Римљанима 6
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
1Шта ћемо дакле рећи? Хоћемо ли остати у греху да се благодат умножи? Боже сачувај!
1What shall we say, then? shall we continue in sin, that grace may abound?
2Јер који умресмо греху како ћемо још живети у њему?
2God forbid. For we that are dead to sin, how shall we live any longer therein?
3Или не знате да сви који се крстисмо у Исуса Христа, у смрт Његову крстисмо се?
3Know you not that all we, who are baptized in Christ Jesus, are baptized in his death?
4Тако се с Њим погребосмо крштењем у смрт да као што уста Христос из мртвих славом Очевом, тако и ми у новом животу да ходимо.
4For we are buried together with him by baptism into death; that as Christ is risen from the dead by the glory of the Father, so we also may walk in newness of life.
5Јер кад смо једнаки с Њим једнаком смрћу, бићемо и васкрсењем;
5For if we have been planted together in the likeness of his death, we shall be also in the likeness of his resurrection.
6знајући ово да се стари наш човек разапе с Њиме, да би се тело грешно покварило, да више не бисмо служили греху.
6Knowing this, that our old man is crucified with him, that the body of sin may be destroyed, to the end that we may serve sin no longer.
7Јер који умре опрости се од греха.
7For he that is dead is justified from sin.
8А ако умресмо с Христом, верујемо да ћемо и живети с Њим,
8Now if we be dead with Christ, we believe that we shall live also together with Christ:
9знајући да Христос уста из мртвих, већ више не умире; смрт више неће овладати њиме.
9Knowing that Christ rising again from the dead, dieth now no more, death shall no more have dominion over him.
10Јер шта умре, греху умре једанпут; а шта живи, Богу живи.
10For in that he died to sin, he died once; but in that he liveth, he liveth unto God:
11Тако и ви, дакле, држите себе да сте мртви греху а живи Богу у Христу Исусу Господу нашем.
11So do you also reckon, that you are dead to sin, but alive unto God, in Christ Jesus our Lord.
12Да не царује, дакле, грех у вашем смртном телу, да га слушате у сластима његовим;
12Let no sin therefore reign in your mortal body, so as to obey the lusts thereof.
13нити дајте удова својих греху за оружје неправде; него дајте себе Богу, као који сте живи из мртвих, и уде своје Богу за оружје правде.
13Neither yield ye your members as instruments of iniquity unto sin; but present yourselves to God, as those that are alive from the dead, and your members as instruments of justice unto God.
14Јер грех неће вама овладати, јер нисте под законом него под благодаћу.
14For sin shall not have dominion over you; for you are not under the law, but under grace.
15Шта дакле? Хоћемо ли грешити кад нисмо под законом него под благодаћу? Боже сачувај!
15What then? Shall we sin, because we are not under the law, but under grace? God forbid.
16Не знате ли да коме дајете себе за слуге у послушање, слуге сте оног кога слушате, или греха за смрт, или послушања за правду?
16Know you not, that to whom you yield yourselves servants to obey, his servants you are whom you obey, whether it be of sin unto death, or of obedience unto justice.
17Хвала, дакле, Богу што бивши робови греху послушасте од срца ту науку којој се и предадосте.
17But thanks be to God, that you were the servants of sin, but have obeyed from the heart, unto that form of doctrine, into which you have been delivered.
18Опростивши се, пак, од греха постасте слуге правди.
18Being then freed from sin, we have been made servants of justice.
19Као човек говорим, за слабост вашег тела. Јер као што дадосте уде своје за робове нечистоти и безакоњу на безакоње, тако сад дајте уде своје за слуге правди на посвећење.
19I speak an human thing, because of the infirmity of your flesh. For as you have yielded your members to serve uncleanness and iniquity, unto iniquity; so now yield your members to serve justice, unto sanctification.
20Јер кад бејасте робови греху, прости бејасте од правде.
20For when you were the servants of sin, you were free men to justice.
21Какав дакле онда имадосте плод за који се сад стидите? Јер је оног крај смрт.
21What fruit therefore had you then in those things, of which you are now ashamed? For the end of them is death.
22А сад опростивши се од греха, и поставши слуге Божје, имате плод свој на посвећење, а крај живот вечни.
22But now being made free from sin, and become servants to God, you have your fruit unto sanctification, and the end life everlasting.
23Јер је плата за грех смрт, а дар Божји је живот вечни у Христу Исусу Господу нашем.
23For the wages of sin is death. But the grace of God, life everlasting, in Christ Jesus our Lord.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.