Римљанима 2
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1Зато се не можеш изговорити, о човече који год судиш! Јер којим судом судиш другом, себе осуђујеш; јер то чиниш судећи.
1Propter quod inexcusabilis es, o homo omnis qui judicas. In quo enim judicas alterum, teipsum condemnas: eadem enim agis quæ judicas.
2А знамо да је суд Божји прав на оне који то чине.
2Scimus enim quoniam judicium Dei est secundum veritatem in eos qui talia agunt.
3Него помишљаш ли, о човече који судиш онима који то чине, и сам чиниш то! да ћеш ти побећи од суда Божијег?
3Existimas autem hoc, o homo, qui judicas eos qui talia agunt, et facis ea, quia tu effugies judicium Dei?
4Или не мариш за богатство Његове доброте и кротости и трпљења, не знајући да те доброта Божија на покајање води?
4an divitias bonitatis ejus, et patientiæ, et longanimitatis contemnis? ignoras quoniam benignitas Dei ad pœnitentiam te adducit?
5Него својом дрвености и непокајаним срцем сабираш себи гнев за дан гнева у који ће се показати праведни суд Бога,
5Secundum autem duritiam tuam, et impœnitens cor, thesaurizas tibi iram in die iræ, et revelationis justi judicii Dei,
6који ће дати свакоме по делима његовим:
6qui reddet unicuique secundum opera ejus:
7Онима, дакле, који су трпљењем дела доброг тражили славу и част и нераспадљивост, живот вечни;
7iis quidem qui secundum patientiam boni operis, gloriam, et honorem, et incorruptionem quærunt, vitam æternam:
8а онима који се уз пркос супроте истини, а покоравају се неправди, немилост и гнев.
8iis autem qui sunt ex contentione, et qui non acquiescunt veritati, credunt autem iniquitati, ira et indignatio.
9Невоља и туга на сваку душу човека који чини зло, а најпре Јеврејина и Грка;
9Tribulatio et angustia in omnem animam hominis operantis malum, Judæi primum, et Græci:
10а слава и част и мир свакоме који чини добро, а најпре Јеврејину и Грку;
10gloria autem, et honor, et pax omni operanti bonum, Judæo primum, et Græco:
11јер Бог не гледа ко је ко.
11non enim est acceptio personarum apud Deum.
12Јер који без закона сагрешише, без закона ће и изгинути; и који у закону сагрешише, по закону ће се осудити
12Quicumque enim sine lege peccaverunt, sine lege peribunt: et quicumque in lege peccaverunt, per legem judicabuntur.
13(јер пред Богом нису праведни они који слушају закон, него ће се они оправдати који га творе;
13Non enim auditores legis justi sunt apud Deum, sed factores legis justificabuntur.
14јер кад незнабошци не имајући закон сами од себе чине шта је по закону, они закон не имајући сами су себи закон:
14Cum autem gentes, quæ legem non habent, naturaliter ea, quæ legis sunt, faciunt, ejusmodi legem non habentes, ipsi sibi sunt lex:
15Они доказују да је оно написано у срцима њиховим што се чини по закону, будући да им савест сведочи, и мисли међу собом туже се или правдају)
15qui ostendunt opus legis scriptum in cordibus suis, testimonium reddente illis conscientia ipsorum, et inter se invicem cogitationibus accusantibus, aut etiam defendentibus,
16На дан када Бог узасуди тајне људске по јеванђељу мом преко Исуса Христа.
16in die, cum judicabit Deus occulta hominum, secundum Evangelium meum per Jesum Christum.
17Гле, ти се зовеш Јеврејин, а ослањаш се на закон и хвалиш се Богом,
17Si autem tu Judæus cognominaris, et requiescis in lege, et gloriaris in Deo,
18и познајеш вољу, и избираш шта је боље, јер си научен од закона;
18et nosti voluntatem ejus, et probas utiliora, instructus per legem,
19и мислиш да си вођ слепима, видело онима који су у мраку,
19confidis teipsum esse ducem cæcorum, lumen eorum qui in tenebris sunt,
20наказатељ безумнима, учитељ деци, који имаш углед разума и истине у закону.
20eruditorem insipientium, magistrum infantium, habentem formam scientiæ, et veritatis in lege.
21Учећи, дакле, другог себе не учиш;
21Qui ergo alium doces, teipsum non doces: qui prædicas non furandum, furaris:
22проповедајући да се не краде, крадеш; говорећи: Не чини прељубе, чиниш прељубу: гадећи се на идоле, крадеш светињу;
22qui dicis non mœchandum, mœcharis: qui abominaris idola, sacrilegium facis:
23који се хвалиш законом, а преступом закона срамотиш Бога.
23qui in lege gloriaris, per prævaricationem legis Deum inhonoras.
24Јер се име Божије због вас хули у незнабошцима, као што стоји написано.
24(Nomen enim Dei per vos blasphematur inter gentes, sicut scriptum est.)
25Обрезање помаже ако закон држиш; ако ли си преступник закона, обрезање је твоје необрезање постало.
25Circumcisio quidem prodest, si legem observes: si autem prævaricator legis sis, circumcisio tua præputium facta est.
26Ако, дакле, необрезање правду закона држи, зашто се не би његово необрезање за обрезање узело?
26Si igitur præputium justitias legis custodiat, nonne præputium illius in circumcisionem reputabitur?
27И онај који је од рода необрезан и извршује закон, осудиће тебе који си са словима и обрезањем преступник закона.
27et judicabit id quod ex natura est præputium, legem consummans, te, qui per litteram et circumcisionem prævaricator legis es?
28Јер оно није Јеврејин који је споља Јеврејин, нити је оно обрезање које је споља, на телу;
28Non enim qui in manifesto, Judæus est: neque quæ in manifesto, in carne, est circumcisio:
29него је оно Јеврејин који је изнутра и обрезање срца духом а не словима, то је обрезање; коме је хвала не од људи него од Бога.
29sed qui in abscondito, Judæus est: et circumcisio cordis in spiritu, non littera: cujus laus non ex hominibus, sed ex Deo est.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.