Римљанима 9
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1Истину говорим тако ми Христа, не лажем, то ми сведочи савест моја Духом Светим:
1Правду кажу в Христї, не обманюю, як сьвідкує менї (й) совість моя Духом сьвятим,
2Да ми је врло жао и срце ме моје боли без престанка;
2що великий менї смуток, і безустання болесть серцю моєму.
3јер бих желео да ја сам будем одлучен од Христа за браћу своју која су ми род по телу,
3Бо я сам бажав би бути відлученим від Христа за братів моїх, рідних менї по тїлу;
4која су Израиљци, којих је посинаштво и слава, и завет и закон, и богомољство, и обећања;
4вони ж Ізраїльтяне, їх усиновленнє, і слава, й завіти, й даваннє закону, й судженнє, і обітування;
5којих су и оци, и од којих је Христос по телу, који је над свима, Бог благословен ва век. Амин.
5їх і отцї, з них і Христос по тїлу, що над усїм Бог, благословенний по віки. Амінь.
6А није могуће да реч Божија прође: јер нису сви Израиљци који су од Израиља;
6Не те ж воно, наче б слово Боже не сповнилось; бо не всї ті, що від Ізраїля, сї Ізраїльтяне,
7нити су сви деца који су семе Авраамово, него у Исаку, рече, назваће ти се семе.
7анї всї дїти, тим що вони насїннє Авраамове; нї, в Ісаакові (рече) назветь ся тобі насїннє.
8То јест, нису оно деца Божија што су по телу деца, него деца обећања примају се за семе.
8Се єсть: не дїти тїлесні, се дїти Божі, а дїти обітування полїчені в насїннє.
9Јер је ово реч обећања: У ово време доћи ћу и у Саре ће бити син.
9Слово бо обітування таке: Пори сієї прийду, і буде Сарі син.
10Не само, пак, она него и Ревека, кад затрудне од самог Исака, оца нашег.
10Не тільки ж (се); а й Ревека, що почала за одним разом од Ісаака, отця нашого;
11Јер још док се деца не беху родила, ни учинила добра ни зла, да остане Божија наредба по избору,
11ще бо не родились, анї зробили нїчого доброго або лихого (щоб постанова Божа у вибранню пробувала, не по дїлам, а від Того, хто кличе),
12не за дела, него Оног ради који позива рече јој се: Већи ће служити мањем,
12сказано їй, що більший служити ме меншому,
13као што стоји написано: Јаков ми омиле, а на Исава омрзох.
13яко ж писано: Якова злюбив я, а Ісава зненавидїв.
14Шта ћемо, дакле, на то рећи? Еда ли је неправда у Бога? Боже сачувај!
14Що ж скажемо? чи вже ж несправедливість у Бога? Нехай не буде.
15Јер Мојсију говори: Кога ћу помиловати, помиловаћу, и на кога ћу се смиловати, смиловаћу се.
15Глаголе бо Мойсейові: Помилую, кого помилую, і змилосерджусь, над ким змилосерджусь.
16Тако, дакле, нити стоји до оног који хоће, ни до оног који трчи, него до Бога који помилује.
16Тим же воно нї від того, хто хоче, нї від того, хто біжить, а від милуючого Бога.
17Јер писмо говори Фараону: Зато те исто подигох да на теби покажем силу своју, и да се разгласи име моје по свој земљи.
17Глаголе бо писаннє й Фараонові: Що на се іменно підняв я тебе, щоб показати на тобі силу мою, і щоб звістилось імя моє по всїй землї.
18Тако, дакле, кога хоће милује, а кога хоће отврдоглави.
18Тим же то, кого хоче, милує, а кого хоче, ожорсточує (окаменює).
19Рећи ћеш ми: Зашто нас још криви? Јер ко се може супротити вољи Његовој?
19Скажеш же менї: Чого ж іще й винуватить? хто встояв проти волї Його?
20А ко си ти, о човече! Да противно одговараш Богу? Еда ли рукотворина говори мајстору свом: Зашто си ме тако начинио?
20Хто ж се ти, чоловіче, що змагаєш ся з Богом? Хиба скаже зроблене тому, хто зробив його: Нащо зробив єси мене так?
21Или зар лончар нема власти над калом да од једне гуке начини један суд за част а други за срамоту?
21Або не має власти ганчар над глиною, щоб з того самого місива зробити одну посудину на честь, а другу на нечесть?
22А кад хтеде Бог да покаже гнев свој и да објави силу своју, поднесе с великим трпљењем судове гнева који су приправљени за погибао.
22Коли ж, хотячи Бог показати гнїв свій, і явити силу свою, щадив у великому довготерпінню посуди гнїва, наготовлені на погибель,
23И да покаже богатство славе своје на судима милости које приправи за славу;
23і щоб явити богацтво слави своєї на посудах милости, котрих наперед наготовив на славу,
24које нас и дозва не само од Јевреја него и од незнабожаца,
24як і над нами, котрих покликав не тільки з Жидів, та й з поган?
25као што и у Јосији говори: Назваћу народ својим који није мој народ, и нељубазницу љубазницом.
25Як і в Осії глаголе: Назву немоїх людей людьми моїми, і неполюблену полюбленою.
26И биће на месту, где им се рече: Ви нисте мој народ; тамо ће се назвати синови Бога Живога.
26І буде на місцї, де сказано їм: Не мій ви народ, там назвуть ся синами Бога живого.
27А Исаија виче за Израиља: Ако буде број синова Израиљевих као песак морски, остатак ће се спасти.
27Ісаїя ж покликує про Ізраїля: Хоч би було число синів Ізраїлевих як пісок морський, останок (тільки) спасеть ся:
28Јер ће Он извршити реч своју, и наскоро ће извршити по правди, да, испуниће Господ наскоро реч своју на земљи.
28скінчивши бо слово, поскорить ся в правдї; бо скоро слово зробить Господь на землї.
29И као што прорече Исаија: Да нам није Господ Саваот оставио семена, онда бисмо били као Содом и Гомор.
29І яко ж прорік Ісаїя: Коли б Господь Саваот не зоставив нам насїння, були б ми, як Содома, й уподобились би Гоморі.
30Шта ћемо, дакле, рећи? Да незнабошци који не тражише правде докучише правду, али правду од вере.
30Що ж скажемо? Що погане, котрі не вганяли за праведностю, настигли праведність, праведність, що од віри;
31А Израиљ тражећи закон правде не докучи закон правде.
31Ізраїль же, вганяючи за праведностю, не настиг закону праведности.
32Зашто? Јер не тражи из вере него из дела закона; јер се спотакоше на камен спотицања,
32Чому? Тому, що (шукали праведности) не од віри, а якби од учинків закону; спіткнулись бо на камінь спотикання.
33као што стоји написано: Ево мећем у Сиону камен спотицања и стену саблазни; и који га год верује неће се постидети.
33Яко ж писано: Ось кладу в Сіонї камінь спотикання і камень поблазнї, а всякий, хто вірує в Него, не осоромить ся.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.