Приче Соломунове 5
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Louis Segond 1910
1Сине мој, слушај мудрост моју, к разуму мом пригни ухо своје,
1Mon fils, sois attentif à ma sagesse, Prête l’oreille à mon intelligence,
2Да се држиш разборитости, и усне твоје да хране знање.
2Afin que tu conserves la réflexion, Et que tes lèvres gardent la connaissance.
3Јер с усана туђе жене капље мед, и грло јој је мекше од уља;
3Car les lèvres de l’étrangère distillent le miel, Et son palais est plus doux que l’huile;
4Али јој је последак горак као пелен, оштар као мач с обе стране оштар.
4Mais à la fin elle est amère comme l’absinthe, Aiguë comme un glaive à deux tranchants.
5Ноге јој силазе к смрти, до пакла допиру кораци њени.
5Ses pieds descendent vers la mort, Ses pas atteignent le séjour des morts.
6Да не би мерио пут животни, савијају се стазе њене да не знаш.
6Afin de ne pas considérer le chemin de la vie, Elle est errante dans ses voies, elle ne sait où elle va.
7Зато, децо, послушајте мене, и не одступајте од речи уста мојих.
7Et maintenant, mes fils, écoutez-moi, Et ne vous écartez pas des paroles de ma bouche.
8Нека је далеко од ње пут твој, и не приближуј се к вратима куће њене,
8Éloigne-toi du chemin qui conduit chez elle, Et ne t’approche pas de la porte de sa maison,
9Да не би дао другима славе своје и година својих немилостивоме,
9De peur que tu ne livres ta vigueur à d’autres, Et tes années à un homme cruel;
10Да се не би туђинци наситили твог блага и труд твој да не би био у туђој кући,
10De peur que des étrangers ne se rassasient de ton bien, Et du produit de ton travail dans la maison d’autrui;
11И да не ридаш на послетку, кад се строши месо твоје и тело твоје,
11De peur que tu ne gémisses, près de ta fin, Quand ta chair et ton corps se consumeront,
12И кажеш: Како мрзих на наставу, и како срце моје презира карање!
12Et que tu ne dises: Comment donc ai-je pu haïr la correction, Et comment mon cœur a-t-il dédaigné la réprimande?
13И не послушах глас учитеља својих, и не пригнух уха свог к онима који ме учаху!
13Comment ai-je pu ne pas écouter la voix de mes maîtres, Ne pas prêter l’oreille à ceux qui m’instruisaient?
14Умало не западох у свако зло усред збора и скупштине.
14Peu s’en est fallu que je n’aie éprouvé tous les malheurs Au milieu du peuple et de l’assemblée.
15Пиј воду из свог студенца и што тече из твог извора.
15Bois les eaux de ta citerne, Les eaux qui sortent de ton puits.
16Нека се разливају твоји извори на поље, и потоци по улицама.
16Tes sources doivent-elles se répandre au-dehors? Tes ruisseaux doivent ils couler sur les places publiques?
17Имај их сам за се, а не туђин с тобом.
17Qu’ils soient pour toi seul, Et non pour des étrangers avec toi.
18Благословен да је извор твој, и весели се женом младости своје;
18Que ta source soit bénie, Et fais ta joie de la femme de ta jeunesse,
19Нека ти је као кошута мила и као срна љупка; дојке њене нека те опијају у свако доба, у љубави њеној посрћи једнако.
19Biche des amours, gazelle pleine de grâce: Sois en tout temps enivré de ses charmes, Sans cesse épris de son amour.
20А зашто би, сине, посртао за туђинком и голио недра туђој,
20Et pourquoi, mon fils, serais-tu épris d’une étrangère, Et embrasserais-tu le sein d’une inconnue?
21Кад су пред очима Господу путеви свачији, и мери све стазе његове?
21Car les voies de l’homme sont devant les yeux de l’Éternel, Qui observe tous ses sentiers.
22Безбожника ће ухватити његова безакоња, и у ужа греха својих заплешће се;
22Le méchant est pris dans ses propres iniquités, Il est saisi par les liens de son péché.
23Умреће без наставе, и од мноштва лудости своје лутаће.
23Il mourra faute d’instruction, Il chancellera par l’excès de sa folie.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.