Римљанима
Chapter 9

Римљанима

Daničić–Karadžić Bible (…
vs Synodal Translatio…
Aa
Text size
Line width
Verse numbers

Римљанима 9

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1Истину говорим тако ми Христа, не лажем, то ми сведочи савест моја Духом Светим:
1Истину говорю во Христе, не лгу, свидетельствует мне совесть моя в Духе Святом,
2Да ми је врло жао и срце ме моје боли без престанка;
2что великая для меня печаль и непрестанное мучение сердцу моему:
3јер бих желео да ја сам будем одлучен од Христа за браћу своју која су ми род по телу,
3я желал бы сам быть отлученным от Христа за братьев моих, родных мне по плоти,
4која су Израиљци, којих је посинаштво и слава, и завет и закон, и богомољство, и обећања;
4то есть Израильтян, которым принадлежат усыновление и слава, и заветы, и законоположение, и богослужение, и обетования;
5којих су и оци, и од којих је Христос по телу, који је над свима, Бог благословен ва век. Амин.
5от них и отцы, и от них Христос по плоти, сущий над всем Бог, благословенный во веки, аминь.
6А није могуће да реч Божија прође: јер нису сви Израиљци који су од Израиља;
6Но не то, чтобы слово Божие не сбылось: ибо не все те Израильтяне, которые от Израиля;
7нити су сви деца који су семе Авраамово, него у Исаку, рече, назваће ти се семе.
7и не все дети Авраама, которые от семени его, но сказано: в Исааке наречется тебе семя.
8То јест, нису оно деца Божија што су по телу деца, него деца обећања примају се за семе.
8То есть не плотские дети суть дети Божии, но дети обетования признаются за семя.
9Јер је ово реч обећања: У ово време доћи ћу и у Саре ће бити син.
9А слово обетования таково: в это же время приду, и у Сарры будет сын.
10Не само, пак, она него и Ревека, кад затрудне од самог Исака, оца нашег.
10И не одно это; но так было и с Ревеккою, когда она зачала в одно время двух сыновей от Исаака, отца нашего.
11Јер још док се деца не беху родила, ни учинила добра ни зла, да остане Божија наредба по избору,
11Ибо, когда они еще не родились и не сделали ничего доброго или худого дабы изволение Божие в избрании происходило
12не за дела, него Оног ради који позива рече јој се: Већи ће служити мањем,
12не от дел, но от Призывающего, сказано было ей: больший будет в порабощении у меньшего,
13као што стоји написано: Јаков ми омиле, а на Исава омрзох.
13как и написано: Иакова Я возлюбил, а Исава возненавидел.
14Шта ћемо, дакле, на то рећи? Еда ли је неправда у Бога? Боже сачувај!
14Что же скажем? Неужели неправда у Бога? Никак.
15Јер Мојсију говори: Кога ћу помиловати, помиловаћу, и на кога ћу се смиловати, смиловаћу се.
15Ибо Он говорит Моисею: кого миловать, помилую; кого жалеть, пожалею.
16Тако, дакле, нити стоји до оног који хоће, ни до оног који трчи, него до Бога који помилује.
16Итак помилование зависит не от желающего и не от подвизающегося, но от Бога милующего.
17Јер писмо говори Фараону: Зато те исто подигох да на теби покажем силу своју, и да се разгласи име моје по свој земљи.
17Ибо Писание говорит фараону: для того самого Я и поставил тебя, чтобы показать над тобою силу Мою и чтобы проповедано было имя Мое по всей земле.
18Тако, дакле, кога хоће милује, а кога хоће отврдоглави.
18Итак, кого хочет, милует; а кого хочет, ожесточает.
19Рећи ћеш ми: Зашто нас још криви? Јер ко се може супротити вољи Његовој?
19Ты скажешь мне: “За что же еще обвиняет? Ибо кто противостанет воле Его?”
20А ко си ти, о човече! Да противно одговараш Богу? Еда ли рукотворина говори мајстору свом: Зашто си ме тако начинио?
20А ты кто, человек, что споришь с Богом? Изделие скажет ли сделавшему его: “Зачем ты меня так сделал?”
21Или зар лончар нема власти над калом да од једне гуке начини један суд за част а други за срамоту?
21Не властен ли горшечник над глиною, чтобы из той же смеси сделать один сосуд для почетного употребления, а другой для низкого?
22А кад хтеде Бог да покаже гнев свој и да објави силу своју, поднесе с великим трпљењем судове гнева који су приправљени за погибао.
22Что же, если Бог, желая показать гнев и явить могущество Свое, с великим долготерпением щадил сосуды гнева, готовые к погибели,
23И да покаже богатство славе своје на судима милости које приправи за славу;
23дабы вместе явить богатство славы Своей над сосудами милосердия, которые Он приготовил к славе,
24које нас и дозва не само од Јевреја него и од незнабожаца,
24над нами, которых Он призвал не только из Иудеев, но и из язычников?
25као што и у Јосији говори: Назваћу народ својим који није мој народ, и нељубазницу љубазницом.
25Как и у Осии говорит: не Мой народ назову Моим народом и не возлюбленную - возлюбленною.
26И биће на месту, где им се рече: Ви нисте мој народ; тамо ће се назвати синови Бога Живога.
26И на том месте, где сказано им: вы не Мой народ, там названы будут сынами Бога живаго.
27А Исаија виче за Израиља: Ако буде број синова Израиљевих као песак морски, остатак ће се спасти.
27А Исаия провозглашает об Израиле: хотя бы сыны Израилевы были числом как песок морской, только остаток спасется;
28Јер ће Он извршити реч своју, и наскоро ће извршити по правди, да, испуниће Господ наскоро реч своју на земљи.
28ибо дело оканчивает и скоро решит по правде, дело решительное совершит Господь на земле.
29И као што прорече Исаија: Да нам није Господ Саваот оставио семена, онда бисмо били као Содом и Гомор.
29И, как предсказал Исаия: если бы Господь Саваоф не оставил нам семени, то мы сделались бы, как Содом, и были бы подобны Гоморре.
30Шта ћемо, дакле, рећи? Да незнабошци који не тражише правде докучише правду, али правду од вере.
30Что же скажем? Язычники, не искавшие праведности, получили праведность, праведность от веры.
31А Израиљ тражећи закон правде не докучи закон правде.
31А Израиль, искавший закона праведности, не достиг до закона праведности.
32Зашто? Јер не тражи из вере него из дела закона; јер се спотакоше на камен спотицања,
32Почему? Потому что искали не в вере, а в делах закона. Ибо преткнулись о камень преткновения,
33као што стоји написано: Ево мећем у Сиону камен спотицања и стену саблазни; и који га год верује неће се постидети.
33как написано: вот, полагаю в Сионе камень преткновения и камень соблазна; но всякий, верующий в Него, не постыдится.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.