Римљанима 8
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1Никаква, дакле, сад нема осуђења онима који су у Христу Исусу и не ходе по телу него по Духу.
1Тим же то тепер нема нїякого осуду тим, що в Христї Ісусї не по тїлу ходять, а по духу.
2Јер закон Духа који оживљава у Христу Исусу, опростио ме је од закона греховног и смрти.
2Закон бо духа життя в Христї Ісусї визволив мене від закону гріха і від смерти.
3Јер што закону беше немогуће, јер беше ослабљен телом, посла Бог сина свог у обличју тела греховног, и за грех осуди грех у телу,
3Позаяк закон, ослаблений тїлом, був безсилен, то Бог, піславши Сина свого в подобі тїла гріховного і ради гріха, осудив гріх у тїлї,
4да се правда закона испуни у нама који не живимо по телу него по духу;
4щоб оправданнє закону сповнилось в нас, которі не по тїлу ходимо, а по духу.
5јер који су по телу телесно мисле, а који су по духу духовно мисле.
5Которі бо по тїлу, ті думають про тїлесне, которі ж по духу, — про духовне.
6Јер телесно мудровање смрт је, а духовно мудровање живот је и мир.
6Думаннє бо тїлесне — смерть, а думаннє духовне — життє і впокій.
7Јер телесно мудровање непријатељство је Богу, јер се не покорава закону Божијем нити може.
7Тим що думаннє тїлесне — ворогуваннє проти Бога; законові бо Божому не корить ся, та й не може.
8А који су у телу не могу Богу угодити.
8Хто бо по тїлу, ті Богу вгодити не можуть.
9А ви нисте у телу него у духу; јер Дух Божји у вама живи. А ако ко нема Дух Христов, он није Његов.
9Ви ж не по тїлу, а в дусї, коли тільки Дух Божий домує в вас. Коли ж хто Духа Христового не має, то сей не Його.
10А ако је Христос у вама, онда је тело мртво греха ради а дух жив правде ради.
10Коли ж Христос в вас, тодї тїло мертве для гріха, дух же живий ради праведности.
11А ако ли живи у вама Дух Оног који је васкрсао Исуса из мртвих, Онај који је подигао Христа из мртвих оживеће и ваша смртна телеса Духом својим који живи у вама.
11Коли ж Дух Того, хто воскресив Ісуса з мертвих домує в вас, то Воскресивший Христа із мертвих оживить і смертні тїла ваші Духом своїм, що домує в вас.
12Тако дакле, браћо, нисмо дужни телу да по телу живимо.
12Тим же то, браттє, ми довжники не тїлу, щоб по тїлу жити.
13Јер ако живите по телу, помрећете; ако ли духом послове телесне морите, живећете.
13Коли бо живете по тїлу, то помрете; коли ж духом дїла тїлесні мертвите, будете живі.
14Јер који се владају по духу Божијем они су синови Божији.
14Котрі бо Духом Божим водять ся, ті сини Божі.
15Јер не примисте дух ропства, опет да се бојите; него примисте Дух посиначки, којим вичемо: Ава, Оче!
15Бо не прийняли ви духа неволї, знов на боязнь, а прийняли духа всиновлення, нимже покликуємо: Авва, Отче!
16Овај дух сведочи нашем духу да смо деца Божија.
16Сей самий Дух сьвідкує нашому духові, що ми дїти Божі,
17А кад смо деца и наследници смо: наследници, дакле Божији, а сунаследници Христови: јер с Њим страдамо да се с Њим и прославимо.
17коли ж дїти, то й наслїдники, наслїдники Божі, а спільні наслїдники Христові, коли тільки з Ним страждемо, щоб з Ним і прославитись.
18Јер мислим да страдања садашњег времена нису ништа према слави која ће нам се јавити.
18Думаю бо, що муки теперішнього часу недостойні слави, що має явитись в нас.
19Јер чекање твари чека да се јаве синови Божији.
19Бо дожиданнє творива дожидає одкриття синів Божих.
20Јер се твар покори пропадљивости (не од своје воље него за вољу оног који је покори) на наду,
20Суєтї бо твориво підневолилось не по волї, а через підневолившого, в надїї,
21да ће се и сама твар опростити од ропства распадљивости на слободу славе деце Божије.
