Проповедник 8
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1Ко је као мудри? И ко зна шта значе ствари? Мудрост просветљује човеку лице, а тврдоћа лица његовог мења се.
1Кто - как мудрый, и кто понимает значение вещей? Мудрость человека просветляет лице его, и суровость лица его изменяется.
2Ја ти кажем: извршуј заповест цареву, и то заклетве Божје ради.
2Я говорю: слово царское храни, и это ради клятвы пред Богом.
3Не буди брз да одеш испред њега; не стој у злој ствари, јер ће учинити шта год хоће.
3Не спеши уходить от лица его, и не упорствуй в худом деле; потому что он, что захочет, все может сделать.
4Јер где је год реч царева онде је власт, и ко ће му рећи: Шта радиш?
4Где слово царя, там власть; и кто скажет ему: “что ты делаешь?”
5Ко извршује заповест, неће знати за зло, јер срце мудрога зна време и начин.
5Соблюдающий заповедь не испытает никакого зла: сердце мудрого знает и время и устав;
6Јер свачему има време и начин; али многа зла сналазе човека,
6потому что для всякой вещи есть свое время и устав; а человеку великое зло оттого,
7што не зна шта ће бити; јер кад ће шта бити, ко ће му казати?
7что он не знает, что будет; и как это будет - кто скажет ему?
8Човек није властан над духом да би зауставио дух, нити има власти над даном смртним, нити има одбране у тој борби; ни безбожност не избавља оног у кога је.
8Человек не властен над духом, чтобы удержать дух, и нет власти у него над днем смерти, и нет избавления в этой борьбе, и не спасет нечестие нечестивого.
9Све ово видех, и управих срце своје на све што се ради под сунцем. Кад влада човек над човеком на зло његово.
9Все это я видел, и обращал сердце мое на всякое дело, какое делается под солнцем. Бывает время, когда человек властвует над человеком во вред ему.
10И тада видех безбожнике погребене, где се вратише; а који добро чињаху отидоше са светог места и бише заборављени у граду. И то је таштина.
10Видел я тогда, что хоронили нечестивых, и приходили и отходили от святого места, и они забываемы были в городе, где они так поступали. И это - суета!
11Што нема одмах осуде за зло дело, зато срце синова људских кипи у њима да чине зло.
11Не скоро совершается суд над худыми делами; от этого и не страшится сердце сынов человеческих делать зло.
12Нека грешник сто пута чини зло и одгађа му се, ја ипак знам да ће бити добро онима који се боје Бога, који се боје лица његова.
12Хотя грешник сто раз делает зло и коснеет в нем, но я знаю, что благо будет боящимся Бога, которые благоговеют пред лицем Его;
13А безбожнику неће бити добро, нити ће му се продужити дани, него ће бити као сен ономе који се не боји лица Божијег.
13а нечестивому не будет добра, и, подобно тени, недолго продержится тот, кто не благоговеет пред Богом.
14Таштина је која бива на земљи што има праведника којима бива по делима безбожничким, а има безбожника којима бива по делима праведничким. Рекох: и то је таштина.
14Есть и такая суета на земле: праведников постигает то, чего заслуживали бы дела нечестивых, а с нечестивыми бывает то, чего заслуживали бы дела праведников. И сказал я: и это - суета!
15Зато ја хвалих весеље, јер нема ништа боље човеку под сунцем него да једе и пије и да се весели; и то му је од труда његовог за живота његовог, који му Бог да под сунцем.
15И похвалил я веселье; потому что нет лучшего для человека под солнцем, как есть, пить и веселиться: это сопровождает его в трудах во дни жизни его, которые дал ему Бог под солнцем.
16Кад управих срце своје да познам мудрост и видим шта се ради на земљи, те дању ни ноћу не долази човеку сан на очи.
16Когда я обратил сердце мое на то, чтобы постигнуть мудрость и обозреть дела, которые делаются на земле, и среди которых человек ни днем, ни ночью не знает сна,
17Видех на свим делима Божијим да човек не може докучити оно што се ради под сунцем, око чега се труди човек тражећи, али не налази, и ако и мудрац каже да зна, ипак не може докучити.
17тогда я увидел все дела Божии и нашел, что человек не может постигнуть дел, которые делаются под солнцем. Сколько бы человек ни трудился в исследовании, он все-таки не постигнет этого; и если бы какой мудрец сказал, что он знает, он не может постигнуть этого.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.