Лука 1
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Будући да многи почеше описивати догађаје који се испунише међу нама,
1Фииндкэ мулць с-ау апукат сэ алкэтуяскэ о историсире амэнунцитэ деспре лукруриле каре с-ау петрекут принтре ной,
2као што нам предаше који испрва сами видеше и слуге речи бише:
2дупэ кум ни ле-ау ынкрединцат чей че ле-ау вэзут ку окий лор де ла ынчепут ши ау ажунс служиторь ай Кувынтулуй,
3Намислих и ја, испитавши све од почетка, по реду писати теби, честити Теофиле,
3ам гэсит ши еу ку кале, пряалесуле Теофиле, дупэ че ам фэкут черчетэрь ку де-амэнунтул асупра тутурор ачестор лукрурь де ла обыршия лор, сэ ци ле скриу ын шир унеле дупэ алтеле,
4да познаш темељ оних речи којима си се научио.
4ка сэ поць куноаште астфел темейничия ынвэцэтурилор пе каре ле-ай примит прин виу грай.
5У време Ирода цара јудејског беше неки свештеник од реда Авијиног, по имену Зарија, и жена његова од племена Ароновог, по имену Јелисавета.
5Ын зилеле луй Ирод, ымпэратул Иудеий, ера ун преот нумит Захария, дин чата луй Абия. Неваста луй ера дин фетеле луй Аарон, ши се кема Елисабета.
6А беху обоје праведни пред Богом, и живљаху у свему по заповестима и уредбама Господњим без мане.
6Амындой ерау неприхэниць ынаинтя луй Думнезеу ши пэзяу фэрэ патэ тоате порунчиле ши тоате рындуелиле Домнулуй.
7И не имаху деце; јер Јелисавета беше нероткиња, и беху обоје већ стари.
7Н-авяу копий, пентру кэ Елисабета ера стярпэ; ши амындой ерау ынаинтаць ын вырстэ.
8И догоди се, кад он служаше по свом реду пред Богом,
8Дар, пе кынд служя Захария ынаинтя луй Думнезеу, ла рындул четей луй,
9да по обичају свештенства дође на њега да изиђе у цркву Господњу да кади.
9дупэ обичеюл преоцией, а ешит ла сорць сэ интре сэ тэмыезе ын Темплул Домнулуй.
10И све мноштво народа беше напољу и мољаше се Богу у време кађења.
10Ын часул тэмыерий, тоатэ мулцимя нородулуй се руга афарэ.
11А њему се показа анђео Господњи који стајаше с десне стране олтара кадионог.
11Атунч, ун ынӂер ал Домнулуй с-а арэтат луй Захария ши а стат ын пичоаре ла дряпта алтарулуй пентру тэмыере.
12И кад га виде Зарија уплаши се и страх нападе на њ.
12Захария с-а ынспэймынтат, кынд л-а вэзут, ши л-а апукат фрика.
13А анђео рече му: Не бој се, Зарија; јер је услишена твоја молитва: и жена твоја Јелисавета родиће ти сина, и надени му име Јован.
13Дар ынӂерул й-а зис: „Ну те теме, Захарио; фииндкэ ругэчуня та а фост аскултатэ. Невастэ-та, Елисабета, ыць ва наште ун фиу, кэруя ый вей пуне нумеле Иоан.
14И биће теби радост и весеље, и многи ће се обрадовати његовом рођењу.
14Ел ва фи пентру тине о причинэ де букурие ши веселие, ши мулць се вор букура де наштеря луй.
15Јер ће бити велики пред Богом, и неће пити вино ни сикер; и напуниће се Духа Светог још у утроби матере своје;
15Кэч ва фи маре ынаинтя Домнулуй. Ну ва бя нич вин, нич бэутурэ амецитоаре, ши се ва умпле де Духул Сфынт ынкэ дин пынтечеле майчий сале.
16и многе ће синове Израиљеве обратити ка Господу Богу њиховом;
16Ел ва ынтоарче пе мулць дин фиий луй Исраел ла Домнул Думнезеул лор.
17и он ће напред доћи пред Њим у духу и сили Илијиној да обрати срца отаца к деци и невернике к мудрости праведника, и да приправи Господу народ готов.
17Ва мерӂе ынаинтя луй Думнезеу, ын духул ши путеря луй Илие, ка сэ ынтоаркэ инимиле пэринцилор ла копий ши пе чей неаскултэторь, ла умбларя ын ынцелепчуня челор неприхэниць, ка сэ гэтяскэ Домнулуй ун нород бине прегэтит пентру Ел.”
18И рече Зарија анђелу: По чему ћу ја то познати? Јер сам стар и жена је моја временита.
18Захария а зис ынӂерулуй: „Дин че вой куноаште лукрул ачеста? Фииндкэ еу сунт бэтрын, ши невастэ-мя есте ынаинтатэ ын вырстэ.”
