Проповедник 7
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Боље је име него добро уље, и дан смртни него дан у који се ко роди.
1Май мулт фаче ун нуме бун декыт унтделемнул мироситор, ши зиуа морций декыт зиуа наштерий.
2Боље је ићи у кућу где је жалост него где је гозба, јер је онде крај сваког човека, и ко је жив, слаже у срце своје.
2Май бине сэ те дучь ынтр-о касэ де жале декыт сэ те дучь ынтр-о касэ де петречере; кэч аколо ыць адучь аминте де сфыршитул орькэруй ом, ши чине трэеште ышь пуне ла инимэ лукрул ачеста.
3Боља је жалост него смех, јер кад је лице невесело, срце постаје боље.
3Май бунэ есте ынтристаря декыт рысул, кэч, прин ынтристаря фецей, инима се фаче май бунэ.
4Срце је мудрих људи у кући где је жалост, а срце безумних у кући где је весеље.
4Инима ынцелепцилор есте ын каса де жале, яр инима челор фэрэ минте есте ын каса петречерий.
5Боље је слушати карање мудрога него да ко слуша песму безумних.
5Май бине сэ аскулць мустраря ынцелептулуй декыт сэ аскулць ла кынтекул челор фэрэ минте.
6Јер као што прашти трње под лонцем, такав је смех безумников; и то је таштина.
6Кэч рысул челор фэрэ минте есте ка пырыитул спинилор суб кэлдаре. Ши ачаста есте о дешертэчуне.
7Насиље обезумљује мудрога, и поклон изопачује срце.
7Аверя луатэ прин силэ ыннебунеште пе чел ынцелепт ши мита стрикэ инима.
8Бољи је крај ствари него почетак јој; бољи је ко је стрпљивог духа неголи ко је поноситог духа.
8Май бун есте сфыршитул унуй лукру декыт ынчепутул луй; май бине чел бун ла суфлет декыт чел ынгымфат.
9Не буди нагао у духу свом на гнев, јер гнев почива у недрима безумних.
9Ну те грэби сэ те мыний ын суфлетул тэу, кэч мыния локуеште ын сынул небунилор.
10Не говори: Шта је то, те су пређашњи дани били бољи од ових? Јер не би било мудро да за то питаш.
10Ну зиче: „Кум се фаче кэ зилеле де май ынаинте ерау май буне декыт ачестя?” Кэч ну дин ынцелепчуне ынтребь аша.
11Добра је мудрост с имањем, и корисна је онима који виде сунце.
11Ынцелепчуня прецуеште кыт о моштенире ши кяр май мулт пентру чей че вэд соареле.
12Јер је мудрост заклон, и новци су заклон; али је претежније знање мудрости тим што даје живот ономе ко је има.
12Кэч окротире дэ ши ынцелепчуня, окротире дэ ши арӂинтул; дар ун фолос май мулт ал штиинцей есте кэ ынцелепчуня цине ын вяцэ пе чей че о ау.
13Погледај дело Божије; јер ко може исправити шта Он искриви?
13Уйтэ-те ку бэгаре де сямэ ла лукраря луй Думнезеу! Чине поате сэ ындрепте че а фэкут Ел стрымб?
14У добро време уживај добро, а у зло време гледај, јер је Бог створио једно према другом за то да човек не зна шта ће бити.
14Ын зиуа феричирий, фий феричит, ши ын зиуа ненорочирий, гындеште-те кэ Думнезеу а фэкут ши пе уна, ши пе чялалтэ, пентру ка омул сэ ну май поатэ шти нимик дин че ва фи дупэ ел.
15Свашта видех за времена таштине своје: праведника који пропада у правди својој, и безбожника који дуго живи у својој злоћи.
15Тот фелул де лукрурь ам вэзут ын зилеле дешертэчуний меле. Есте кыте ун ом фэрэ приханэ каре пере ын неприхэниря луй, ши есте кыте ун нелеӂюит каре о дуче мулт ын рэутатя луй.
16Не буди сувише праведан ни сувише мудар; зашто би себе упропастио?
16Ну фи пря неприхэнит ши ну те арэта пря ынцелепт. Пентру че сэ те перзь сингур?
17Не буди сувише безбожан ни луд; зашто би умро пре времена?
17Дар ну фи нич песте мэсурэ де рэу ши ну фи фэрэ минте. Пентру че врей сэ морь ынаинте де време?
18Добро је да држиш једно, а друго да не пушташ из руке; јер ко се боји Бога избавиће се од свега.
18Бине есте сэ ций ла ачаста, дар нич пе чялалтэ сэ н-о лашь дин мынэ, кэч чине се теме де Думнезеу скапэ дин тоате ачестя.
19Мудрост крепи човека више него десет кнезова који су у граду.
19Ынцелепчуня фаче пе чел ынцелепт май таре декыт зече витежь каре сунт ынтр-о четате.
20Доиста нема човека праведног на земљи који твори добро и не греши.
20Фииндкэ пе пэмынт ну есте ничун ом фэрэ приханэ, каре сэ факэ бинеле фэрэ сэ пэкэтуяскэ.
21Не узимај на ум свашта што се говори, ако би и слугу свог чуо где те псује;
21Ну луа нич ту сяма ла тоате ворбеле каре се спун, ка ну кумва с-аузь пе слуга та ворбинду-те де рэу!
22јер срце твоје зна да си и ти више пута псовао друге.
22Кэч штие инима та де кыте орь ай ворбит ши ту де рэу пе алций.
23Све то огледах мудрошћу и рекох: Бићу мудар; али мудрост беше далеко од мене.
23Тоате ачестя ле-ам черчетат ку ынцелепчуне. Ам зис: „Мэ вой ынцелепци.” Дар ынцелепчуня а рэмас департе де мине.
24Шта је тако далеко и врло дубоко, ко ће наћи?
24Ку мулт май департе декыт ера май ынаинте ши че адынкэ! Чине о ва путя гэси?
25Окретох се срцем својим да познам и извидим и изнађем мудрост и разум, и да познам безбожност лудости и лудост безумља.
25М-ам апукат ши ам черчетат тоате лукруриле ку гынд сэ ынцелег, сэ адынческ ши сэ каут ынцелепчуня ши ростул лукрурилор ши сэ причеп небуния рэутэций ши рэтэчиря простией.
26И нађох да је горча од смрти жена којој је срце мрежа и пругло, којој су руке окови; ко је мио Богу, сачуваће се од ње, а грешника ће ухватити она.
26Ши ам гэсит кэ май амарэ декыт моартя есте фемея а кэрей инимэ есте о курсэ ши ун лац ши але кэрей мынь сунт ниште ланцурь; чел плэкут луй Думнезеу скапэ де еа, дар чел пэкэтос есте принс де еа.
27Гле, то нађох, вели проповедник, једно према другом, тражећи да разумем.
27Ятэ че ам гэсит, зиче Еклезиастул, черчетынд лукруриле унул кыте унул, ка сэ ле пэтрунд ростул;
28Још тражи душа моја, али не нађох. Човека једног у хиљаде нађох, али жене међу свима не нађох.
28ятэ че-мь каутэ ши акум суфлетул ши н-ам гэсит. Дин о мие ам гэсит ун ом, дар о фемее н-ам гэсит ын тоате ачестя.
29Само, гле, ово нађох: да је Бог створио човека доброг; а они траже свакојаке помисли.
29Нумай ятэ че ам гэсит: кэ Думнезеу а фэкут пе оамень фэрэ приханэ, дар ей умблэ ку мулте ширетений.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.