Римљанима 11
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1Говорим, дакле: еда ли Бог одбаци народ свој? Боже сачувај! Јер сам и ја Израиљац од семена Авраамовог, од колена Венијаминовог.
1Итак спрашиваю: неужели Бог отверг народ Свой? Никак. Ибо и я Израильтянин, от семени Авраамова, из колена Вениаминова.
2Не одбаци Бог народ свој, који напред позна. Или не знате шта говори писмо за Илију како се тужи Богу на Израиља говорећи:
2Не отверг Бог народа Своего, который Он наперед знал. Или не знаете, что говорит Писание в повествовании об Илии? Как он жалуется Богу на Израиля, говоря:
3Господе! Пророке Твоје побише и олтаре Твоје раскопаше, а ја остах један и траже душу моју да је изваде.
3Господи! пророков Твоих убили, жертвенники Твои разрушили; остался я один, и моей души ищут.
4А шта му говори Божји одговор? Оставих себи седам хиљада људи који не приклонише колена пред Ваалом.
4Что же говорит ему Божеский ответ? Я соблюл Себе семь тысяч человек, которые не преклонили колени перед Ваалом.
5Тако, дакле, и у садашње време остатак би по избору благодати.
5Так и в нынешнее время, по избранию благодати, сохранился остаток.
6Ако ли је по благодати, онда није од дела, јер благодат већ не би била благодат; ако ли је од дела није више благодат, јер дело већ не би било дело.
6Но если по благодати, то не по делам; иначе благодать не была бы уже благодатью. А если по делам, то это уже не благодать; иначе дело не есть уже дело.
7Шта дакле? Шта искаше Израиљ оно не доби; а избор доби; остали пак заслепише.
7Что же? Израиль, чего искал, того не получил; избранные же получили, а прочие ожесточились,
8Као што је написано: Даде им Бог духа неосетљивог, очи да не виде, и уши да не чују до самог данашњег дана.
8как написано: Бог дал им дух усыпления, глаза, которыми не видят, и уши, которыми не слышат, даже до сего дня.
9И Давид говори: Да буде трпеза њихова замка и гвожђа, и саблазан и плата њима;
9И Давид говорит: да будет трапеза их сетью, тенетами и петлею в возмездие им;
10Да се њихове очи заслепе да не виде, и леђа њихова једнако да су погнута.
10да помрачатся глаза их, чтобы не видеть, и хребет их да будет согбен навсегда.
11Говорим, дакле: еда ли се спотакоше да падну? Боже сачувај! Него је њихова погрешка спасење незнабошцима, да би се и они раздражили.
11Итак спрашиваю: неужели они преткнулись, чтобы совсем пасть? Никак. Но от их падения спасение язычникам, чтобы возбудить в них ревность.
12А кад је погрешка њихова богатство свету и штета њихова богатство незнабошцима, а камоли да се испуне?
12Если же падение их - богатство миру, и оскудение их - богатство язычникам, то тем более полнота их.
13Јер вама говорим незнабошцима; јер, будући да сам ја апостол незнабожаца, хоћу да хвалим своју службу;
13Вам говорю, язычникам. Как Апостол язычников, я прославляю служение мое.
14не бих ли како раздражио свој род, и спасао кога од њих.
14Не возбужу ли ревность в сродниках моих по плоти и не спасу ли некоторых из них?
15Јер кад је одмет њихов примирење свету, шта би било примљење, осим живот из мртвих?
15Ибо если отвержение их - примирение мира, то что будет принятие, как не жизнь из мертвых?
16Ако је квасац свет, то је и тесто; и ако је корен свет, то су и гране.
16Если начаток свят, то и целое; и если корень свят, то и ветви.
17Ако ли се неке од грана одломише, и ти, који си дивља маслина, прицепио си се на њих, и постао си заједничар у корену и у масти од маслине;
17Если же некоторые из ветвей отломились, а ты, дикая маслина, привился на место их и стал общником корня и сока маслины,
18не хвали се гранама; ако ли се, пак, хвалиш, не носиш ти корена него корен тебе.
