Лука 2
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1У то време пак изиђе заповест од ћесара Августа да се препише сав свет.
1Ын время ачея, а ешит о порункэ де ла Чезар Аугуст сэ се ынскрие тоатэ лумя.
2Ово је био први препис за владања Киринова Сиријом.
2Ынскриеря ачаста с-а фэкут ынтыя датэ пе кынд ера дрегэтор ын Сирия Квириниус.
3И пођоше сви да се препишу, сваки у свој град.
3Тоць се дучяу сэ се ынскрие, фиекаре ын четатя луй.
4Тада пође и Јосиф из Галилеје, из града Назарета у Јудеју у град Давидов који се зваше Витлејем, јер он беше из дома и племена Давидовог,
4Иосиф с-а суит ши ел дин Галилея, дин четатя Назарет, ка сэ се дукэ ын Иудея, ын четатя луй Давид, нумитэ Бетлеем, пентру кэ ера дин каса ши дин семинция луй Давид,
5да се препише с Маријом, испрошеном за њега женом, која беше трудна.
5сэ се ынскрие ымпреунэ ку Мария, логодника луй, каре ера ынсэрчинатэ.
6И кад онамо беху, дође време да она роди.
6Пе кынд ерау ей аколо, с-а ымплинит время кынд требуя сэ наскэ Мария.
7И роди Сина свог првенца, и пови Га, и метну Га у јасле; јер им не беше места у гостионици.
7Ши а нэскут пе Фиул ей чел ынтый нэскут, Л-а ынфэшат ын скутече ши Л-а кулкат ынтр-о есле, пентру кэ ын каса де попосире ну ера лок пентру ей.
8И беху пастири у оном крају који чуваху ноћну стажу код стада свог.
8Ын цинутул ачела, ерау ниште пэсторь каре стэтяу афарэ, ын кымп, ши фэчяу де стражэ ноаптя ымпрежурул турмей лор.
9И гле, анђео Господњи стаде међу њима, и слава Господња обасја их; и уплашише се врло.
9Ши ятэ кэ ун ынӂер ал Домнулуй с-а ынфэцишат ынаинтя лор, ши слава Домнулуй а стрэлучит ымпрежурул лор. Ей с-ау ынфрикошат фоарте таре.
10И рече им анђео: Не бојте се; јер гле, јављам вам велику радост која ће бити свему народу.
10Дар ынӂерул ле-а зис: „Ну вэ темець, кэч вэ адук о весте бунэ, каре ва фи о маре букурие пентру тот нородул:
11Јер вам се данас роди спас, који је Христос Господ, у граду Давидовом.
11астэзь, ын четатя луй Давид, ви с-а нэскут ун Мынтуитор, каре есте Христос, Домнул.
12И ето вам знака: Наћи ћете дете повито где лежи у јаслама.
12Ятэ семнул дупэ каре-Л вець куноаште: вець гэси ун Прунк ынфэшат ын скутече ши кулкат ынтр-о есле.”
13И уједанпут постаде с анђелом мноштво војника небеских, који хваљаху Бога говорећи:
13Ши деодатэ, ымпреунэ ку ынӂерул с-а унит о мулциме де оасте черяскэ, лэудынд пе Думнезеу ши зикынд:
14Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља.
14„Славэ луй Думнезеу ын локуриле пряыналте ши паче пе пэмынт ынтре оамений плэкуць Луй.”
15И кад анђели отидоше од њих на небо, пастири говораху један другом: Хајдемо до Витлејема, да видимо то што се тамо догодило шта нам каза Господ.
15Дупэ че ау плекат ынӂерий де ла ей, ка сэ се ынтоаркэ ын чер, пэсторий ау зис уний кэтре алций: „Хайдем сэ мерӂем пынэ ла Бетлеем ши сэ ведем че ни с-а спус ши че не-а фэкут куноскут Домнул.”
16И дођоше брзо, и нађоше Марију и Јосифа и дете где лежи у јаслама.
16С-ау дус ын грабэ ши ау гэсит пе Мария, пе Иосиф ши Прункул кулкат ын есле.
17А кад видеше, казаше све што им је казано за то дете.
17Дупэ че Л-ау вэзут, ау историсит че ли се спусесе деспре Прунк.
18И сви који чуше дивише се томе што им казаше пастири.
18Тоць чей че й-ау аузит с-ау мират де челе че ле спуняу пэсторий.
19А Марија чуваше све речи ове и слагаше их у срцу свом.
