Проповедник 1
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1Речи проповедника, сина Давидовог цара у Јерусалиму.
1Слова Екклесиаста, сына Давидова, царя в Иерусалиме.
2Таштина над таштинама, вели проповедник, таштина над таштинама, све је таштина.
2Суета сует, сказал Екклесиаст, суета сует, - все суета!
3Каква је корист човеку од свега труда његовог, којим се труди под сунцем?
3Что пользы человеку от всех трудов его, которыми трудится он под солнцем?
4Нараштај један одлази и други долази, а земља стоји увек.
4Род проходит, и род приходит, а земля пребывает во веки.
5Сунце излази и залази, и опет хити на место своје одакле излази.
5Восходит солнце, и заходит солнце, и спешит к месту своему, где оно восходит.
6Ветар иде на југ и обрће се, и у обртању свом враћа се.
6Идет ветер к югу, и переходит к северу, кружится, кружится на ходу своем, и возвращается ветер на круги свои.
7Све реке теку у море, и море се не препуња; одакле теку реке, онамо се враћају да опет теку.
7Все реки текут в море, но море не переполняется: к тому месту, откуда реки текут, они возвращаются, чтобы опять течь.
8Све је мучно, да човек не може исказати; око се не може нагледати, нити се ухо може наслушати.
8Все вещи - в труде: не может человек пересказать всего; не насытится око зрением, не наполнится ухо слушанием.
9Шта је било то ће бити, шта се чинило то ће се чинити, и нема ништа ново под сунцем.
9Что было, то и будет; и что делалось, то и будет делаться, и нет ничего нового под солнцем.
10Има ли шта за шта би ко рекао: Види, то је ново? Већ је било за векова који су били пре нас.
10Бывает нечто, о чем говорят: “смотри, вот это новое”; но это было уже в веках, бывших прежде нас.
11Не помиње се шта је пре било; ни оно што ће после бити неће се помињати у оних који ће после настати.
11Нет памяти о прежнем; да и о том, что будет, не останется памяти у тех, которые будут после.
12Ја проповедник бејах цар над Израиљем у Јерусалиму.
12Я, Екклесиаст, был царем над Израилем в Иерусалиме;
13И управих срце своје да тражим и разберем мудрошћу све што бива под небом; тај мучни посао даде Бог синовима људским да се муче око њега.
13И предал я сердце мое тому, чтобы исследовать и испытать мудростью все, что делается под небом: это тяжелое занятие дал Бог сынам человеческим, чтобы они упражнялись в нем.
14Видех све што бива под сунцем, и гле, све је таштина и мука духу.
14Видел я все дела, какие делаются под солнцем, и вот, все - суета и томление духа!
15Шта је криво не може се исправити, и недостаци не могу се избројати.
15Кривое не может сделаться прямым, и чего нет, того нельзя считать.
16Ја рекох у срцу свом говорећи: Ево, ја постах велик, и претекох мудрошћу све који бише пре мене у Јерусалиму, и срце моје виде много мудрости и знања.
16Говорил я с сердцем моим так: вот, я возвеличился и приобрел мудрости больше всех, которые были прежде меня над Иерусалимом, и сердце мое видело много мудрости и знания.
17И управих срце своје да познам мудрост и да познам безумље и лудост; па дознах да је и то мука духу.
17И предал я сердце мое тому, чтобы познать мудрость и познать безумие и глупость: узнал, что и это - томление духа;
18Јер где је много мудрости, много је бриге, и ко умножава знање умножава муку.
18потому что во многой мудрости много печали; и кто умножает познания, умножает скорбь.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.