18то не превозносись перед ветвями. Если же превозносишься, то вспомни, что не ты корень держишь, но корень тебя.
19А рећи ћеш: Одломише се гране да се ја прицепим.
19Скажешь: “Ветви отломились, чтобы мне привиться”
20Добро! Неверством одломише се, а ти вером стојиш; не поноси се, него се бој.
20Хорошо. Они отломились неверием, а ты держишься верою: не гордись, но бойся.
21Јер кад Бог рођених грана не поштеде, да и тебе како не непоштеди.
21Ибо если Бог не пощадил природных ветвей, то смотри, пощадит ли и тебя.
22Гледај, дакле, доброту и непоштеђење Божије: непоштеђење на онима што отпадоше, а на себи доброту Божију, ако останеш у доброти; ако ли пак не, и ти ћеш бити одсечен.
22Итак, видишь благость и строгость Божию: строгость к отпадшим, а благость к тебе, если пребудешь в благости Божией; иначе и ты будешь отсечен.
23А и они, ако не остану у неверству, прицепиће се; јер их је Бог кадар опет прицепити.
23Но и те, если не пребудут в неверии, привьются, потому что Бог силен опять привить их.
24Јер кад си ти одсечен од рођене маслине, и прицепио се на нерођену питому маслину; а камо ли ови који ће се прицепити на рођену своју маслину!
24Ибо если ты отсечен от дикой по природе маслины и не по природе привился к хорошей маслине, то тем более сии природные привьются к своей маслине.
25Јер вам, браћо, нећу затајити тајну ову (да не будете поносити), слепоћа Израиљу паде у део докле не уђе незнабожаца колико треба.
25Ибо не хочу оставить вас, братия, в неведении о тайне сей, - чтобы вы не мечтали о себе, что ожесточение произошло в Израиле отчасти, до времени, пока войдет полное число язычников;
26И тако ће се спасти сав Израиљ, као што је написано: Доћи ће од Сиона Избавитељ и одвратиће безбожност од Јакова.
26и так весь Израиль спасется, как написано: придет от Сиона Избавитель, и отвратит нечестие от Иакова.
27И ово им је мој завет кад отмем њихове грехе.
27И сей завет им от Меня, когда сниму с них грехи их.
28По јеванђељу, дакле, непријатељи су вас ради; а по избору љубазни су отаца ради.
28В отношении к благовестию они враги ради вас; а в отношении к избранию - возлюбленные Божии ради отцов.
29Јер се Бог неће раскајати за своје дарове и звање.
29Ибо дары и призвание Божие непреложны.
30Јер, као и ви што се некад супроћасте Богу а сад бисте помиловани њиховог ради супроћења,
30Как и вы некогда были непослушны Богу, а ныне помилованы, по непослушанию их,
31тако и они сад не хтеше да верују вашег ради помиловања да би и они били помиловани.
31так и они теперь непослушны для помилования вас, чтобы и сами они были помилованы.
32Јер Бог затвори све у неверство, да све помилује.
32Ибо всех заключил Бог в непослушание, чтобы всех помиловать.
33О дубимо богатства и премудрости и разума Божијег! Како су неиспитиви Његови судови и неистраживи Његови путеви!
33О, бездна богатства и премудрости и ведения Божия! Как непостижимы судьбы Его и неисследимы пути Его!
34Јер ко позна мисао Господњу?
34Ибо кто познал ум Господень? Или кто был советником Ему?
35Или ко Му би саветник? Или ко Му напред даде шта, да му се врати?
35Или кто дал Ему наперед, чтобы Он должен был воздать?
36Јер је од Њега и кроз Њега и у Њему све. Њему слава вавек. Амин.
36Ибо все из Него, Им и к Нему. Ему слава во веки, аминь.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.