19Мария пэстра тоате кувинтеле ачеля ши се гындя ла еле ын инима ей.
20И вратише се пастири славећи и хвалећи Бога за све што чуше и видеше, као што им би казано.
20Ши пэсторий с-ау ынторс, слэвинд ши лэудынд пе Думнезеу пентру тоате челе че аузисерэ ши вэзусерэ ши каре ерау ынтокмай кум ли се спусесе.
21И кад се наврши осам дана да Га обрежу, наденуше Му име Исус, као што је анђео рекао док се још није био ни заметнуо у утроби.
21Кынд а венит зиуа а опта, ын каре требуя тэят ымпрежур Прункул, Й-ау пус нумеле ИСУС, нуме каре фусесе спус де ынӂер ынаинте ка сэ фи фост Ел зэмислит ын пынтече.
22И кад дође време да иду на молитву по закону Мојсијевом, донеше Га у Јерусалим да Га метну пред Господа,
22Ши, кынд с-ау ымплинит зилеле пентру курэциря лор, дупэ Леӂя луй Мойсе, Иосиф ши Мария ау адус Прункул ла Иерусалим, ка сэ-Л ынфэцишезе ынаинтя Домнулуй,
23(као што је написано у закону Господњем: Да се свако дете мушко које најпре отвори материцу посвети Господу;)
23дупэ кум есте скрис ын Леӂя Домнулуй: „Орьче ынтый нэскут де парте бэрбэтяскэ ва фи ынкинат Домнулуй”,
24и да принесу прилог, као што је речено у закону Господњем, две грлице, или два голубића.
24ши ка сэ адукэ жертфэ: о переке де туртуреле сау дой пуй де порумбей, дупэ кум есте порунчит ын Леӂя Домнулуй.
25И гле, беше у Јерусалиму човек по имену Симеун, и тај човек беше праведан и побожан, који чекаше утехе Израиљеве, и Дух Свети беше у њему.
25Ши ятэ кэ ын Иерусалим ера ун ом нумит Симеон. Омул ачеста дучя о вяцэ сфынтэ ши ера ку фрика луй Думнезеу. Ел аштепта мынгыеря луй Исраел, ши Духул Сфынт ера песте ел.
26И њему беше Свети Дух казао да неће видети смрт док не види Христа Господњег.
26Духул Сфынт ыл ынштиинцасе кэ ну ва мури ынаинте ка сэ вадэ пе Христосул Домнулуй.
27И каза му Дух те дође у цркву; и кад донесоше родитељи дете Исуса да сврше за Њега закон по обичају,
27Ел а венит ын Темплу, мынат де Духул. Ши, кынд ау адус пэринций ынэунтру пе Прункул Исус, ка сэ ымплиняскэ ку привире ла Ел че порунчя Леӂя,
28и он Га узе на руке своје, и хвали Бога и рече:
28Симеон Л-а луат ын браце, а бинекувынтат пе Думнезеу ши а зис:
29Сад отпушташ с миром слугу свог, Господе, по речи својој;
29„Акум, слобозеште ын паче пе робул Тэу, Стэпыне, дупэ кувынтул Тэу.
30Јер видеше очи моје спасење Твоје,
30Кэч ау вэзут окий мей мынтуиря Та,
31Које си уготовио пред лицем свих народа,
31пе каре ай прегэтит-о сэ фие, ынаинтя тутурор попоарелор,
32Видело, да обасја незнабошце, и славу народа Твог Израиља.
32лумина каре сэ луминезе нямуриле ши слава попорулуй Тэу Исраел.”
33И Јосиф и мати Његова чуђаху се томе што се говораше за Њега.
33Татэл ши мама Луй се мирау де лукруриле каре се спуняу деспре Ел.
34И благослови их Симеун, и рече Марији, матери Његовој: Гле, Овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити
34Симеон й-а бинекувынтат ши а зис Марией, мама Луй: „Ятэ, Копилул ачеста есте рындуит спре прэбуширя ши ридикаря мултора ын Исраел ши сэ фие ун семн каре ва стырни ымпотривире.
35(а и теби самој пробошће нож душу), да се открију мисли многих срца.
35Кяр суфлетул тэу ва фи стрэпунс де о сабие, ка сэ се дескопере гындуриле мултор инимь.”
36И беше Ана пророчица, кћи Фануилова, од колена Асировог; она је остарела, а седам је година живела с мужем од девојаштва свог,
36Май ера аколо ши о пророчицэ, Ана, фата луй Фануел, дин семинция луй Ашер. Еа ера фоарте ынаинтатэ ын вырстэ ши трэисе ку бэрбатул ей шапте ань дупэ фечория ей.
