Римљанима 9
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1Истину говорим тако ми Христа, не лажем, то ми сведочи савест моја Духом Светим:
1Veritatem dico in Christo, non mentior: testimonium mihi perhibente conscientia mea in Spiritu Sancto:
2Да ми је врло жао и срце ме моје боли без престанка;
2quoniam tristitia mihi magna est, et continuus dolor cordi meo.
3јер бих желео да ја сам будем одлучен од Христа за браћу своју која су ми род по телу,
3Optabam enim ego ipse anathema esse a Christo pro fratribus meis, qui sunt cognati mei secundum carnem,
4која су Израиљци, којих је посинаштво и слава, и завет и закон, и богомољство, и обећања;
4qui sunt Israëlitæ, quorum adoptio est filiorum, et gloria, et testamentum, et legislatio, et obsequium, et promissa:
5којих су и оци, и од којих је Христос по телу, који је над свима, Бог благословен ва век. Амин.
5quorum patres, et ex quibus est Christus secundum carnem, qui est super omnia Deus benedictus in sæcula. Amen.
6А није могуће да реч Божија прође: јер нису сви Израиљци који су од Израиља;
6Non autem quod exciderit verbum Dei. Non enim omnes qui ex Israël sunt, ii sunt Israëlitæ:
7нити су сви деца који су семе Авраамово, него у Исаку, рече, назваће ти се семе.
7neque qui semen sunt Abrahæ, omnes filii: sed in Isaac vocabitur tibi semen:
8То јест, нису оно деца Божија што су по телу деца, него деца обећања примају се за семе.
8id est, non qui filii carnis, hi filii Dei: sed qui filii sunt promissionis, æstimantur in semine.
9Јер је ово реч обећања: У ово време доћи ћу и у Саре ће бити син.
9Promissionis enim verbum hoc est: Secundum hoc tempus veniam: et erit Saræ filius.
10Не само, пак, она него и Ревека, кад затрудне од самог Исака, оца нашег.
10Non solum autem illa: sed et Rebecca ex uno concubitu habens, Isaac patris nostri.
11Јер још док се деца не беху родила, ни учинила добра ни зла, да остане Божија наредба по избору,
11Cum enim nondum nati fuissent, aut aliquid boni egissent, aut mali (ut secundum electionem propositum Dei maneret),
12не за дела, него Оног ради који позива рече јој се: Већи ће служити мањем,
12non ex operibus, sed ex vocante dictum est ei quia major serviet minori,
13као што стоји написано: Јаков ми омиле, а на Исава омрзох.
13sicut scriptum est: Jacob dilexi, Esau autem odio habui.
14Шта ћемо, дакле, на то рећи? Еда ли је неправда у Бога? Боже сачувај!
14Quid ergo dicemus? numquid iniquitas apud Deum? Absit.
15Јер Мојсију говори: Кога ћу помиловати, помиловаћу, и на кога ћу се смиловати, смиловаћу се.
15Moysi enim dicit: Miserebor cujus misereor: et misericordiam præstabo cujus miserebor.
16Тако, дакле, нити стоји до оног који хоће, ни до оног који трчи, него до Бога који помилује.
16Igitur non volentis, neque currentis, sed miserentis est Dei.
17Јер писмо говори Фараону: Зато те исто подигох да на теби покажем силу своју, и да се разгласи име моје по свој земљи.
17Dicit enim Scriptura Pharaoni: Quia in hoc ipsum excitavi te, ut ostendam in te virtutem meam: et ut annuntietur nomen meum in universa terra.
18Тако, дакле, кога хоће милује, а кога хоће отврдоглави.
18Ergo cujus vult miseretur, et quem vult indurat.
19Рећи ћеш ми: Зашто нас још криви? Јер ко се може супротити вољи Његовој?
19Dicis itaque mihi: Quid adhuc queritur? voluntati enim ejus quis resistit?
20А ко си ти, о човече! Да противно одговараш Богу? Еда ли рукотворина говори мајстору свом: Зашто си ме тако начинио?
20O homo, tu quis es, qui respondeas Deo? numquid dicit figmentum ei qui se finxit: Quid me fecisti sic?
21Или зар лончар нема власти над калом да од једне гуке начини један суд за част а други за срамоту?
21an non habet potestatem figulus luti ex eadem massa facere aliud quidem vas in honorem, aliud vero in contumeliam?
22А кад хтеде Бог да покаже гнев свој и да објави силу своју, поднесе с великим трпљењем судове гнева који су приправљени за погибао.
22Quod si Deus volens ostendere iram, et notum facere potentiam suam, sustinuit in multa patientia vasa iræ, apta in interitum,
23И да покаже богатство славе своје на судима милости које приправи за славу;
23ut ostenderet divitias gloriæ suæ in vasa misericordiæ, quæ præparavit in gloriam.
24које нас и дозва не само од Јевреја него и од незнабожаца,
24Quos et vocavit nos non solum ex Judæis, sed etiam in gentibus,
25као што и у Јосији говори: Назваћу народ својим који није мој народ, и нељубазницу љубазницом.
25sicut in Osee dicit: Vocabo non plebem meam, plebem meam: et non dilectam, dilectam: et non misericordiam consecutam, misericordiam consecutam.
26И биће на месту, где им се рече: Ви нисте мој народ; тамо ће се назвати синови Бога Живога.
26Et erit: in loco, ubi dictum est eis: Non plebs mea vos: ibi vocabuntur filii Dei vivi.
27А Исаија виче за Израиља: Ако буде број синова Израиљевих као песак морски, остатак ће се спасти.
27Isaias autem clamat pro Israël: Si fuerit numerus filiorum Israël tamquam arena maris, reliquiæ salvæ fient.
28Јер ће Он извршити реч своју, и наскоро ће извршити по правди, да, испуниће Господ наскоро реч своју на земљи.
28Verbum enim consummans, et abbrevians in æquitate: quia verbum breviatum faciet Dominus super terram:
29И као што прорече Исаија: Да нам није Господ Саваот оставио семена, онда бисмо били као Содом и Гомор.
29et sicut prædixit Isaias: Nisi Dominus Sabaoth reliquisset nobis semen, sicut Sodoma facti essemus, et sicut Gomorrha similes fuissemus.
30Шта ћемо, дакле, рећи? Да незнабошци који не тражише правде докучише правду, али правду од вере.
30Quid ergo dicemus? Quod gentes, quæ non sectabantur justitiam, apprehenderunt justitiam: justitiam autem, quæ ex fide est.
31А Израиљ тражећи закон правде не докучи закон правде.
31Israël vero sectando legem justitiæ, in legem justitiæ non pervenit.
32Зашто? Јер не тражи из вере него из дела закона; јер се спотакоше на камен спотицања,
32Quare? Quia non ex fide, sed quasi ex operibus: offenderunt enim in lapidem offensionis,
33као што стоји написано: Ево мећем у Сиону камен спотицања и стену саблазни; и који га год верује неће се постидети.
33sicut scriptum est: Ecce pono in Sion lapidem offensionis, et petram scandali: et omnis qui credit in eum, non confundetur.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.