19И одговарајући анђео рече му: Ја сам Гаврило што стојим пред Богом, и послан сам да говорим с тобом и да ти јавим ову радост.
19Дрепт рэспунс, ынӂерул й-а зис: „Еу сунт Гаврил, каре стау ынаинтя луй Думнезеу; ам фост тримис сэ-ць ворбеск, ши сэ-ць адук ачастэ весте бунэ.
20И ево, онемећеш и нећеш моћи говорити до оног дана док се то не збуде; јер ниси веровао мојим речима које ће се збити у своје време.
20Ятэ кэ вей фи мут ши ну вей путя ворби, пынэ ын зиуа кынд се вор ынтымпла ачесте лукрурь, пентру кэ н-ай крезут кувинтеле меле, каре се вор ымплини ла время лор.”
21И народ чекаше Зарију, и чуђаху се што се забави у цркви.
21Нородул ынсэ аштепта пе Захария ши се мира де зэбовиря луй ын Темплу.
22А изишавши не могаше да им говори; и разумеше да му се нешто утворило у цркви; и он намигиваше им; и оста нем.
22Кынд а ешит афарэ, ну путя сэ ле ворбяскэ; ши ау ынцелес кэ авусесе о ведение ын Темплу. Ел ле фэчя семне ынтруна ши а рэмас мут.
23И кад се навршише дани његове службе отиде кући својој.
23Дупэ че и с-ау ымплинит зилеле де службэ, Захария с-а дус акасэ.
24А после ових дана, затрудне Јелисавета жена његова, и кријаше се пет месеци говорећи:
24Песте кытва тимп, Елисабета, неваста луй, а рэмас ынсэрчинатэ ши с-а цинут аскунсэ де тот чинч лунь. „Кэч”, зичя еа,
25Тако ми учини Господ у дане ове у које погледа на ме да ме избави од укора међу људима.
25„ятэ че мь-а фэкут Домнул, кынд Шь-а арункат окий спре мине, ка сэ-мь я окара динтре оамень.”
26А у шести месец посла Бог анђела Гаврила у град галилејски по имену Назарет
26Ын луна а шася, ынӂерул Гаврил а фост тримис де Думнезеу ынтр-о четате дин Галилея, нумитэ Назарет,
27к девојци испрошеној за мужа, по имену Јосифа из дома Давидовог; и девојци беше име Марија.
27ла о фечоарэ логодитэ ку ун бэрбат, нумит Иосиф, дин каса луй Давид. Нумеле фечоарей ера Мария.
28И ушавши к њој анђео рече: Радуј се, благодатна! Господ је с тобом, благословена си ти међу женама.
28Ынӂерул а интрат ла еа ши а зис: „Плекэчуне цие, кэрея ци с-а фэкут маре хар; Домнул есте ку тине, бинекувынтатэ ешть ту ынтре фемей!”
29А она, видевши га, поплаши се од речи његове и помисли: Какав би ово био поздрав?
29Тулбуратэ фоарте мулт де кувинтеле ачестя, Мария се ынтреба сингурэ че путя сэ ынсемне ураря ачаста.
30И рече јој анђео: Не бој се, Марија! Јер си нашла милост у Бога.
30Ынӂерул й-а зис: „Ну те теме, Марие; кэч ай кэпэтат ындураре ынаинтя луй Думнезеу.
31И ево затруднећеш, и родићеш Сина, и надени Му име Исус.
31Ши ятэ кэ вей рэмыне ынсэрчинатэ ши вей наште ун Фиу, кэруя Ый вей пуне нумеле Исус.
32Он ће бити велики, и назваће се Син Највишега, и даће Му Господ Бог престо Давида оца Његовог;
32Ел ва фи маре ши ва фи кемат Фиул Челуй Пряыналт; ши Домнул Думнезеу Ый ва да скаунул де домние ал татэлуй Сэу Давид.
33и цароваће у дому Јаковљевом вавек, и царству Његовом неће бити краја.
33Ва ымпэрэци песте каса луй Иаков ын вечь, ши Ымпэрэция Луй ну ва авя сфыршит.”
34А Марија рече анђелу: Како ће то бити кад ја не знам за мужа?
34Мария а зис ынӂерулуй: „Кум се ва фаче лукрул ачеста, фииндкэ еу ну штиу де бэрбат?”
35И одговарајући анђео рече јој: Дух Свети доћи ће на тебе, и сила Највишег осениће те; зато и оно што ће се родити биће свето, и назваће се Син Божји.
35Ынӂерул й-а рэспунс: „Духул Сфынт Се ва коборы песте тине, ши путеря Челуй Пряыналт те ва умбри. Де ачея, Сфынтул каре Се ва наште дин тине ва фи кемат Фиул луй Думнезеу.