21що й саме твориво визволить ся з неволї зотлїння на волю слави дїтей Божих.
22Јер знамо да сва твар уздише и тужи с нама до сад.
22Знаємо бо, що все твориво вкупі стогне і мучить ся аж досї.
23А не само она, него и ми који новину духа имамо, и ми сами у себи уздишемо чекајући посињење и избављење телу свом.
23Не тільки ж (воно), та й ми самі, первоплід духа маючи, й ми самі в собі стогнемо, ждучи всиновлення, избавлення тїла нашого.
24Јер се надом спасосмо. А нада који се види није нада; јер кад ко види шта, како ће му се надати?
24Надїєю бо спаслись ми; надїя ж видима не єсть надїя; що бо хто бачить, чого й надїятись?
25Ако ли се надамо ономе што не видимо, чекамо с трпљењем.
25Коли ж надїємось, чого не бачимо, терпіннєм ждемо.
26А тако и Дух помаже нам у нашим слабостима: јер не знамо за шта ћемо се молити као што треба, него сам Дух моли се за нас уздисањем неисказаним.
26Так же само й Дух помагає нам в немощах наших; про що бо молитись нам так, як треба, не знаємо, та сам Дух заступаєть ся за нас стогнаннєм невимовним.
27А Онај што испитује срца зна шта је мисао Духа, јер по вољи Божијој моли се за свете.
27Той же, хто вивідує серця, знає, яка думка в Духа; бо по Богу промовляє за сьвятих.
28А знамо да онима који љубе Бога све иде на добро, који су позвани по намерењу.
28Знаємо ж, що люблячим Бога, усе допомагає до доброго, котрі по постанові (Його) покликані;
29Јер које напред позна оне и одреди да буду једнаки обличју Сина његовог, да би Он био прворођени међу многом браћом.
29бо котрих наперед узнав, тих наперед і призначив бути подобним образу Сина Його, щоб Він був первородним між многими братами.
30А које одреди оне и дозва; а које дозва оне и оправда; а које оправда оне и прослави.
30А кого наперед призначив, тих і покликав; а кого прикликав, тих і оправдив, а кого оправдив, тих і прославив.
31Шта ћемо, дакле, рећи на ово? Ако је Бог с нама, ко ће на нас?
31Що ж скажемо на се? Коли Бог за нас, хто на нас?
32Који, дакле, свог сина не поштеде, него га предаде за све нас, како, дакле, да нам с Њим све не дарује?
32Він, що свого Сина не пощадив, а за всїх нас видав Його, хиба ж з Ним і всього нам не подарує?
33Ко ће оптужити избране Божије? Бог који правда?
33Хто буде винуватити вибраних Божих? Бог же, той, що оправдує!
34Ко ће осудити? Христос Исус који умре, па још и васкрсе, који је с десне стране Богу, и моли за нас?
34Хто ж се, що осуджує? (Та ж) Христос умер, ба й воскрес; Він і по правицї в Отця, Він і заступаєть ся за нас!
35Ко ће нас раставити од љубави Божије? Невоља ли или туга? Или гоњење? Или глад? Или голотиња? Или страх? Или мач? Као што стоји написано:
35Хто нас розлучить од любови Христової? чи горе, чи тїснота, чи гоненнє, чи голод, чи нагота, чи біда, чи меч?
36За Тебе нас убијају вас дан, држе нас као овце које су за клање.
36Яко ж писано: задля тебе вбивають нас увесь день, полїчено нас як овечок на заріз.
37Али у свему овоме побеђујемо Оног ради који нас је љубио.
37Та у всьому тому ми побіждаємо через Возлюбившого нас.
38Јер знам јамачно да ни смрт, ни живот, ни анђели, ни поглаварства, ни силе, ни садашње, ни будуће,
38Упевнив ся бо я, що нї смерть, нї життє, нї ангели, нї князївства, нї сили, нї теперішнє, нї будуче,
39ни висина, ни дубина, ни друга каква твар може нас раставити од љубави Божије, која је у Христу Исусу, Господу нашем.
39нї висота, нї глибина, нї инше яке твориво не возможе нас розлучити від любови Божої, що в Христї Ісусї, Господї нашім.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.