Римљанима 10
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Браћо! Жеља је мог срца и молитва к Богу за спасење Израиља.
1Фрацилор, доринца инимий меле, ши ругэчуня мя кэтре Думнезеу, пентру исраелиць есте сэ фие мынтуиць.
2Јер им сведочим да имају ревност за Бога, али не по разуму.
2Ле мэртурисеск кэ ей ау рывнэ пентру Думнезеу, дар фэрэ причепере,
3Јер не познајући правде Божије и гледајући да своју правду утврде не покоравају се правди Божијој.
3пентру кэ, ынтрукыт н-ау куноскут неприхэниря пе каре о дэ Думнезеу, ау кэутат сэ-шь пунэ ынаинте о неприхэнире а лор ыншишь ши ну с-ау супус астфел неприхэнирий пе каре о дэ Думнезеу.
4Јер је Христос свршетак закона: који Га год верује оправдан је.
4Кэч Христос есте сфыршитул Леӂий, пентру ка орьчине креде ын Ел сэ поатэ кэпэта неприхэниря.
5Јер Мојсије пише за правду која је од закона: Који човек тако чини живеће у том.
5Ын адевэр, Мойсе скрие кэ омул каре ымплинеште неприхэниря пе каре о дэ Леӂя ва трэи прин еа.
6А правда која је од вере овако говори: Да не кажеш у срцу свом: Ко ће изићи на небо? То јест да сведе Христа;
6Пе кынд ятэ кум ворбеште неприхэниря пе каре о дэ крединца: „Сэ ну зичь ын инима та: ‘Чине се ва суи ын чер?’ (Сэ кобоаре адикэ пе Христос дин чер)
7или: Ко ће сићи у бездан? То јест да изведе Христа из мртвих.
7сау: ‘Чине се ва коборы ын адынк?’ (Сэ скоале адикэ пе Христос дин морць.)”
8Али шта говори писмо? Близу ти је реч у устима твојим и у срцу твом, то јест реч вере коју проповедамо.
8Че зиче еа деч? „Кувынтул есте апроапе де тине: ын гура та ши ын инима та.” Ши кувынтул ачеста есте кувынтул крединцей, пе каре-л проповэдуим ной.
9Јер, ако признајеш устима својим да је Исус Господ, и верујеш у срцу свом да Га Бог подиже из мртвих, бићеш спасен.
9Дакэ мэртурисешть деч ку гура та пе Исус ка Домн ши дакэ крезь ын инима та кэ Думнезеу Л-а ынвият дин морць, вей фи мынтуит.
10Јер се срцем верује за правду, а устима се признаје за спасење.
10Кэч прин крединца дин инимэ се капэтэ неприхэниря ши прин мэртурисиря ку гура се ажунӂе ла мынтуире,
11Јер писмо говори: Који Га год верује неће се постидети.
11дупэ кум зиче Скриптура: „Орьчине креде ын Ел ну ва фи дат де рушине.”
12Јер нема разлике међу Јеврејином и Грком: јер је Он Бог свих, и богат за све који Га призивају.
12Ын адевэр, ну есте ничо деосебире ынтре иудеу ши грек, кэч тоць ау ачелашь Домн, каре есте богат ын ындураре пентру тоць чей че-Л кямэ.
13Јер који год призове име Господње спашће се.
13Фииндкэ орьчине ва кема Нумеле Домнулуй ва фи мынтуит.
14Како ће, дакле, призвати кога не вероваше? А како ће веровати кога не чуше? А како ће чути без проповедника?
14Дар кум вор кема пе Ачела ын каре н-ау крезут? Ши кум вор креде ын Ачела деспре каре н-ау аузит? Ши кум вор аузи деспре Ел фэрэ проповэдуитор?
15А како ће проповедати ако не буду послани? Као што стоји написано: Како су красне ноге оних који доносе глас за мир, који доносе глас за добро!
15Ши кум вор проповэдуи, дакэ ну сунт тримишь? Дупэ кум есте скрис: „Кыт де фрумоасе сунт пичоареле челор че вестеск пачя, але челор че вестеск Евангелия!”
16Али сви не послушаше јеванђеље: јер Исаија говори: Господе! Ко верова нашем проповедању?
16Дар ну тоць ау аскултат де Евангелие. Кэч Исая зиче: „Доамне, чине а крезут проповэдуиря ноастрэ?”
17Тако, дакле, вера бива од проповедања, а проповедање речју Божијом.
17Астфел, крединца вине ын урма аузирий, яр аузиря вине прин Кувынтул луй Христос.
18Него, велим: зар не чуше? Још оде по свој земљи глас њихов, и по крајевима васионог света речи њихове.
18Дар еу ынтреб: „Н-ау аузит ей?” Ба да, кэч „гласул лор а рэсунат прин тот пэмынтул ши кувинтеле лор ау ажунс пынэ ла марӂиниле лумий”.
19Него велим: зар не разуме Израиљ? Први Мојсије говори: Ја ћу раздражити, не својим народом, неразумним народом расрдићу вас.
19Дар ынтреб ярэшь: „Н-а штиут Исраел лукрул ачеста?” Ба да, кэч Мойсе, чел динтый, зиче: „Вэ вой ынтэрыта ла пизмэ прин чея че ну есте ням, вэ вой ацыца мыния принтр-ун ням фэрэ причепере.”
20А Исаија говори слободно: Нађоше ме који ме не траже; и јавих се онима који за ме не питају.
20Ши Исая мерӂе ку ындрэзняла пынэ аколо кэ зиче: „Ам фост гэсит де чей че ну Мэ кэутау; М-ам фэкут куноскут челор че ну ынтребау де Мине.”
21А к Израиљу говори: Сав дан пружах руке своје к народу који не да да му се каже и одговара на супрот.
21Пе кынд, деспре Исраел зиче: „Тоатэ зиуа Мь-ам ынтинс мыниле спре ун нород рэзврэтит ши ымпотривитор ла ворбэ.”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.