Римљанима 1
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1Од Павла, слуге Исуса Христа, позваног апостола изабраног за јеванђеље Божије,
1Павел, раб Иисуса Христа, призванный Апостол, избранный к благовестию Божию,
2које Бог унапред обећа преко пророка својих у светим писмима
2которое Бог прежде обещал через пророков Своих, в святых писаниях,
3о сину свом, који је по телу рођен од семена Давидовог,
3о Сыне Своем, Который родился от семени Давидова по плоти
4а посведочен силно за Сина Божијег Духом светиње по васкрсењу из мртвих, Исусу Христу Господу нашем,
4и открылся Сыном Божиим в силе, по духу святыни, через воскресение из мертвых, о Иисусе Христе Господе нашем,
5преко ког примисмо благодат и апостолство, да покоримо све незнабошце вери имена Његовог;
5через Которого мы получили благодать и апостольство, чтобы во имя Его покорять вере все народы,
6међу којима сте и ви позвани Исусу Христу.
6между которыми находитесь и вы, призванные Иисусом Христом, -
7Свима који су у Риму, љубазнима Богу, и позванима светима: благодат вам и мир од Бога Оца нашег и Господа Исуса Христа.
7всем находящимся в Риме возлюбленным Божиим, призванным святым: благодать вам и мир от Бога Отца нашего и Господа Иисуса Христа.
8Прво, дакле, захваљујем Богу свом кроз Исуса Христа за све вас што се вера ваша гласи по свему свету.
8Прежде всего благодарю Бога моего через Иисуса Христа за всех вас, что вера ваша возвещается во всем мире.
9Јер ми је сведок Бог, коме служим духом својим у јеванђељу Сина његовог, да вас се опомињем без престанка,
9Свидетель мне Бог, Которому служу духом моим в благовествовании Сына Его, что непрестанно воспоминаю о вас,
10молећи се свагда Богу у молитвама својим да би ми кад Божија воља помогла да дођем к вама;
10всегда прося в молитвах моих, чтобы воля Божия когда-нибудь благопоспешила мне придти к вам,
11јер желим видети вас, да вам дам какав духовни дар за ваше утврђење,
11ибо я весьма желаю увидеть вас, чтобы преподать вам некое дарование духовное к утверждению вашему,
12то јест, да се с вама утешим вером општом, и вашом и мојом.
12то есть утешиться с вами верою общею, вашею и моею.
13Али вам нећу затајити, браћо, да сам много пута хтео да вам дођем, па бих задржан досле, да и међу вама имам какав плод, као и међу осталим незнабошцима.
13Не хочу, братия, оставить вас в неведении, что я многократно намеревался придти к вам, но встречал препятствия даже доныне, чтобы иметь некий плод и у вас, как и у прочих народов.
14Дужан сам и Грцима и дивљацима, и мудрима и неразумнима.
14Я должен и Еллинам и варварам, мудрецам и невеждам.
15Зато, од моје стране, готов сам и вама у Риму проповедати јеванђеље.
15Итак, что до меня, я готов благовествовать и вам, находящимся в Риме.
16Јер се не стидим јеванђеља Христовог; јер је сила Божија на спасење свакоме који верује, а најпре Јеврејину и Грку.
16Ибо я не стыжусь благовествования Христова, потому что оно есть сила Божия ко спасению всякому верующему, во-первых, Иудею, потом и Еллину.
17Јер се у Њему јавља правда Божија из вере у веру, као што је написано: Праведник ће од вере жив бити.
17В нем открывается правда Божия от веры в веру, как написано: праведный верою жив будет.
18Јер се открива гнев Божји с неба на сваку безбожност и неправду људи који држе истину у неправди.
18Ибо открывается гнев Божий с неба на всякое нечестие и неправду человеков, подавляющих истину неправдою.
19Јер шта се може дознати за Бога познато је њима: јер им је Бог јавио;
19Ибо, что можно знать о Боге, явно для них, потому что Бог явил им.
20јер шта се на Њему не може видети, од постања света могло се познати и видети на створењима, и Његова вечна сила и божанство, да немају изговора.
20Ибо невидимое Его, вечная сила Его и Божество, от создания мира через рассматривание творений видимы, так что они безответны.
21Јер кад познаше Бога, не прославише Га као Бога нити Му захвалише, него залудеше у својим мислима, и потамне неразумно срце њихово.
21Но как они, познав Бога, не прославили Его, как Бога, и не возблагодарили, но осуетились в умствованиях своих, и омрачилось несмысленное их сердце;
22Кад се грађаху мудри, полудеше,
22называя себя мудрыми, обезумели,
23и претворише славу вечног Бога у обличје смртног човека и птица и четвороножних животиња и гадова.
23и славу нетленного Бога изменили в образ, подобный тленному человеку, и птицам, и четвероногим, и пресмыкающимся, -
24Зато их предаде Бог у жељама њихових срца у нечистоту, да се погане телеса њихова међу њима самима;
24то и предал их Бог в похотях сердец их нечистоте, так что они осквернили сами свои тела.
25који претворише истину Божију у лаж, и већма поштоваше и послужише твар него Творца, који је благословен ва век. Амин.
25Они заменили истину Божию ложью, и поклонялись, и служили твари вместо Творца, Который благословен во веки, аминь.
26Зато их предаде Бог у срамне сласти; јер жене њихове претворише путно употребљавање у беспутно.
26Потому предал их Бог постыдным страстям: женщины их заменили естественное употребление противоестественным;
27Тако и људи оставивши путно употребљавање женског рода, распалише се жељом својом један на другог, и људи с људима чињаху срам, и плату која требаше за превару њихову примаху на себи.
27подобно и мужчины, оставив естественное употребление женского пола, разжигались похотью друг на друга, мужчины на мужчинах делая срам и получая в самих себе должное возмездие за свое заблуждение.
28И као што не мараху да познаду Бога, зато их Бог предаде у покварен ум да чине шта не ваља,
28И как они не заботились иметь Бога в разуме, то предал их Бог превратному уму - делать непотребства,
29да буду напуњени сваке неправде, курварства, злоће, лакомства, пакости; пуни зависти, убиства, свађе лукавства, злоћудности;
29так что они исполнены всякой неправды, блуда, лукавства, корыстолюбия, злобы, исполнены зависти, убийства, распрей, обмана, злонравия,
30шаптачи, опадачи, богомрсци, силеџије, хвалише, поносити, измишљачи зала, непокорни родитељима,
30злоречивы, клеветники, богоненавистники, обидчики, самохвалы, горды, изобретательны на зло, непослушны родителям,
31неразумни, невере, нељубавни, непримирљиви, немилостиви.
31безрассудны, вероломны, нелюбовны, непримиримы, немилостивы.
32А неки правду Божију познавши да који то чине заслужују смрт, не само то чине, него пристају на то и онима који чине.
32Они знают праведный суд Божий, что делающие такие дела достойны смерти; однако не только их делают, но и делающих одобряют.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.