Приче Соломунове 5
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1Сине мој, слушај мудрост моју, к разуму мом пригни ухо своје,
1Сын мой! внимай мудрости моей, и приклони ухо твое к разуму моему,
2Да се држиш разборитости, и усне твоје да хране знање.
2чтобы соблюсти рассудительность, и чтобы уста твои сохранили знание. Не внимай льстивой женщине;
3Јер с усана туђе жене капље мед, и грло јој је мекше од уља;
3ибо мед источают уста чужой жены, и мягче елея речь ее;
4Али јој је последак горак као пелен, оштар као мач с обе стране оштар.
4но последствия от нее горьки, как полынь, остры, как меч обоюдоострый;
5Ноге јој силазе к смрти, до пакла допиру кораци њени.
5ноги ее нисходят к смерти, стопы ее достигают преисподней.
6Да не би мерио пут животни, савијају се стазе њене да не знаш.
6Если бы ты захотел постигнуть стезю жизни ее, то пути ее непостоянны, и ты не узнаешь их.
7Зато, децо, послушајте мене, и не одступајте од речи уста мојих.
7Итак, дети, слушайте меня и не отступайте от слов уст моих.
8Нека је далеко од ње пут твој, и не приближуј се к вратима куће њене,
8Держи дальше от нее путь твой и не подходи близко к дверям дома ее,
9Да не би дао другима славе своје и година својих немилостивоме,
9чтобы здоровья твоего не отдать другим и лет твоих мучителю;
10Да се не би туђинци наситили твог блага и труд твој да не би био у туђој кући,
10чтобы не насыщались силою твоею чужие, и труды твои не были для чужого дома.
11И да не ридаш на послетку, кад се строши месо твоје и тело твоје,
11И ты будешь стонать после, когда плоть твоя и тело твое будут истощены,-
12И кажеш: Како мрзих на наставу, и како срце моје презира карање!
12и скажешь: “Зачем я ненавидел наставление, и сердце мое пренебрегало обличением,
13И не послушах глас учитеља својих, и не пригнух уха свог к онима који ме учаху!
13и я не слушал голоса учителей моих, не приклонял уха моего к наставникам моим:
14Умало не западох у свако зло усред збора и скупштине.
14едва не впал я во всякое зло среди собрания и общества!”
15Пиј воду из свог студенца и што тече из твог извора.
15Пей воду из твоего водоема и текущую из твоего колодезя.
16Нека се разливају твоји извори на поље, и потоци по улицама.
16Пусть не разливаются источники твои по улице, потоки вод - по площадям;
17Имај их сам за се, а не туђин с тобом.
17пусть они будут принадлежать тебе одному, а не чужим с тобою.
18Благословен да је извор твој, и весели се женом младости своје;
18Источник твой да будет благословен; и утешайся женою юности твоей,
19Нека ти је као кошута мила и као срна љупка; дојке њене нека те опијају у свако доба, у љубави њеној посрћи једнако.
19любезною ланью и прекрасною серною: груди ее да упоявают тебя во всякое время, любовью ее услаждайся постоянно.
20А зашто би, сине, посртао за туђинком и голио недра туђој,
20И для чего тебе, сын мой, увлекаться постороннею и обнимать груди чужой?
21Кад су пред очима Господу путеви свачији, и мери све стазе његове?
21Ибо пред очами Господа пути человека, и Он измеряет все стези его.
22Безбожника ће ухватити његова безакоња, и у ужа греха својих заплешће се;
22Беззаконного уловляют собственные беззакония его, и в узах греха своего он содержится:
23Умреће без наставе, и од мноштва лудости своје лутаће.
23он умирает без наставления, и от множества безумия своего теряется.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.