Римљанима 10
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
1Браћо! Жеља је мог срца и молитва к Богу за спасење Израиља.
1Brethren, the will of my heart, indeed, and my prayer to God, is for them unto salvation.
2Јер им сведочим да имају ревност за Бога, али не по разуму.
2For I bear them witness, that they have a zeal of God, but not according to knowledge.
3Јер не познајући правде Божије и гледајући да своју правду утврде не покоравају се правди Божијој.
3For they, not knowing the justice of God, and seeking to establish their own, have not submitted themselves to the justice of God.
4Јер је Христос свршетак закона: који Га год верује оправдан је.
4For the end of the law is Christ, unto justice to every one that believeth.
5Јер Мојсије пише за правду која је од закона: Који човек тако чини живеће у том.
5For Moses wrote, that the justice which is of the law, the man that shall do it, shall live by it.
6А правда која је од вере овако говори: Да не кажеш у срцу свом: Ко ће изићи на небо? То јест да сведе Христа;
6But the justice which is of faith, speaketh thus: Say not in thy heart, Who shall ascend into heaven? that is, to bring Christ down;
7или: Ко ће сићи у бездан? То јест да изведе Христа из мртвих.
7Or who shall descend into the deep? that is, to bring up Christ again from the dead.
8Али шта говори писмо? Близу ти је реч у устима твојим и у срцу твом, то јест реч вере коју проповедамо.
8But what saith the scripture? The word is nigh thee, even in thy mouth, and in thy heart. This is the word of faith, which we preach.
9Јер, ако признајеш устима својим да је Исус Господ, и верујеш у срцу свом да Га Бог подиже из мртвих, бићеш спасен.
9For if thou confess with thy mouth the Lord Jesus, and believe in thy heart that God hath raised him up from the dead, thou shalt be saved.
10Јер се срцем верује за правду, а устима се признаје за спасење.
10For, with the heart, we believe unto justice; but, with the mouth, confession is made unto salvation.
11Јер писмо говори: Који Га год верује неће се постидети.
11For the scripture saith: Whosoever believeth in him, shall not be confounded.
12Јер нема разлике међу Јеврејином и Грком: јер је Он Бог свих, и богат за све који Га призивају.
12For there is no distinction of the Jew and the Greek: for the same is Lord over all, rich unto all that call upon him.
13Јер који год призове име Господње спашће се.
13For whosoever shall call upon the name of the Lord, shall be saved.
14Како ће, дакле, призвати кога не вероваше? А како ће веровати кога не чуше? А како ће чути без проповедника?
14How then shall they call on him, in whom they have not believed? Or how shall they believe him, of whom they have not heard? And how shall they hear, without a preacher?
15А како ће проповедати ако не буду послани? Као што стоји написано: Како су красне ноге оних који доносе глас за мир, који доносе глас за добро!
15And how shall they preach unless they be sent, as it is written: How beautiful are the feet of them that preach the gospel of peace, of them that bring glad tidings of good things!
16Али сви не послушаше јеванђеље: јер Исаија говори: Господе! Ко верова нашем проповедању?
16But all do not obey the gospel. For Isaias saith: Lord, who hath believed our report?
17Тако, дакле, вера бива од проповедања, а проповедање речју Божијом.
17Faith then cometh by hearing; and hearing by the word of Christ.
18Него, велим: зар не чуше? Још оде по свој земљи глас њихов, и по крајевима васионог света речи њихове.
18But I say: Have they not heard? Yes, verily, their sound hath gone forth into all the earth, and their words unto the ends of the whole world.
19Него велим: зар не разуме Израиљ? Први Мојсије говори: Ја ћу раздражити, не својим народом, неразумним народом расрдићу вас.
19But I say: Hath not Israel known? First, Moses saith: I will provoke you to jealousy by that which is not a nation; by a foolish nation I will anger you.
20А Исаија говори слободно: Нађоше ме који ме не траже; и јавих се онима који за ме не питају.
20But Isaias is bold, and saith: I was found by them that did not seek me: I appeared openly to them that asked not after me.
21А к Израиљу говори: Сав дан пружах руке своје к народу који не да да му се каже и одговара на супрот.
21But to Israel he saith: All the day long have I spread my hands to a people that believeth not, and contradicteth me.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.