36И ево Јелисавета, твоја тетка, и она затрудне сином у старости својој, и ово је шести месец њој, коју зову нероткињом.
36Ятэ кэ Елисабета, рудения та, а зэмислит ши еа ун фиу ла бэтрынеце; ши еа, кэрея и се зичя стярпэ, есте акум ын а шася лунэ.
37Јер у Бога све је могуће што каже.
37Кэч ничун кувынт де ла Думнезеу ну есте липсит де путере.”
38А Марија рече: Ево слушкиње Господње; нека ми буде по речи твојој. И анђео отиде од ње.
38Мария а зис: „Ятэ, роаба Домнулуй; факэ-ми-се дупэ кувинтеле тале!” Ши ынӂерул а плекат де ла еа.
39А Марија уставши оних дана, отиде брзо у горњу земљу, у град Јудин.
39Мария с-а скулат кяр ын зилеле ачеля ши а плекат ын грабэ спре мунць, ынтр-о четате а луй Иуда.
40И уђе у кућу Заријину, и поздрави се с Јелисаветом.
40А интрат ын каса луй Захария ши а урат де бине Елисабетей.
41И кад Јелисавета чу честитање Маријино, заигра дете у утроби њеној, и Јелисавета се напуни Духа Светог,
41Кум а аузит Елисабета ураря Марией, й-а сэлтат прункул ын пынтече, ши Елисабета с-а умплут де Духул Сфынт.
42и повика здраво и рече: Благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје.
42Еа а стригат ку глас таре: „Бинекувынтатэ ешть ту ынтре фемей ши бинекувынтат есте родул пынтечелуй тэу.
43И откуд мени ово да дође мати Господа мог к мени?
43Кум мь-а фост дат мие сэ винэ ла мине майка Домнулуй меу?
44Јер гле, кад дође глас честитања твог у уши моје, заигра дете радосно у утроби мојој.
44Фииндкэ ятэ, кум мь-а ажунс ла урекь гласул урэрий тале, мь-а сэлтат прункул ын пынтече де букурие.
45И благо оној која верова, јер ће се извршити шта јој каза Господ.
45Фериче де ачея каре а крезут; пентру кэ лукруриле каре й-ау фост спусе дин партя Домнулуй се вор ымплини.”
46И рече Марија: Велича душа моја Господа;
46Ши Мария а зис: „Суфлетул меу мэреште пе Домнул
47И обрадова се дух мој Богу Спасу мом,
47ши ми се букурэ духул ын Думнезеу, Мынтуиторул меу,
48Што погледа на понижење слушкиње своје; јер гле, одсад ће ме звати блаженом сви нараштаји;
48пентру кэ а привит спре старя смеритэ а роабей Сале. Кэч ятэ кэ, де акум ынколо, тоате нямуриле ымь вор зиче феричитэ,
49Што ми учини величину силни, и свето име Његово;
49пентру кэ Чел Атотпутерник а фэкут лукрурь марь пентру мине. Нумеле Луй есте сфынт,
50И милост је Његова од колена на колено онима који Га се боје.
50ши ындураря Луй се ынтинде дин ням ын ням песте чей че се тем де Ел.
51Показа силу руком својом; разасу поносите у мислима срца њихових.
51Ел а арэтат путере ку брацул Луй; а рисипит гындуриле пе каре ле авяу чей мындри ын инима лор.
52Збаци силне с престола, и подиже понижене.
52А рэстурнат пе чей путерничь де пе скаунеле лор де домние ши а ынэлцат пе чей смериць.
53Гладне напуни блага, и богате отпусти празне.
53Пе чей флэмынзь й-а сэтурат де бунэтэць, ши пе чей богаць й-а скос афарэ ку мыниле гоале.
54Прими Израиља, слугу свог, да се опомене милости.
54А венит ын ажуторул робулуй Сэу Исраел, кэч Шь-а адус аминте де ындураря Са –
55Као што говори оцима нашим, Аврааму и семену његовом довека.
55кум фэгэдуисе пэринцилор ноштри – фацэ де Авраам ши сэмынца луй ын вяк.”
56Марија пак седи с њом око три месеца, и врати се кући својој.
56Мария а рэмас ымпреунэ ку Елисабета кам трей лунь. Апой с-а ынторс акасэ.
57А Јелисавети дође време да роди, и роди сина.
57Елисабетей и с-а ымплинит время сэ наскэ; ши а нэскут ун фиу.
58И чуше њени суседи и родбина да је Господ показао велику милост своју на њој, и радоваху се с њом.
58Вечиний ши руделе ей ау аузит кэ Домнул а арэтат маре ындураре фацэ де еа ши се букурау ымпреунэ ку еа.
59И у осми дан дођоше да обрежу дете, и хтеше да му надену име оца његовог, Зарија.
