Проповедник 7
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1Боље је име него добро уље, и дан смртни него дан у који се ко роди.
1Доброе имя лучше дорогой масти, и день смерти - дня рождения.
2Боље је ићи у кућу где је жалост него где је гозба, јер је онде крај сваког човека, и ко је жив, слаже у срце своје.
2Лучше ходить в дом плача об умершем, нежели ходить в дом пира; ибо таков конец всякого человека, и живой приложит это к своему сердцу.
3Боља је жалост него смех, јер кад је лице невесело, срце постаје боље.
3Сетование лучше смеха; потому что при печали лица сердце делается лучше.
4Срце је мудрих људи у кући где је жалост, а срце безумних у кући где је весеље.
4Сердце мудрых - в доме плача, а сердце глупых - в доме веселья.
5Боље је слушати карање мудрога него да ко слуша песму безумних.
5Лучше слушать обличения от мудрого, нежели слушать песни глупых;
6Јер као што прашти трње под лонцем, такав је смех безумников; и то је таштина.
6потому что смех глупых то же, что треск тернового хвороста под котлом. И это - суета!
7Насиље обезумљује мудрога, и поклон изопачује срце.
7Притесняя других, мудрый делается глупым, и подарки портят сердце.
8Бољи је крај ствари него почетак јој; бољи је ко је стрпљивог духа неголи ко је поноситог духа.
8Конец дела лучше начала его; терпеливый лучше высокомерного.
9Не буди нагао у духу свом на гнев, јер гнев почива у недрима безумних.
9Не будь духом твоим поспешен на гнев, потому что гнев гнездится в сердце глупых.
10Не говори: Шта је то, те су пређашњи дани били бољи од ових? Јер не би било мудро да за то питаш.
10Не говори: “отчего это прежние дни были лучше нынешних?”, потому что не от мудрости ты спрашиваешь об этом.
11Добра је мудрост с имањем, и корисна је онима који виде сунце.
11Хороша мудрость с наследством, и особенно для видящих солнце:
12Јер је мудрост заклон, и новци су заклон; али је претежније знање мудрости тим што даје живот ономе ко је има.
12потому что под сенью ее то же, что под сенью серебра; но превосходство знания в том, что мудрость дает жизнь владеющему ею.
13Погледај дело Божије; јер ко може исправити шта Он искриви?
13Смотри на действование Божие: ибо кто может выпрямить то, что Он сделал кривым?
14У добро време уживај добро, а у зло време гледај, јер је Бог створио једно према другом за то да човек не зна шта ће бити.
14Во дни благополучия пользуйся благом, а во дни несчастья размышляй: то и другое соделал Бог для того, чтобы человек ничего не мог сказать против Него.
15Свашта видех за времена таштине своје: праведника који пропада у правди својој, и безбожника који дуго живи у својој злоћи.
15Всего насмотрелся я в суетные дни мои: праведник гибнет в праведности своей; нечестивый живет долго в нечестии своем.
16Не буди сувише праведан ни сувише мудар; зашто би себе упропастио?
16Не будь слишком строг, и не выставляй себя слишком мудрым; зачем тебе губить себя?
17Не буди сувише безбожан ни луд; зашто би умро пре времена?
17Не предавайся греху, и не будь безумен: зачем тебе умирать не в свое время?
18Добро је да држиш једно, а друго да не пушташ из руке; јер ко се боји Бога избавиће се од свега.
18Хорошо, если ты будешь держаться одного и не отнимать руки от другого; потому что кто боится Бога, тот избежит всего того.
19Мудрост крепи човека више него десет кнезова који су у граду.
19Мудрость делает мудрого сильнее десяти властителей, которые в городе.
20Доиста нема човека праведног на земљи који твори добро и не греши.
20Нет человека праведного на земле, который делал бы добро и не грешил бы;
21Не узимај на ум свашта што се говори, ако би и слугу свог чуо где те псује;
21поэтому не на всякое слово, которое говорят, обращай внимание, чтобы не услышать тебе раба твоего, когда он злословит тебя;
22јер срце твоје зна да си и ти више пута псовао друге.
22ибо сердце твое знает много случаев, когда и сам ты злословил других.
23Све то огледах мудрошћу и рекох: Бићу мудар; али мудрост беше далеко од мене.
23Все это испытал я мудростью; я сказал: “буду я мудрым”; но мудрость далека от меня.
24Шта је тако далеко и врло дубоко, ко ће наћи?
24Далеко то, что было, и глубоко-глубоко: кто постигнет его?
25Окретох се срцем својим да познам и извидим и изнађем мудрост и разум, и да познам безбожност лудости и лудост безумља.
25Обратился я сердцем моим к тому, чтобы узнать, исследовать и изыскать мудрость и разум, и познать нечестие глупости, невежества и безумия,
26И нађох да је горча од смрти жена којој је срце мрежа и пругло, којој су руке окови; ко је мио Богу, сачуваће се од ње, а грешника ће ухватити она.
26и нашел я, что горче смерти женщина, потому что она - сеть, и сердце ее - силки, руки ее - оковы; добрый пред Богом спасется от нее, а грешник уловлен будет ею.
27Гле, то нађох, вели проповедник, једно према другом, тражећи да разумем.
27Вот это нашел я, сказал Екклесиаст, испытывая одно за другим.
28Још тражи душа моја, али не нађох. Човека једног у хиљаде нађох, али жене међу свима не нађох.
28Чего еще искала душа моя, и я не нашел? - Мужчину одного из тысячи я нашел, а женщины между всеми ими не нашел.
29Само, гле, ово нађох: да је Бог створио човека доброг; а они траже свакојаке помисли.
29Только это я нашел, что Бог сотворил человека правым, а люди пустились во многие помыслы.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.