Римљанима 8
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1Никаква, дакле, сад нема осуђења онима који су у Христу Исусу и не ходе по телу него по Духу.
1Nihil ergo nunc damnationis est iis qui sunt in Christo Jesu: qui non secundum carnem ambulant.
2Јер закон Духа који оживљава у Христу Исусу, опростио ме је од закона греховног и смрти.
2Lex enim spiritus vitæ in Christo Jesu liberavit me a lege peccati et mortis.
3Јер што закону беше немогуће, јер беше ослабљен телом, посла Бог сина свог у обличју тела греховног, и за грех осуди грех у телу,
3Nam quod impossibile erat legi, in quo infirmabatur per carnem: Deus Filium suum mittens in similitudinem carnis peccati et de peccato, damnavit peccatum in carne,
4да се правда закона испуни у нама који не живимо по телу него по духу;
4ut justificatio legis impleretur in nobis, qui non secundum carnem ambulamus, sed secundum spiritum.
5јер који су по телу телесно мисле, а који су по духу духовно мисле.
5Qui enim secundum carnem sunt, quæ carnis sunt, sapiunt: qui vero secundum spiritum sunt, quæ sunt spiritus, sentiunt.
6Јер телесно мудровање смрт је, а духовно мудровање живот је и мир.
6Nam prudentia carnis, mors est: prudentia autem spiritus, vita et pax:
7Јер телесно мудровање непријатељство је Богу, јер се не покорава закону Божијем нити може.
7quoniam sapientia carnis inimica est Deo: legi enim Dei non est subjecta, nec enim potest.
8А који су у телу не могу Богу угодити.
8Qui autem in carne sunt, Deo placere non possunt.
9А ви нисте у телу него у духу; јер Дух Божји у вама живи. А ако ко нема Дух Христов, он није Његов.
9Vos autem in carne non estis, sed in spiritu: si tamen Spiritus Dei habitat in vobis. Si quis autem Spiritum Christi non habet, hic non est ejus.
10А ако је Христос у вама, онда је тело мртво греха ради а дух жив правде ради.
10Si autem Christus in vobis est, corpus quidem mortuum est propter peccatum, spiritus vero vivit propter justificationem.
11А ако ли живи у вама Дух Оног који је васкрсао Исуса из мртвих, Онај који је подигао Христа из мртвих оживеће и ваша смртна телеса Духом својим који живи у вама.
11Quod si Spiritus ejus, qui suscitavit Jesum a mortuis, habitat in vobis: qui suscitavit Jesum Christum a mortuis, vivificabit et mortalia corpora vestra, propter inhabitantem Spiritum ejus in vobis.
12Тако дакле, браћо, нисмо дужни телу да по телу живимо.
12Ergo fratres, debitores sumus non carni, ut secundum carnem vivamus.
13Јер ако живите по телу, помрећете; ако ли духом послове телесне морите, живећете.
13Si enim secundum carnem vixeritis, moriemini: si autem spiritu facta carnis mortificaveritis, vivetis.
14Јер који се владају по духу Божијем они су синови Божији.
14Quicumque enim Spiritu Dei aguntur, ii sunt filii Dei.
15Јер не примисте дух ропства, опет да се бојите; него примисте Дух посиначки, којим вичемо: Ава, Оче!
15Non enim accepistis spiritum servitutis iterum in timore, sed accepistis spiritum adoptionis filiorum, in quo clamamus: Abba (Pater).
16Овај дух сведочи нашем духу да смо деца Божија.
16Ipse enim Spiritus testimonium reddit spiritui nostro quod sumus filii Dei.
17А кад смо деца и наследници смо: наследници, дакле Божији, а сунаследници Христови: јер с Њим страдамо да се с Њим и прославимо.
17Si autem filii, et hæredes: hæredes, quidem Dei, cohæredes autem Christi: si tamen compatimur ut et conglorificemur.
18Јер мислим да страдања садашњег времена нису ништа према слави која ће нам се јавити.
18Existimo enim quod non sunt condignæ passiones hujus temporis ad futuram gloriam, quæ revelabitur in nobis.
19Јер чекање твари чека да се јаве синови Божији.
19Nam exspectatio creaturæ revelationem filiorum Dei exspectat.
20Јер се твар покори пропадљивости (не од своје воље него за вољу оног који је покори) на наду,
20Vanitati enim creatura subjecta est non volens, sed propter eum, qui subjecit eam in spe:
21да ће се и сама твар опростити од ропства распадљивости на слободу славе деце Божије.
