Римљанима 9
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Истину говорим тако ми Христа, не лажем, то ми сведочи савест моја Духом Светим:
1Спун адевэрул ын Христос, ну минт; куӂетул меу, луминат де Духул Сфынт, ымь есте мартор
2Да ми је врло жао и срце ме моје боли без престанка;
2кэ симт о маре ынтристаре ши ам о дурере некурматэ ын инимэ.
3јер бих желео да ја сам будем одлучен од Христа за браћу своју која су ми род по телу,
3Кэч апроапе сэ дореск сэ фиу еу ынсумь анатема, деспэрцит де Христос, пентру фраций мей, руделе меле трупешть.
4која су Израиљци, којих је посинаштво и слава, и завет и закон, и богомољство, и обећања;
4Ей сунт исраелиць, ау ынфиеря, слава, легэминтеле, даря Леӂий, служба думнезеяскэ, фэгэдуинцеле,
5којих су и оци, и од којих је Христос по телу, који је над свима, Бог благословен ва век. Амин.
5патриархий, ши дин ей а ешит, дупэ труп, Христосул, каре есте май пресус де тоате лукруриле, Думнезеу бинекувынтат ын вечь. Амин!
6А није могуће да реч Божија прође: јер нису сви Израиљци који су од Израиља;
6Дар ачаста ну ынсямнэ кэ а рэмас фэрэ путере Кувынтул луй Думнезеу. Кэч ну тоць чей че се кобоарэ дин Исраел сунт Исраел
7нити су сви деца који су семе Авраамово, него у Исаку, рече, назваће ти се семе.
7ши, мэкар кэ сунт сэмынца луй Авраам, ну тоць сунт копиий луй Авраам, чи есте скрис: „Ын Исаак вей авя о сэмынцэ, каре-ць ва пурта нумеле.”
8То јест, нису оно деца Божија што су по телу деца, него деца обећања примају се за семе.
8Ачаста ынсямнэ кэ ну копиий трупешть сунт копий ай луй Думнезеу, чи копиий фэгэдуинцей сунт сокотиць ка сэмынцэ.
9Јер је ово реч обећања: У ово време доћи ћу и у Саре ће бити син.
9Кэч кувынтул ачеста есте о фэгэдуинцэ: „Пе время ачаста Мэ вой ынтоарче, ши Сара ва авя ун фиу.”
10Не само, пак, она него и Ревека, кад затрудне од самог Исака, оца нашег.
10Ба май мулт; тот аша а фост ку Ребека. Еа а зэмислит дой ӂемень нумай де ла пэринтеле ностру Исаак.
11Јер још док се деца не беху родила, ни учинила добра ни зла, да остане Божија наредба по избору,
11Кэч, мэкар кэ чей дой ӂемень ну се нэскусерэ ынкэ ши ну фэкусерэ нич бине, нич рэу – ка сэ рэмынэ ын пичоаре хотэрыря май динаинте а луй Думнезеу, прин каре се фэчя о алеӂере, ну прин фапте, чи прин Чел че кямэ –,
12не за дела, него Оног ради који позива рече јој се: Већи ће служити мањем,
12с-а зис Ребекэй: „Чел май маре ва фи роб челуй май мик”,
13као што стоји написано: Јаков ми омиле, а на Исава омрзох.
13дупэ кум есте скрис: „Пе Иаков л-ам юбит, яр пе Есау л-ам урыт.”
14Шта ћемо, дакле, на то рећи? Еда ли је неправда у Бога? Боже сачувај!
14Деч че вом зиче? Ну кумва есте недрептате ын Думнезеу? Ничдекум!
15Јер Мојсију говори: Кога ћу помиловати, помиловаћу, и на кога ћу се смиловати, смиловаћу се.
15Кэч Ел а зис луй Мойсе: „Вой авя милэ де орьчине-Мь ва плэчя сэ ам милэ ши Мэ вой ындура де орьчине-Мь ва плэчя сэ Мэ ындур.”
16Тако, дакле, нити стоји до оног који хоће, ни до оног који трчи, него до Бога који помилује.
16Ашадар ну атырнэ нич де чине вря, нич де чине аляргэ, чи де Думнезеу, каре аре милэ.
17Јер писмо говори Фараону: Зато те исто подигох да на теби покажем силу своју, и да се разгласи име моје по свој земљи.
17Фииндкэ Скриптура зиче луй Фараон: „Те-ам ридикат ынадинс, ка сэ-Мь арэт ын тине путеря Мя ши пентру ка Нумеле Меу сэ фие вестит ын тот пэмынтул.”
