Римљанима 6
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1Шта ћемо дакле рећи? Хоћемо ли остати у греху да се благодат умножи? Боже сачувај!
1Quid ergo dicemus? permanebimus in peccato ut gratia abundet?
2Јер који умресмо греху како ћемо још живети у њему?
2Absit. Qui enim mortui sumus peccato, quomodo adhuc vivemus in illo?
3Или не знате да сви који се крстисмо у Исуса Христа, у смрт Његову крстисмо се?
3an ignoratis quia quicumque baptizati sumus in Christo Jesu, in morte ipsius baptizati sumus?
4Тако се с Њим погребосмо крштењем у смрт да као што уста Христос из мртвих славом Очевом, тако и ми у новом животу да ходимо.
4Consepulti enim sumus cum illo per baptismum in mortem: ut quomodo Christus surrexit a mortuis per gloriam Patris, ita et nos in novitate vitæ ambulemus.
5Јер кад смо једнаки с Њим једнаком смрћу, бићемо и васкрсењем;
5Si enim complantati facti sumus similitudini mortis ejus: simul et resurrectionis erimus.
6знајући ово да се стари наш човек разапе с Њиме, да би се тело грешно покварило, да више не бисмо служили греху.
6Hoc scientes, quia vetus homo noster simul crucifixus est, ut destruatur corpus peccati, et ultra non serviamus peccato.
7Јер који умре опрости се од греха.
7Qui enim mortuus est, justificatus est a peccato.
8А ако умресмо с Христом, верујемо да ћемо и живети с Њим,
8Si autem mortui sumus cum Christo, credimus quia simul etiam vivemus cum Christo,
9знајући да Христос уста из мртвих, већ више не умире; смрт више неће овладати њиме.
9scientes quod Christus resurgens ex mortuis jam non moritur: mors illi ultra non dominabitur.
10Јер шта умре, греху умре једанпут; а шта живи, Богу живи.
10Quod enim mortuus est peccato, mortuus est semel: quod autem vivit, vivit Deo.
11Тако и ви, дакле, држите себе да сте мртви греху а живи Богу у Христу Исусу Господу нашем.
11Ita et vos existimate vos mortuos quidem esse peccato, viventes autem Deo, in Christo Jesu Domino nostro.
12Да не царује, дакле, грех у вашем смртном телу, да га слушате у сластима његовим;
12Non ergo regnet peccatum in vestro mortali corpore ut obediatis concupiscentiis ejus.
13нити дајте удова својих греху за оружје неправде; него дајте себе Богу, као који сте живи из мртвих, и уде своје Богу за оружје правде.
13Sed neque exhibeatis membra vestra arma iniquitatis peccato: sed exhibete vos Deo, tamquam ex mortuis viventes: et membra vestra arma justitiæ Deo.
14Јер грех неће вама овладати, јер нисте под законом него под благодаћу.
14Peccatum enim vobis non dominabitur: non enim sub lege estis, sed sub gratia.
15Шта дакле? Хоћемо ли грешити кад нисмо под законом него под благодаћу? Боже сачувај!
15Quid ergo? peccabimus, quoniam non sumus sub lege, sed sub gratia? Absit.
16Не знате ли да коме дајете себе за слуге у послушање, слуге сте оног кога слушате, или греха за смрт, или послушања за правду?
16Nescitis quoniam cui exhibetis vos servos ad obediendum, servi estis ejus, cui obeditis, sive peccati ad mortem, sive obeditionis ad justitiam?
17Хвала, дакле, Богу што бивши робови греху послушасте од срца ту науку којој се и предадосте.
17Gratias autem Deo quod fuistis servi peccati, obedistis autem ex corde in eam formam doctrinæ, in quam traditi estis.
18Опростивши се, пак, од греха постасте слуге правди.
18Liberati autem a peccato, servi facti estis justitiæ.
19Као човек говорим, за слабост вашег тела. Јер као што дадосте уде своје за робове нечистоти и безакоњу на безакоње, тако сад дајте уде своје за слуге правди на посвећење.
19Humanum dico, propter infirmitatem carnis vestræ: sicut enim exhibuistis membra vestra servire immunditiæ, et iniquitati ad iniquitatem, ita nunc exhibete membra vestra servire justitiæ in sanctificationem.
20Јер кад бејасте робови греху, прости бејасте од правде.
20Cum enim servi essetis peccati, liberi fuistis justitiæ.
21Какав дакле онда имадосте плод за који се сад стидите? Јер је оног крај смрт.
21Quem ergo fructum habuistis tunc in illis, in quibus nunc erubescitis? nam finis illorum mors est.
22А сад опростивши се од греха, и поставши слуге Божје, имате плод свој на посвећење, а крај живот вечни.
22Nunc vero liberati a peccato, servi autem facti Deo, habetis fructum vestrum in sanctificationem, finem vero vitam æternam.
23Јер је плата за грех смрт, а дар Божји је живот вечни у Христу Исусу Господу нашем.
23Stipendia enim peccati, mors. Gratia autem Dei, vita æterna, in Christo Jesu Domino nostro.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.