Римљанима 4
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1Шта ћемо дакле рећи за Авраама, оца свог, да је по телу нашао?
1Quid ergo dicemus invenisse Abraham patrem nostrum secundum carnem?
2Јер ако се Авраам делима оправда, има хвалу, али не у Бога.
2Si enim Abraham ex operibus justificatus est, habet gloriam, sed non apud Deum.
3Јер шта говори писмо? Верова Авраам Богу, и прими му се у правду.
3Quid enim dicit Scriptura? Credidit Abraham Deo, et reputatam est illi ad justitiam.
4А ономе који ради не броји се плата по милости него по дугу.
4Ei autem qui operatur, merces non imputatur secundum gratiam, sed secundum debitum.
5А ономе који не ради, а верује Оног који правда безбожника, прима се вера његова у правду.
5Ei vero qui non operatur, credenti autem in eum, qui justificat impium, reputatur fides ejus ad justitiam secundum propositum gratiæ Dei.
6Као што и Давид говори да је благо човеку коме Бог прима правду без дела закона:
6Sicut et David dicit beatitudinem hominis, cui Deus accepto fert justitiam sine operibus:
7Благо онима који се опростише безакоња, и којима се греси прикрише.
7[Beati, quorum remissæ sunt iniquitates, et quorum tecta sunt peccata.
8Благо човеку коме Господ не прима греха.
8Beatus vir, cui non imputavit Dominus peccatum.]
9Ово, дакле, блаженство или је у обрезању или у необрезању? Јер говоримо да се Аврааму прими вера у правду.
9Beatitudo ergo hæc in circumcisione tantum manet, an etiam in præputio? Dicimus enim quia reputata est Abrahæ fides ad justitiam.
10Како му се, дакле, прими? Или кад је био у обрезању или необрезању? Не у обрезању него у необрезању.
10Quomodo ergo reputata est? in circumcisione, an in præputio? Non in circumcisione, sed in præputio.
11И прими знак обрезања као печат правде вере коју имаше у необрезању, да би био отац свих који верују у необрезању; да се и њима прими у правду;
11Et signum accepit circumcisionis, signaculum justitiæ fidei, quæ est in præputio: ut sit pater omnium credentium per præputium, ut reputetur et illis ad justitiam:
12и да би био отац обрезања не само онима који су од обрезања, него и онима који ходе стопама вере која беше у необрезању оца нашег Авраама.
12et sit pater circumcisionis non iis tantum, qui sunt ex circumcisione, sed et iis qui sectantur vestigia fidei, quæ est in præputio patris nostri Abrahæ.
13Јер обећање Аврааму или семену његовом да буде наследник свету не би законом него правдом вере.
13Non enim per legem promissio Abrahæ, aut semini ejus ut hæres esset mundi: sed per justitiam fidei.
14Јер ако су наследници они који су од закона, пропаде вера, и поквари се обећање.
14Si enim qui ex lege, hæredes sunt: exinanita est fides, abolita est promissio.
15Јер закон гради гнев; јер где нема закона нема ни преступа.
15Lex enim iram operatur. Ubi enim non est lex, nec prævaricatio.
16Зато од вере да буде по милости да обећање тврдо остане свему семену, не само који је од закона него и који је од вере Авраама, који је отац свима нама,
16Ideo ex fide, ut secundum gratiam firma sit promissio omni semini, non ei qui ex lege est solum, sed et ei qui ex fide est Abrahæ, qui pater est omnium nostrum
17(као што стоји написано: Поставих те оца многим народима) пред Богом коме верова, који оживљује мртве, и зове оно што није као оно што јесте:
17(sicut scriptum est: Quia patrem multarum gentium posui te) ante Deum, cui credidit, qui vivificat mortuos, et vocat ea quæ non sunt, tamquam ea quæ sunt:
18Он верова на наду кад се није било ничему надати да ће он бити отац многим народима, као што му беше речено: Тако ће бити семе твоје.
18qui contra spem in spem credidit, ut fieret pater multarum gentium secundum quod dictum est ei: Sic erit semen tuum.
19И не ослабивши вером не погледа ни на своје већ уморено тело, јер му беше негде око сто година, ни на мртвост Сарине материце.
19Et non infirmatus est fide, nec consideravit corpus suum emortuum, cum jam fere centum esset annorum, et emortuam vulvam Saræ.
20И за обећање Божије не посумња се неверовањем, него ојача у вери, и даде славу Богу.
20In repromissione etiam Dei non hæsitavit diffidentia, sed confortatus est fide, dans gloriam Deo:
21И знаше јамачно да шта обећа кадар је и да учини.
21plenissime sciens, quia quæcumque promisit, potens est et facere.
22Зато се и прими њему у правду.
22Ideo et reputatum est illi ad justitiam.
23Али није писано за њега једног само да му се прими,
23Non est autem scriptum tantum propter ipsum quia reputatum est illi ad justitiam:
24него и за нас, којима ће се примити ако верујемо Оног који васкрсе Исуса Христа Господа нашег из мртвих,
24sed et propter nos, quibus reputabitur credentibus in eum, qui suscitavit Jesum Christum Dominum nostrum a mortuis,
25који се предаде за грехе наше, и устаде за оправдање наше.
25qui traditus est propter delicta nostra, et resurrexit propter justificationem nostram.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.