18Тако, дакле, кога хоће милује, а кога хоће отврдоглави.
18Астфел, Ел аре милэ де чине вря ши ымпетреште пе чине вря.
19Рећи ћеш ми: Зашто нас још криви? Јер ко се може супротити вољи Његовој?
19Дар ымь вей зиче: „Атунч де че май багэ винэ? Кэч чине поате ста ымпотрива воий Луй?”
20А ко си ти, о човече! Да противно одговараш Богу? Еда ли рукотворина говори мајстору свом: Зашто си ме тако начинио?
20Дар, май деграбэ, чине ешть ту, омуле, ка сэ рэспунзь ымпотрива луй Думнезеу? Ну кумва васул де лут ва зиче челуй че л-а фэкут: „Пентру че м-ай фэкут аша?”
21Или зар лончар нема власти над калом да од једне гуке начини један суд за част а други за срамоту?
21Ну есте оларул стэпын пе лутул луй ка, дин ачеяшь фрэмынтэтурэ де лут, сэ факэ ун вас пентру о ынтребуинцаре де чинсте ши ун алт вас пентру о ынтребуинцаре де окарэ?
22А кад хтеде Бог да покаже гнев свој и да објави силу своју, поднесе с великим трпљењем судове гнева који су приправљени за погибао.
22Ши че путем спуне дакэ Думнезеу, фииндкэ воя сэ-Шь арате мыния ши сэ-Шь дескопере путеря, а суферит ку мултэ рэбдаре ниште васе але мынией, фэкуте пентру пеире,
23И да покаже богатство славе своје на судима милости које приправи за славу;
23ши сэ-Шь арате богэция славей Луй фацэ де ниште васе але ындурэрий, пе каре ле-а прегэтит май динаинте пентру славэ (деспре ной ворбеск)?
24које нас и дозва не само од Јевреја него и од незнабожаца,
24Астфел, Ел не-а кемат ну нумай динтре иудей, чи ши динтре нямурь,
25као што и у Јосији говори: Назваћу народ својим који није мој народ, и нељубазницу љубазницом.
25дупэ кум зиче ын Осея: „Вой нуми „попор ал Меу” пе чел че ну ера попорул Меу ши „пряюбитэ” пе чя каре ну ера пряюбитэ.
26И биће на месту, где им се рече: Ви нисте мој народ; тамо ће се назвати синови Бога Живога.
26Ши аколо унде ли се зичя: ‘Вой ну сунтець попорул Меу’, вор фи нумиць фий ай Думнезеулуй челуй виу.”
27А Исаија виче за Израиља: Ако буде број синова Израиљевих као песак морски, остатак ће се спасти.
27Исая, де алтэ парте, стригэ ку привире ла Исраел: „Кяр дакэ нумэрул фиилор луй Исраел ар фи ка нисипул мэрий, нумай рэмэшица ва фи мынтуитэ.
28Јер ће Он извршити реч своју, и наскоро ће извршити по правди, да, испуниће Господ наскоро реч своју на земљи.
28Кэч Домнул ва ымплини пе деплин ши репеде, пе пэмынт, кувынтул Луй.”
29И као што прорече Исаија: Да нам није Господ Саваот оставио семена, онда бисмо били као Содом и Гомор.
29Ши, кум зисесе Исая май ынаинте: „Дакэ ну не-ар фи лэсат Домнул Саваот о сэмынцэ, ам фи ажунс ка Содома ши не-ам фи асемэнат ку Гомора.”
30Шта ћемо, дакле, рећи? Да незнабошци који не тражише правде докучише правду, али правду од вере.
30Деч че вом зиче? Нямуриле, каре ну умблау дупэ неприхэнире, ау кэпэтат неприхэниря, ши ануме неприхэниря каре се капэтэ прин крединцэ;
31А Израиљ тражећи закон правде не докучи закон правде.
31пе кынд Исраел, каре умбла дупэ о Леӂе каре сэ дя неприхэниря, н-а ажунс ла Леӂя ачаста.
32Зашто? Јер не тражи из вере него из дела закона; јер се спотакоше на камен спотицања,
32Пентру че? Пентру кэ Исраел н-а кэутат-о прин крединцэ, чи прин фапте. Ей с-ау ловит де пятра де потикнире,
33као што стоји написано: Ево мећем у Сиону камен спотицања и стену саблазни; и који га год верује неће се постидети.
33дупэ кум есте скрис: „Ятэ кэ пун ын Сион о Пятрэ де потикнире ши о Стынкэ де кэдере, ши чине креде ын Ел ну ва фи дат де рушине.”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.