Римљанима 10
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1Браћо! Жеља је мог срца и молитва к Богу за спасење Израиља.
1Братия! желание моего сердца и молитва к Богу об Израиле во спасение.
2Јер им сведочим да имају ревност за Бога, али не по разуму.
2Ибо свидетельствую им, что имеют ревность по Боге, но не по рассуждению.
3Јер не познајући правде Божије и гледајући да своју правду утврде не покоравају се правди Божијој.
3Ибо, не разумея праведности Божией и усиливаясь поставить собственную праведность, они не покорились праведности Божией,
4Јер је Христос свршетак закона: који Га год верује оправдан је.
4потому что конец закона - Христос, к праведности всякого верующего.
5Јер Мојсије пише за правду која је од закона: Који човек тако чини живеће у том.
5Моисей пишет о праведности от закона: исполнивший его человек жив будет им.
6А правда која је од вере овако говори: Да не кажеш у срцу свом: Ко ће изићи на небо? То јест да сведе Христа;
6А праведность от веры так говорит: не говори в сердце твоем: кто взойдет на небо? То есть Христа свести.
7или: Ко ће сићи у бездан? То јест да изведе Христа из мртвих.
7Или кто сойдет в бездну? То есть Христа из мертвых возвести.
8Али шта говори писмо? Близу ти је реч у устима твојим и у срцу твом, то јест реч вере коју проповедамо.
8Но что говорит Писание? Близко к тебе слово, в устах твоих и в сердце твоем, то есть слово веры, которое проповедуем.
9Јер, ако признајеш устима својим да је Исус Господ, и верујеш у срцу свом да Га Бог подиже из мртвих, бићеш спасен.
9Ибо если устами твоими будешь исповедывать Иисуса Господом и сердцем твоим веровать, что Бог воскресил Его из мертвых, то спасешься,
10Јер се срцем верује за правду, а устима се признаје за спасење.
10потому что сердцем веруют к праведности, а устами исповедуют ко спасению.
11Јер писмо говори: Који Га год верује неће се постидети.
11Ибо Писание говорит: всякий, верующий в Него, не постыдится.
12Јер нема разлике међу Јеврејином и Грком: јер је Он Бог свих, и богат за све који Га призивају.
12Здесь нет различия между Иудеем и Еллином, потому что один Господь у всех, богатый для всех, призывающих Его.
13Јер који год призове име Господње спашће се.
13Ибо всякий, кто призовет имя Господне, спасется.
14Како ће, дакле, призвати кога не вероваше? А како ће веровати кога не чуше? А како ће чути без проповедника?
14Но как призывать Того, в Кого не уверовали? как веровать в Того, о Ком не слыхали? Как слышать без проповедующего?
15А како ће проповедати ако не буду послани? Као што стоји написано: Како су красне ноге оних који доносе глас за мир, који доносе глас за добро!
15И как проповедывать, если не будут посланы? как написано: как прекрасны ноги благовествующих мир, благовествующих благое!
16Али сви не послушаше јеванђеље: јер Исаија говори: Господе! Ко верова нашем проповедању?
16Но не все послушались благовествования. Ибо Исаия говорит: Господи! Кто поверил слышанному от нас?
17Тако, дакле, вера бива од проповедања, а проповедање речју Божијом.
17Итак вера от слышания, а слышание от слова Божия.
18Него, велим: зар не чуше? Још оде по свој земљи глас њихов, и по крајевима васионог света речи њихове.
18Но спрашиваю: разве они не слышали? Напротив, по всей земле прошел голос их и до пределов вселенной слова их.
19Него велим: зар не разуме Израиљ? Први Мојсије говори: Ја ћу раздражити, не својим народом, неразумним народом расрдићу вас.
19Еще спрашиваю: разве Израиль не знал? Но первый Моисей говорит: Я возбужу в вас ревность не народом, раздражу вас народом несмысленным.
20А Исаија говори слободно: Нађоше ме који ме не траже; и јавих се онима који за ме не питају.
20А Исаия смело говорит: Меня нашли не искавшие Меня; Я открылся не вопрошавшим о Мне.
21А к Израиљу говори: Сав дан пружах руке своје к народу који не да да му се каже и одговара на супрот.
21Об Израиле же говорит: целый день Я простирал руки Мои к народу непослушному и упорному.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.