things with counsel, are ruled by wisdom.
11Благо које се таштином тече умањује се, а ко сабира руком, умножава.
11Substance got in haste shall be diminished: but that which by little and little is gathered with the hand shall increase.
12Дуго надање мори срце, и жеља је испуњена дрво животно.
12Hope that is deferred afflicteth the soul: desire when it cometh is a tree of life.
13Ко презире реч сам себи уди; а ко се боји заповести, платиће му се.
13Whosoever speaketh ill of any thing, bindeth himself for the time to come: but he that feareth the commandment, shall dwell in peace. Deceitful souls go astray in sins: the just are merciful, and shew mercy.
14Наука је мудрога извор животни да се сачува пругала смртних.
14The law of the wise is a fountain of life, that he may decline from the ruin of death.
15Добар разум даје љубав, а пут је безаконички храпав.
15Good instruction shall give grace: in the way of scorners is a deep pit.
16Сваки паметан човек ради с разумом, а безуман разноси безумље.
16The prudent mall doth all things with counsel: but he that is a fool, layeth open his folly.
17Гласник безбожан пада у зло, а веран је посланик лек.
17The messenger of the wicked shall fall into mischief: but a faithful ambassador is health.
18Сиромаштво и срамота доћи ће на оног који одбацује наставу; а ко чува карање, прославиће се.
18Poverty and shame to him that refuseth instruction: but he that yieldeth to reproof, shall be glorified.
19Испуњена је жеља сласт души, а безумнима је мрско одступити ода зла.
19The desire that is accomplished, delighteth the soul: fools hate them that flee from evil things.
20Ко ходи с мудрима постаје мудар, а ко се држи с безумницима постаје гори.
20He that walketh with the wise, shall be wise: a friend of fools shall become like to them.
21Грешнике гони зло, а праведницима се враћа добро.
21Evil pursueth sinners: and to the just good shall be repaid.
22Добар човек оставља наследство синовима синова својих, а грешниково имање чува се праведнику.
22The good man leaveth heirs, sons, and grandsons: and the substance of the sinner is kept for the just.
23Изобила хране има на њиви сиромашкој, а има ко пропада са зле управе.
23Much food is in the tillage of fathers: but for others it is gathered with out judgment.
24Ко жали прут, мрзи на сина свог; а ко га љуби, кара га за времена.
24He that spareth the rod hateth his son: but he that loveth him correcteth him betimes.
25Праведник једе, и сита му је душа; а трбух безбожницима нема доста.
25The just eateth and filleth his soul: but the belly of the wicked is never to be filled.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.