21quia et ipsa creatura liberabitur a servitute corruptionis in libertatem gloriæ filiorum Dei.
22Јер знамо да сва твар уздише и тужи с нама до сад.
22Scimus enim quod omnis creatura ingemiscit, et parturit usque adhuc.
23А не само она, него и ми који новину духа имамо, и ми сами у себи уздишемо чекајући посињење и избављење телу свом.
23Non solum autem illa, sed et nos ipsi primitias spiritus habentes: et ipsi intra nos gemimus adoptionem filiorum Dei exspectantes, redemptionem corporis nostri.
24Јер се надом спасосмо. А нада који се види није нада; јер кад ко види шта, како ће му се надати?
24Spe enim salvi facti sumus. Spes autem, quæ videtur, non est spes: nam quod videt quis, quid sperat?
25Ако ли се надамо ономе што не видимо, чекамо с трпљењем.
25Si autem quod non videmus, speramus: per patientiam exspectamus.
26А тако и Дух помаже нам у нашим слабостима: јер не знамо за шта ћемо се молити као што треба, него сам Дух моли се за нас уздисањем неисказаним.
26Similiter autem et Spiritus adjuvat infirmitatem nostram: nam quid oremus, sicut oportet, nescimus: sed ipse Spiritus postulat pro nobis gemitibus inenarrabilibus.
27А Онај што испитује срца зна шта је мисао Духа, јер по вољи Божијој моли се за свете.
27Qui autem scrutatur corda, scit quid desideret Spiritus: quia secundum Deum postulat pro sanctis.
28А знамо да онима који љубе Бога све иде на добро, који су позвани по намерењу.
28Scimus autem quoniam diligentibus Deum omnia cooperantur in bonum, iis qui secundum propositum vocati sunt sancti.
29Јер које напред позна оне и одреди да буду једнаки обличју Сина његовог, да би Он био прворођени међу многом браћом.
29Nam quos præscivit, et prædestinavit conformes fieri imaginis Filii sui, ut sit ipse primogenitus in multis fratribus.
30А које одреди оне и дозва; а које дозва оне и оправда; а које оправда оне и прослави.
30Quos autem prædestinavit, hos et vocavit: et quos vocavit, hos et justificavit: quos autem justificavit, illos et glorificavit.
31Шта ћемо, дакле, рећи на ово? Ако је Бог с нама, ко ће на нас?
31Quid ergo dicemus ad hæc? si Deus pro nobis, qui contra nos?
32Који, дакле, свог сина не поштеде, него га предаде за све нас, како, дакле, да нам с Њим све не дарује?
32Qui etiam proprio Filio suo non pepercit, sed pro nobis omnibus tradidit illum: quomodo non etiam cum illo omnia nobis donavit?
33Ко ће оптужити избране Божије? Бог који правда?
33Quis accusabit adversus electos Dei? Deus qui justificat,
34Ко ће осудити? Христос Исус који умре, па још и васкрсе, који је с десне стране Богу, и моли за нас?
34quis est qui condemnet? Christus Jesus, qui mortuus est, immo qui et resurrexit, qui est ad dexteram Dei, qui etiam interpellat pro nobis.
35Ко ће нас раставити од љубави Божије? Невоља ли или туга? Или гоњење? Или глад? Или голотиња? Или страх? Или мач? Као што стоји написано:
35Quis ergo nos separabit a caritate Christi? tribulatio? an angustia? an fames? an nuditas? an periculum? an persecutio? an gladius?
36За Тебе нас убијају вас дан, држе нас као овце које су за клање.
36(Sicut scriptum est: [Quia propter te mortificamur tota die: æstimati sumus sicut oves occisionis.)]
37Али у свему овоме побеђујемо Оног ради који нас је љубио.
37Sed in his omnibus superamus propter eum qui dilexit nos.
38Јер знам јамачно да ни смрт, ни живот, ни анђели, ни поглаварства, ни силе, ни садашње, ни будуће,
38Certus sum enim quia neque mors, neque vita, neque angeli, neque principatus, neque virtutes, neque instantia, neque futura, neque fortitudo,
39ни висина, ни дубина, ни друга каква твар може нас раставити од љубави Божије, која је у Христу Исусу, Господу нашем.
39neque altitudo, neque profundum, neque creatura alia poterit nos separare a caritate Dei, quæ est in Christo Jesu Domino nostro.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.