59Ын зиуа а опта, ау венит сэ тае прункул ымпрежур ши вояу сэ-й пунэ нумеле Захария, дупэ нумеле татэлуй сэу.
60И одговарајући мати његова рече: Не, него да буде Јован.
60Дар мама луй а луат кувынтул ши а зис: „Ну. Чи аре сэ се кеме Иоан.”
61И рекоше јој: Никога нема у родбини твојој да му је такво име.
61Ей й-ау зис: „Нимень дин руденииле тале ну поартэ нумеле ачеста.”
62И намигиваху оцу његовом како би он хтео да му надену име.
62Ши ау ынчепут сэ факэ семне татэлуй сэу, ка сэ штие кум ар вря сэ-й пунэ нумеле.
63И заискавши дашчицу, написа говорећи: Јован му је име. И зачудише се сви.
63Захария а черут о тэблицэ де скрис ши а скрис, зикынд: „Нумеле луй есте Иоан.” Ши тоць с-ау минунат.
64И одмах му се отворише уста и језик његов и говораше хвалећи Бога.
64Ын клипа ачея, и с-а дескис гура, и с-а дезлегат лимба, ши ел ворбя ши бинекувынта пе Думнезеу.
65И уђе страх у све суседе њихове; и по свој горњој Јудеји разгласи се сав овај догађај.
65Пе тоць вечиний й-а апукат фрика, ши ын тот цинутул ачела мунтос ал Иудеий се ворбя деспре тоате ачесте лукрурь.
66И сви који чуше метнуше у срце своје говорећи: Шта ће бити из овог детета? И рука Господња беше са њим.
66Тоць чей че ле аузяу ле пэстрау ын инима лор ши зичяу: „Оаре че ва фи прункул ачеста?” Ши мына Домнулуй ера ынтр-адевэр ку ел.
67И Зарија отац његов напуни се Духа Светог, и пророкова говорећи:
67Захария, татэл луй, с-а умплут де Духул Сфынт, а пророчит ши а зис:
68Благословен Господ Бог Јаковљев што походи и избави народ свој,
68„Бинекувынтат есте Домнул Думнезеул луй Исраел, пентру кэ а черчетат ши а рэскумпэрат пе попорул Сэу.
69И подиже нам рог спасења у дому Давида слуге свог,
69Ши не-а ридикат о мынтуире путерникэ ын каса робулуй Сэу Давид,
70Као што говори устима светих пророка својих од века
70кум вестисе прин гура сфинцилор Сэй пророчь, каре ау фост дин векиме;
71Да ће нас избавити од наших непријатеља и из руку свих који мрзе на нас;
71мынтуире де врэжмаший ноштри ши дин мына тутурор челор че не урэск!
72Учинити милост оцима нашим, и опоменути се светог завета свог,
72Астфел Ышь аратэ Ел ындураря фацэ де пэринций ноштри ши Ышь адуче аминте де легэмынтул Луй чел сфынт,
73Клетве којом се клео Аврааму оцу нашем да ће нам дати
73потривит журэмынтулуй прин каре Се журасе пэринтелуй ностру Авраам,
74Да се избавимо из руку непријатеља својих, и да му служимо без страха,
74кэ, дупэ че не ва избэви дин мына врэжмашилор ноштри, не ва ынгэдуи сэ-Й служим фэрэ фрикэ,
75И у светости и у правди пред Њим док смо год живи.
75трэинд ынаинтя Луй ын сфинцение ши неприхэнире, ын тоате зилеле веций ноастре.
76И ти, дете, назваћеш се пророк Највишега; јер ћеш ићи напред пред лицем Господњим да Му приправиш пут;
76Ши ту, прункуле, вей фи кемат пророк ал Челуй Пряыналт. Кэч вей мерӂе ынаинтя Домнулуй, ка сэ прегэтешть кэиле Луй
77Да даш разум спасења народу његовом за опроштење греха њихових,
77ши сэ дай попорулуй Сэу куноштинца мынтуирий, каре стэ ын ертаря пэкателор луй;
78По дубокој милости Бога нашег, по којој нас је походио исток с висине;
78даторитэ марий ындурэрь а Думнезеулуй ностру, ын урма кэрея не-а черчетат Соареле каре рэсаре дин ынэлциме,
79Да обасјаш оне који седе у тами и у сену смртном; да упутиш ноге наше на пут мира.
79ка сэ луминезе пе чей че зак ын ынтунерикул ши ын умбра морций ши сэ не ындрепте пичоареле пе каля пэчий!”
80А дете растијаше и јачаше духом, и беше у пустињи дотле док се не показа Израиљу.
80Яр прункул крештя ши се ынтэря ын дух. Ши а стат ын локурь пустий пынэ ын зиуа арэтэрий луй ынаинтя луй Исраел.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.