Римљанима 10
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1Браћо! Жеља је мог срца и молитва к Богу за спасење Израиља.
1Браттє, бажаннє мого серця і молитва (йде) до Бога за Ізраїля про спасеннє.
2Јер им сведочим да имају ревност за Бога, али не по разуму.
2Сьвідкую бо їм, що ревність Божу мають, та не по розуму.
3Јер не познајући правде Божије и гледајући да своју правду утврде не покоравају се правди Божијој.
3Не розуміючи бо праведностї Божої, і шукаючи свою праведність поставити, праведностї Божій не корили ся.
4Јер је Христос свршетак закона: који Га год верује оправдан је.
4Кінець бо закону — Христос, на праведність кожному віруючому.
5Јер Мојсије пише за правду која је од закона: Који човек тако чини живеће у том.
5Мойсей пише про праведність, що від закону: що которий чоловік робити ме се, жити ме ним.
6А правда која је од вере овако говори: Да не кажеш у срцу свом: Ко ће изићи на небо? То јест да сведе Христа;
6А та, що од віри, праведність, так говорить: Не кажи в серцї твоїм: Хто зійде на небо? (се єсть: Христа звести додолу;)
7или: Ко ће сићи у бездан? То јест да изведе Христа из мртвих.
7або: Хто зійде в безодню? (се єсть: Христа з мертвих угору звести.)
8Али шта говори писмо? Близу ти је реч у устима твојим и у срцу твом, то јест реч вере коју проповедамо.
8А що ж глаголе (писаннє)? Близько тебе слово в устах твоїх і в серцї твоїм, се єсть слово віри, що ми проповідуємо;
9Јер, ако признајеш устима својим да је Исус Господ, и верујеш у срцу свом да Га Бог подиже из мртвих, бићеш спасен.
9щоб, коли визнавати меш устами твоїми Господа Ісуса, і вірувати меш в серцї твоїм, що Бог Його підняв з мертвих, ти спас ся.
10Јер се срцем верује за правду, а устима се признаје за спасење.
10Серцем бо віруєть ся на праведність, устами ж визнаєть ся на спасеннє.
11Јер писмо говори: Који Га год верује неће се постидети.
11Глаголе бо писаннє: Всяк, хто вірує в Него, не осоромить ся.
12Јер нема разлике међу Јеврејином и Грком: јер је Он Бог свих, и богат за све који Га призивају.
12Бо нема ріжницї між Жидовином і Греком; Він бо Господь усїх, богатий для всїх, хто призиває Його.
13Јер који год призове име Господње спашће се.
13Всяк бо, хто призове імя Господнє, спасеть ся.
14Како ће, дакле, призвати кога не вероваше? А како ће веровати кога не чуше? А како ће чути без проповедника?
14Як же призивати муть Того, в кого не увірували? як же вірувати муть, про кого не чули, як же чути муть без проповідаючого?
15А како ће проповедати ако не буду послани? Као што стоји написано: Како су красне ноге оних који доносе глас за мир, који доносе глас за добро!
15А як же проповідати муть, коли не будуть послані? яко ж писано: Що за красні ноги благовіствуючих впокій, благовіствуючих про добре?
16Али сви не послушаше јеванђеље: јер Исаија говори: Господе! Ко верова нашем проповедању?
16Та не всї послухали благовістя. Ісаїя бо глаголе: Господи, хто увірував голосу нашому?
17Тако, дакле, вера бива од проповедања, а проповедање речју Божијом.
17Тим же то віра (приходить) через слуханнє, слуханнє ж через слово Боже.
18Него, велим: зар не чуше? Још оде по свој земљи глас њихов, и по крајевима васионог света речи њихове.
18Тільки ж глаголю: Хиба вони не чули? Нї, по всїй землї бо розійшов ся гомін їх і до кінцїв вселенної глаголи їх.
19Него велим: зар не разуме Израиљ? Први Мојсије говори: Ја ћу раздражити, не својим народом, неразумним народом расрдићу вас.
19І ще питаю: Хиба не розумів Ізраїль? Первий Мойсей глаголе: Завдам вам зависти через (тих, що) не (єсть мій) нарід, народом безумним завдам жалю вам.
20А Исаија говори слободно: Нађоше ме који ме не траже; и јавих се онима који за ме не питају.
20Ісаїя ж зосьміливсь і глаголе: Знайшли мене ті, що не шукали, обявивсь я тим, що не питали про мене.
21А к Израиљу говори: Сав дан пружах руке своје к народу који не да да му се каже и одговара на супрот.
21До Ізраїля ж глаголе: Увесь день простягав я руки мої до людей непокірних і суперечних.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.