37и удова око осамдесет и четири године, која не одлажаше од цркве, и служаше Богу дан и ноћ постом и молитвама.
37Рэмасэ вэдувэ ши фиинд ын вырстэ де оптзечь ши патру де ань, Ана ну се депэрта де Темплу ши зи ши ноапте служя луй Думнезеу ку пост ши ку ругэчунь.
38И она у тај час дође, и хваљаше Господа и говораше за Њега свима који чекаху спасења у Јерусалиму.
38А венит ши еа ын ачелашь час ши а ынчепут сэ лауде пе Думнезеу ши сэ ворбяскэ деспре Исус тутурор челор че аштептау мынтуиря Иерусалимулуй.
39И кад свршише све по закону Господњем, вратише се у Галилеју у град свој Назарет.
39Дупэ че ау ымплинит тот че порунчя Леӂя Домнулуй, Иосиф ши Мария с-ау ынторс ын Галилея, ын четатя лор Назарет.
40А дете растијаше и јачаше у духу, и пуњаше се премудрости, и благодат Божија беше на Њему.
40Яр Прункул крештя ши Се ынтэря; ера плин де ынцелепчуне, ши харул луй Думнезеу ера песте Ел.
41И родитељи Његови иђаху сваке године у Јерусалим о празнику пасхе.
41Пэринций луй Исус се дучяу ла Иерусалим ын фиекаре ан, ла Празникул Паштелор.
42И кад Му би дванаест година, дођоше они у Јерусалим по обичају празника;
42Кынд а фост Ел де дойспрезече ань, с-ау суит ла Иерусалим, дупэ обичеюл празникулуй.
43и кад дане проведоше и они се вратише, оста дете Исус у Јерусалиму; и не знаде Јосиф и мати Његова;
43Апой, дупэ че ау трекут зилеле Празникулуй, пе кынд се ынторчяу акасэ, бэятул Исус а рэмас ын Иерусалим. Пэринций Луй н-ау бэгат де сямэ лукрул ачеста.
44него мислећи да је с друштвом, отидоше дан хода, и стадоше Га тражити по родбини и по знанцима.
44Ау крезут кэ есте ку товарэший лор де кэлэторие ши ау мерс кале де о зи ши Л-ау кэутат принтре руделе ши куноскуций лор.
45И не нашавши Га вратише се у Јерусалим да Га траже.
45Дар ну Л-ау гэсит ши с-ау ынторс ла Иерусалим сэ-Л кауте.
46И после три дана нађоше Га у цркви где седи међу учитељима, и слуша их, и пита их,
46Дупэ трей зиле, Л-ау гэсит ын Темплу, шезынд ын мижлокул ынвэцэторилор, аскултынду-й ши пунынду-ле ынтребэрь.
47и сви који Га слушаху дивљаху се Његовом разуму и одговорима.
47Тоць каре-Л аузяу рэмыняу уймиць де причеперя ши рэспунсуриле Луй.
48И видевши Га зачудише се, и мати Његова рече Му: Сине! Шта учини нама тако? Ево отац твој и ја са страхом тражисмо те.
48Кынд Л-ау вэзут пэринций Луй, ау рэмас ынмэрмуриць; ши мама Луй Й-а зис: „Фиуле, пентру че Те-ай пуртат аша ку ной? Ятэ кэ татэл Тэу ши еу Те-ам кэутат ку ынгрижораре.”
49И рече им: Зашто сте ме тражили? Зар не знате да мени треба у оном бити што је Оца мог?
49Ел ле-а зис: „Де че М-аць кэутат? Оаре ну штияць кэ требуе сэ фиу ынкаса Татэлуй Меу?”
50И они не разумеше речи што им рече.
50Дар ей н-ау ынцелес спуселе Луй.
51И сиђе с њима и дође у Назарет; и беше им послушан. И мати Његова чуваше све речи ове у срцу свом.
51Апой, С-а коборыт ымпреунэ ку ей, а венит ла Назарет ши ле ера супус. Мамэ-Са пэстра тоате кувинтеле ачестя ын инима ей.
52И Исус напредоваше у премудрости и у расту и у милости код Бога и код људи.
52Ши Исус крештя ын ынцелепчуне, ын статурэ ши ера тот май плэкут ынаинтя луй Думнезеу ши ынаинтя оаменилор.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.