Римљанима 8
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1Никаква, дакле, сад нема осуђења онима који су у Христу Исусу и не ходе по телу него по Духу.
1Итак нет ныне никакого осуждения тем, которые во Христе Иисусе живут не по плоти, но по духу,
2Јер закон Духа који оживљава у Христу Исусу, опростио ме је од закона греховног и смрти.
2потому что закон духа жизни во Христе Иисусе освободил меня от закона греха и смерти.
3Јер што закону беше немогуће, јер беше ослабљен телом, посла Бог сина свог у обличју тела греховног, и за грех осуди грех у телу,
3Как закон, ослабленный плотию, был бессилен, то Бог послал Сына Своего в подобии плоти греховной в жертву за грех и осудил грех во плоти,
4да се правда закона испуни у нама који не живимо по телу него по духу;
4чтобы оправдание закона исполнилось в нас, живущих не по плоти, но по духу.
5јер који су по телу телесно мисле, а који су по духу духовно мисле.
5Ибо живущие по плоти о плотском помышляют, а живущие по духу - о духовном.
6Јер телесно мудровање смрт је, а духовно мудровање живот је и мир.
6Помышления плотские суть смерть, а помышления духовные - жизнь и мир,
7Јер телесно мудровање непријатељство је Богу, јер се не покорава закону Божијем нити може.
7потому что плотские помышления суть вражда против Бога; ибо закону Божию не покоряются, да и не могут.
8А који су у телу не могу Богу угодити.
8Посему живущие по плоти Богу угодить не могут.
9А ви нисте у телу него у духу; јер Дух Божји у вама живи. А ако ко нема Дух Христов, он није Његов.
9Но вы не по плоти живете, а по духу, если только Дух Божий живет в вас. Если же кто Духа Христова не имеет, тот и не Его.
10А ако је Христос у вама, онда је тело мртво греха ради а дух жив правде ради.
10А если Христос в вас, то тело мертво для греха, но дух жив для праведности.
11А ако ли живи у вама Дух Оног који је васкрсао Исуса из мртвих, Онај који је подигао Христа из мртвих оживеће и ваша смртна телеса Духом својим који живи у вама.
11Если же Дух Того, Кто воскресил из мертвых Иисуса, живет в вас, то Воскресивший Христа из мертвых оживит и ваши смертные тела Духом Своим, живущим в вас.
12Тако дакле, браћо, нисмо дужни телу да по телу живимо.
12Итак, братия, мы не должники плоти, чтобы жить по плоти;
13Јер ако живите по телу, помрећете; ако ли духом послове телесне морите, живећете.
13ибо если живете по плоти, то умрете, а если духом умерщвляете дела плотские, то живы будете.
14Јер који се владају по духу Божијем они су синови Божији.
14Ибо все водимые Духом Божиим суть сыны Божии.
15Јер не примисте дух ропства, опет да се бојите; него примисте Дух посиначки, којим вичемо: Ава, Оче!
15Потому что вы не приняли духа рабства, чтобы опять жить в страхе, но приняли Духа усыновления, Которым взываем: “Авва, Отче!”
16Овај дух сведочи нашем духу да смо деца Божија.
16Сей самый Дух свидетельствует духу нашему, что мы - дети Божии.
17А кад смо деца и наследници смо: наследници, дакле Божији, а сунаследници Христови: јер с Њим страдамо да се с Њим и прославимо.
17А если дети, то и наследники, наследники Божии, сонаследники же Христу, если только с Ним страдаем, чтобы с Ним и прославиться.
18Јер мислим да страдања садашњег времена нису ништа према слави која ће нам се јавити.
18Ибо думаю, что нынешние временные страдания ничего не стоят в сравнении с тою славою, которая откроется в нас.
19Јер чекање твари чека да се јаве синови Божији.
19Ибо тварь с надеждою ожидает откровения сынов Божиих,
20Јер се твар покори пропадљивости (не од своје воље него за вољу оног који је покори) на наду,
20потому что тварь покорилась суете не добровольно, но по воле покорившего ее, в надежде,
21да ће се и сама твар опростити од ропства распадљивости на слободу славе деце Божије.
