Приче Соломунове 17
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Reina-Valera 1909
1Бољи је залогај сувог хлеба с миром него кућа пуна поклане стоке са свађом.
1MEJOR es un bocado seco, y en paz, que la casa de contienda llena de víctimas.
2Разуман слуга биће господар над сином срамотним и с браћом ће делити наследство.
2El siervo prudente se enseñoreará del hijo que deshonra, y entre los hermanos partirá la herencia.
3Топионица је за сребро и пећ за злато, а срца искушава Господ.
3El crisol para la plata, y la hornaza para el oro: mas Jehová prueba los corazones.
4Зао човек пази на усне зле, а лажљивац слуша језик пакостан.
4El malo está atento al labio inicuo; y el mentiroso escucha á la lengua detractora.
5Ко се руга сиромаху, срамоти Створитеља његовог; ко се радује несрећи, неће остати без кара.
5El que escarnece al pobre, afrenta á su Hacedor: y el que se alegra en la calamidad, no quedará sin castigo.
6Венац су старцима унуци, а слава синовима оци њихови.
6Corona de los viejos son los hijos de los hijos; y la honra de los hijos, sus padres.
7Не приличи безумном висока беседа, а камоли кнезу лажљива беседа.
7No conviene al necio la altilocuencia: ¡cuánto menos al príncipe el labio mentiroso!
8Поклон је драги камен ономе који га прима, куда се год окрене напредује.
8Piedra preciosa es el cohecho en ojos de sus dueños: á donde quiera que se vuelve, da prosperidad.
9Ко покрива преступ, тражи љубав; а ко понавља ствар, раставља главне пријатеље.
9El que cubre la prevaricación, busca amistad: mas el que reitera la palabra, aparta al amigo.
10Укор тишти разумног већма него лудог сто удараца.
10Aprovecha la reprensión en el entendido, más que si cien veces hiriese en el necio.
11Зао човек тражи само одмет, али ће се љут гласник послати на њ.
11El rebelde no busca sino mal; y mensajero cruel será contra él enviado.
12Боље је да човека срете медведица којој су отети медведићи, него безумник у свом безумљу.
12Mejor es se encuentre un hombre con una osa á la cual han robado sus cachorros, que con un fatuo en su necedad.
13Ко враћа зло за добро, неће се зло одмаћи од куће његове.
13El que da mal por bien, no se apartará el mal de su casa.
14Ко почне свађу, отвори уставу води; зато пре него се заметне, прођи се распре.
14El que comienza la pendencia es como quien suelta las aguas: deja pues la porfía, antes que se enmarañe.
15Ко оправда кривога и ко осуди правога, обојица су гад Господу.
15El que justifica al impío, y el que condena al justo, ambos á dos son abominación á Jehová.
16На шта је благо безумном у руци кад нема разума да прибави мудрост?
16¿De qué sirve el precio en la mano del necio para comprar sabiduría, no teniendo entendimiento?
17У свако доба љуби пријатељ, и брат постаје у невољи.
17En todo tiempo ama el amigo; y el hermano para la angustia es nacido.
18Човек безуман даје руку и јамчи се за пријатеља свог.
18El hombre falto de entendimiento toca la mano, fiando á otro delante de su amigo.
19Ко милује свађу, милује грех; ко подиже увис врата своја, тражи погибао.
19La prevaricación ama el que ama pleito; y el que alza su portada, quebrantamiento busca.
20Ко је опаког срца, неће наћи добра; и ко дволичи језиком, пашће у зло.
20El perverso de corazón nunca hallará bien: y el que revuelve con su lengua, caerá en mal.
21Ко роди безумна, на жалост му је, нити ће се радовати отац лудога.
21El que engendra al necio, para su tristeza lo engendra : y el padre del fatuo no se alegrará.
22Срце весело помаже као лек, а дух жалостан суши кости.
22El corazón alegre produce buena disposición: mas el espíritu triste seca los huesos.
23Безбожник прима поклон из недара да преврати путеве правди.
23El impío toma dádiva del seno, para pervertir las sendas del derecho.
24Разумном је на лицу мудрост, а очи безумнику врљају накрај земље.
24En el rostro del entendido aparece la sabiduría: mas los ojos del necio vagan hasta el cabo de la tierra.
25Жалост је оцу свом син безуман, и јад родитељци својој.
25El hijo necio es enojo á su padre, y amargura á la que lo engendró.
26Није добро глобити праведника, ни да кнезови бију кога што је радио право.
26Ciertamente no es bueno condenar al justo, ni herir á los príncipes que hacen lo recto.
27Устеже речи своје човек који зна, и тиха је духа човек разуман.
27Detiene sus dichos el que tiene sabiduría: de prudente espíritu es el hombre entendido.
28И безуман кад ћути, мисли се да је мудар, и разуман, кад стискује усне своје.
28Aun el necio cuando calla, es contado por sabio: el que cierra sus labios es entendido.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.