Приче Соломунове 17
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Louis Segond 1910
1Бољи је залогај сувог хлеба с миром него кућа пуна поклане стоке са свађом.
1Mieux vaut un morceau de pain sec, avec la paix, Qu’une maison pleine de viandes, avec des querelles.
2Разуман слуга биће господар над сином срамотним и с браћом ће делити наследство.
2Un serviteur prudent domine sur le fils qui fait honte, Et il aura part à l’héritage au milieu des frères.
3Топионица је за сребро и пећ за злато, а срца искушава Господ.
3Le creuset est pour l’argent, et le fourneau pour l’or; Mais celui qui éprouve les cœurs, c’est l’Éternel.
4Зао човек пази на усне зле, а лажљивац слуша језик пакостан.
4Le méchant est attentif à la lèvre inique, Le menteur prête l’oreille à la langue pernicieuse.
5Ко се руга сиромаху, срамоти Створитеља његовог; ко се радује несрећи, неће остати без кара.
5Celui qui se moque du pauvre outrage celui qui l’a fait; Celui qui se réjouit d’un malheur ne restera pas impuni.
6Венац су старцима унуци, а слава синовима оци њихови.
6Les enfants des enfants sont la couronne des vieillards, Et les pères sont la gloire de leurs enfants.
7Не приличи безумном висока беседа, а камоли кнезу лажљива беседа.
7Les paroles distinguées ne conviennent pas à un insensé; Combien moins à un noble les paroles mensongères!
8Поклон је драги камен ономе који га прима, куда се год окрене напредује.
8Les présents sont une pierre précieuse aux yeux de qui en reçoit; De quelque côté qu’ils se tournent, ils ont du succès.
9Ко покрива преступ, тражи љубав; а ко понавља ствар, раставља главне пријатеље.
9Celui qui couvre une faute cherche l’amour, Et celui qui la rappelle dans ses discours divise les amis.
10Укор тишти разумног већма него лудог сто удараца.
10Une réprimande fait plus d’impression sur l’homme intelligent Que cent coups sur l’insensé.
11Зао човек тражи само одмет, али ће се љут гласник послати на њ.
11Le méchant ne cherche que révolte, Mais un messager cruel sera envoyé contre lui.
12Боље је да човека срете медведица којој су отети медведићи, него безумник у свом безумљу.
12Rencontre une ourse privée de ses petits, Plutôt qu’un insensé pendant sa folie.
13Ко враћа зло за добро, неће се зло одмаћи од куће његове.
13De celui qui rend le mal pour le bien Le mal ne quittera point la maison.
14Ко почне свађу, отвори уставу води; зато пре него се заметне, прођи се распре.
14Commencer une querelle, c’est ouvrir une digue; Avant que la dispute s’anime, retire-toi.
15Ко оправда кривога и ко осуди правога, обојица су гад Господу.
15Celui qui absout le coupable et celui qui condamne le juste Sont tous deux en abomination à l’Éternel.
16На шта је благо безумном у руци кад нема разума да прибави мудрост?
16A quoi sert l’argent dans la main de l’insensé? A acheter la sagesse?… Mais il n’a point de sens.
17У свако доба љуби пријатељ, и брат постаје у невољи.
17L’ami aime en tout temps, Et dans le malheur il se montre un frère.
18Човек безуман даје руку и јамчи се за пријатеља свог.
18L’homme dépourvu de sens prend des engagements, Il cautionne son prochain.
19Ко милује свађу, милује грех; ко подиже увис врата своја, тражи погибао.
19Celui qui aime les querelles aime le péché; Celui qui élève sa porte cherche la ruine.
20Ко је опаког срца, неће наћи добра; и ко дволичи језиком, пашће у зло.
20Un cœur faux ne trouve pas le bonheur, Et celui dont la langue est perverse tombe dans le malheur.
21Ко роди безумна, на жалост му је, нити ће се радовати отац лудога.
21Celui qui donne naissance à un insensé aura du chagrin; Le père d’un fou ne peut pas se réjouir.
22Срце весело помаже као лек, а дух жалостан суши кости.
22Un cœur joyeux est un bon remède, Mais un esprit abattu dessèche les os.
23Безбожник прима поклон из недара да преврати путеве правди.
23Le méchant accepte en secret des présents, Pour pervertir les voies de la justice.
24Разумном је на лицу мудрост, а очи безумнику врљају накрај земље.
24La sagesse est en face de l’homme intelligent, Mais les yeux de l’insensé sont à l’extrémité de la terre.
25Жалост је оцу свом син безуман, и јад родитељци својој.
25Un fils insensé fait le chagrin de son père, Et l’amertume de celle qui l’a enfanté.
26Није добро глобити праведника, ни да кнезови бију кога што је радио право.
26Il n’est pas bon de condamner le juste à une amende, Ni de frapper les nobles à cause de leur droiture.
27Устеже речи своје човек који зна, и тиха је духа човек разуман.
27Celui qui retient ses paroles connaît la science, Et celui qui a l’esprit calme est un homme intelligent.
28И безуман кад ћути, мисли се да је мудар, и разуман, кад стискује усне своје.
28L’insensé même, quand il se tait, passe pour sage; Celui qui ferme ses lèvres est un homme intelligent.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.