Приче Соломунове 17
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
1Бољи је залогај сувог хлеба с миром него кућа пуна поклане стоке са свађом.
1Better is a dry morsel with joy, than a house full of victims with strife.
2Разуман слуга биће господар над сином срамотним и с браћом ће делити наследство.
2A wise servant shall rule over foolish sons, and shall divide the inheritance among the brethren.
3Топионица је за сребро и пећ за злато, а срца искушава Господ.
3As silver is tried by fire, and gold in the furnace: so the Lord trieth the hearts.
4Зао човек пази на усне зле, а лажљивац слуша језик пакостан.
4The evil man obeyeth an unjust tongue: and the deceitful hearkeneth to lying lips.
5Ко се руга сиромаху, срамоти Створитеља његовог; ко се радује несрећи, неће остати без кара.
5He that despiseth the poor, reproacheth his Maker; and he that rejoiceth at another man’s ruin, shall not be unpunished.
6Венац су старцима унуци, а слава синовима оци њихови.
6Children’s children are the crown of old men: and the glory of children are their fathers.
7Не приличи безумном висока беседа, а камоли кнезу лажљива беседа.
7Eloquent words do not become a fool, nor lying lips a prince.
8Поклон је драги камен ономе који га прима, куда се год окрене напредује.
8The expectation of him that expecteth, is a most acceptable jewel: whithersoever he turneth himself, he understandeth wisely.
9Ко покрива преступ, тражи љубав; а ко понавља ствар, раставља главне пријатеље.
9He that concealeth a transgression. seeketh friendships: he that repeateth it again, separateth friends.
10Укор тишти разумног већма него лудог сто удараца.
10A reproof availeth more with a wise man, than a hundred stripes with a fool.
11Зао човек тражи само одмет, али ће се љут гласник послати на њ.
11An evil man always seeketh quarrels: but a cruel angel shall be sent against him.
12Боље је да човека срете медведица којој су отети медведићи, него безумник у свом безумљу.
12It is better to meet a bear robbed of her whelps, than a fool trusting in his own folly.
13Ко враћа зло за добро, неће се зло одмаћи од куће његове.
13He that rendereth evil for good, evil shall not depart from his house.
14Ко почне свађу, отвори уставу води; зато пре него се заметне, прођи се распре.
14The beginning of quarrels is as when one letteth out water: before he suffereth reproach he forsaketh judgment.
15Ко оправда кривога и ко осуди правога, обојица су гад Господу.
15He that justifieth the wicked, and he that condemneth the just, both are abominable before God.
16На шта је благо безумном у руци кад нема разума да прибави мудрост?
16What doth it avail a fool to have riches, seeing he cannot buy wisdom? He that maketh his house high, seeketh a downfall: and he that refuseth to learn, shall fall into evils.
17У свако доба љуби пријатељ, и брат постаје у невољи.
17He that is a friend loveth at all times: and a brother is proved in distress.
18Човек безуман даје руку и јамчи се за пријатеља свог.
18A foolish man will clap hands, when he is surety for his friend.
19Ко милује свађу, милује грех; ко подиже увис врата своја, тражи погибао.
19He that studieth discords, loveth quarrels: and he that exalteth his door, seeketh ruin.
20Ко је опаког срца, неће наћи добра; и ко дволичи језиком, пашће у зло.
20He that is of a perverse heart, shall not find good: and he that perverteth his tongue, shall fall into evil.
21Ко роди безумна, на жалост му је, нити ће се радовати отац лудога.
21A fool is born to his own disgrace: and even his father shall not rejoice in a fool.
22Срце весело помаже као лек, а дух жалостан суши кости.
22A joyful mind maketh age flourishing: a sorrowful spirit drieth up the bones.
23Безбожник прима поклон из недара да преврати путеве правди.
23The wicked man taketh gifts out of the bosom, that he may pervert the paths of judgment.
24Разумном је на лицу мудрост, а очи безумнику врљају накрај земље.
24Wisdom shineth in the face of the wise: the eyes of fools are in the ends of the earth.
25Жалост је оцу свом син безуман, и јад родитељци својој.
25A foolish son is the anger of the father: and the sorrow of the mother that bore him.
26Није добро глобити праведника, ни да кнезови бију кога што је радио право.
26It is no good thing to do hurt to the just: nor to strike the prince, who judgeth right.
27Устеже речи своје човек који зна, и тиха је духа човек разуман.
27He that setteth bounds to his words. is knowing and wise: and the man of understanding is of a precious spirit.
28И безуман кад ћути, мисли се да је мудар, и разуман, кад стискује усне своје.
28Even a fool, if he will hold his peace shall be counted wise: and if he close his lips, a man of understanding.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.