21что и сама тварь освобождена будет от рабства тлению в свободу славы детей Божиих.
22Јер знамо да сва твар уздише и тужи с нама до сад.
22Ибо знаем, что вся тварь совокупно стенает и мучится доныне;
23А не само она, него и ми који новину духа имамо, и ми сами у себи уздишемо чекајући посињење и избављење телу свом.
23и не только она, но и мы сами, имея начаток Духа, и мы в себе стенаем, ожидая усыновления, искупления тела нашего.
24Јер се надом спасосмо. А нада који се види није нада; јер кад ко види шта, како ће му се надати?
24Ибо мы спасены в надежде. Надежда же, когда видит, не есть надежда; ибо если кто видит, то чего ему и надеяться?
25Ако ли се надамо ономе што не видимо, чекамо с трпљењем.
25Но когда надеемся того, чего не видим, тогда ожидаем в терпении.
26А тако и Дух помаже нам у нашим слабостима: јер не знамо за шта ћемо се молити као што треба, него сам Дух моли се за нас уздисањем неисказаним.
26Также и Дух подкрепляет нас в немощах наших; ибо мы не знаем, о чем молиться, как должно, но Сам Дух ходатайствует за нас воздыханиями неизреченными.
27А Онај што испитује срца зна шта је мисао Духа, јер по вољи Божијој моли се за свете.
27Испытующий же сердца знает, какая мысль у Духа, потому что Он ходатайствует за святых по воле Божией.
28А знамо да онима који љубе Бога све иде на добро, који су позвани по намерењу.
28Притом знаем, что любящим Бога, призванным по Его изволению, все содействует ко благу.
29Јер које напред позна оне и одреди да буду једнаки обличју Сина његовог, да би Он био прворођени међу многом браћом.
29Ибо кого Он предузнал, тем и предопределил быть подобными образу Сына Своего, дабы Он был первородным между многими братиями.
30А које одреди оне и дозва; а које дозва оне и оправда; а које оправда оне и прослави.
30А кого Он предопределил, тех и призвал, а кого призвал, тех и оправдал; а кого оправдал, тех и прославил.
31Шта ћемо, дакле, рећи на ово? Ако је Бог с нама, ко ће на нас?
31Что же сказать на это? Если Бог за нас, кто против нас?
32Који, дакле, свог сина не поштеде, него га предаде за све нас, како, дакле, да нам с Њим све не дарује?
32Тот, Который Сына Своего не пощадил, но предал Его за всех нас, как с Ним не дарует нам и всего?
33Ко ће оптужити избране Божије? Бог који правда?
33Кто будет обвинять избранных Божиих? Бог оправдывает их.
34Ко ће осудити? Христос Исус који умре, па још и васкрсе, који је с десне стране Богу, и моли за нас?
34Кто осуждает? Христос Иисус умер, но и воскрес: Он и одесную Бога, Он и ходатайствует за нас.
35Ко ће нас раставити од љубави Божије? Невоља ли или туга? Или гоњење? Или глад? Или голотиња? Или страх? Или мач? Као што стоји написано:
35Кто отлучит нас от любви Божией: скорбь, или теснота, или гонение, или голод, или нагота, или опасность, или меч? Как написано:
36За Тебе нас убијају вас дан, држе нас као овце које су за клање.
36за Тебя умерщвляют нас всякий день, считают нас за овец, обреченных на заклание.
37Али у свему овоме побеђујемо Оног ради који нас је љубио.
37Но все сие преодолеваем силою Возлюбившего нас.
38Јер знам јамачно да ни смрт, ни живот, ни анђели, ни поглаварства, ни силе, ни садашње, ни будуће,
38Ибо я уверен, что ни смерть, ни жизнь, ни Ангелы, ни Начала, ни Силы, ни настоящее, ни будущее,
39ни висина, ни дубина, ни друга каква твар може нас раставити од љубави Божије, која је у Христу Исусу, Господу нашем.
39ни высота, ни глубина, ни другая какая тварь не может отлучить нас от любви Божией во Христе Иисусе, Господе нашем.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.