Лука 6
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Догоди Му се пак у прву суботу по другом дану пасхе да иђаше кроз усеве, и ученици Његови тргаху класје, и сатираху рукама те јеђаху.
1Ынтр-о зи де Сабат, с-а ынтымплат кэ Исус тречя прин лануриле де грыу. Ученичий Луй смулӂяу спиче де грыу, ле фрекау ку мыниле ши ле мынкау.
2А неки од фарисеја рекоше им: Зашто чините шта не ваља чинити у суботу?
2Уний динтре фарисей ле-ау зис: „Пентру че фачець че ну есте ынгэдуит сэ фачець ын зиуа Сабатулуй?”
3И одговарајући Исус рече им: Зар нисте читали оно што учини Давид кад огладне, он и који беху с њим?
3Исус ле-а рэспунс: „Оаре н-аць читит чеа фэкут Давид кынд а флэмынзит, ел ши чей че ерау ымпреунэ ку ел?
4Како уђе у кућу Божију, и узе хлебове постављене и изједе, и даде их онима што беху с њим, којих никоме не ваљаше јести осим јединих свештеника.
4Кум а интрат ын Каса луй Думнезеу, а луат пыниле пентру пунеря ынаинтя Домнулуй, а мынкат дин еле ши а дат ши челор че ерау ку ел, мэкар кэну ера ынгэдуит сэ ле мэнынче декыт преоций?”
5И рече им: Син је човечији Господар и од суботе.
5Ши ле зичя: „Фиул омулуй есте Домн кяр ши ал Сабатулуй.”
6А догоди се у другу суботу да Он уђе у зборницу и учаше, и беше онде човек коме десна рука беше сува.
6Ын алтэ зи де Сабат, с-а ынтымплат кэ Исус а интрат ын синагогэ ши ынвэца пе нород. Аколо ера ун ом каре авя мына дряптэ ускатэ.
7Књижевници пак и фарисеји гледаху за Њим неће ли у суботу исцелити, да Га окриве.
7Кэртурарий ши фарисеий пындяу пе Исус, сэ вадэ дакэ-л ва виндека ын зиуа Сабатулуй, ка сэ айбэ де че сэ-Л ынвинуяскэ.
8А Он знаше помисли њихове, и рече човеку који имаше суву руку: Устани и стани на среду. А он устаде и стаде.
8Дар Ел ле штия гындуриле ши а зис омулуй каре авя мына ускатэ: „Скоалэ-те ши стай ын мижлок.” Ел с-а скулат ши а стат ын пичоаре.
9А Исус рече им: Да вас запитам: Шта ваља у суботу чинити, добро или зло? Одржати душу или погубити? А они ћутаху.
9Ши Исус ле-а зис: „Вэ ынтреб: Есте ынгэдуит ын зиуа Сабатулуй а фаче бине орь а фаче рэу? А скэпа о вяцэ сау а о перде?”
10И погледавши на све њих рече му: Пружи руку своју. А он учини тако; и рука поста здрава као и друга.
10Атунч, Шь-а ротит привириле песте тоць ши а зис омулуй: „Ынтинде-ць мына!” Ел а ынтинс-о, ши мына и с-а фэкут сэнэтоасэ ка ши чялалтэ.
11А они се сви напунише безумља, и говораху један другом шта би учинили Исусу.
11Ей турбау де мыние ши с-ау сфэтуит че ар путя сэ факэ луй Исус.
12Тих, пак, дана изиђе на гору да се помоли Богу; и проведе сву ноћ на молитви Божијој.
12Ын зилеле ачеля, Исус С-а дус ын мунте сэ Се роаӂе ши а петрекут тоатэ ноаптя ын ругэчуне кэтре Думнезеу.
13И кад би дан, дозва ученике своје, и изабра из њих дванаесторицу, које и апостолима назва:
13Кынд с-а фэкут зиуэ, а кемат пе ученичий Сэй ши а алес динтре ей дойспрезече, пе каре й-а нумит апостоль, ши ануме:
14Симона, кога назва Петром, и Андрију брата његовог, Јакова и Јована, Филипа и Вартоломија,
14пе Симон, пе каре л-а нумит ши Петру, пе Андрей, фрателе луй, пе Иаков, пе Иоан, пе Филип, пе Бартоломеу,
15Матеја и Тому, Јакова Алфејевог и Симона прозваног Зилота,
15пе Матей, пе Тома, пе Иаков, фиул луй Алфеу, пе Симон, нумит Зелотул,
16Јуду Јаковљевог, и Јуду Искариотског, који Га и издаде.
16пе Иуда, фиул луй Иаков, ши пе Иуда Искариотянул, каре с-а фэкут вынзэтор.
17И изишавши с њима стаде на месту равном, и гомила ученика Његових; и мноштво народа из све Јудеје и из Јерусалима, и из приморја тирског и сидонског,
17С-а коборыт ымпреунэ ку ей ши С-а оприт ынтр-ун подиш, унде се афлау мулць ученичь де-ай Луй ши о маре мулциме де оамень, каре венисерэ дин тоатэ Иудея, дин Иерусалим ши де пе лынгэ маря Тирулуй ши а Сидонулуй, ка сэ-Л аскулте ши сэ фие виндекаць де болиле лор.
18који дођоше да Га слушају и да се исцељују од својих болести, и које мучаху духови нечисти; и исцељиваху се.
18Чей кинуиць де духурь некурате ерау виндекаць.
19И сав народ тражаше да Га се дотакну; јер из Њега излажаше сила и исцељиваше их све.
19Ши тот нородул кэута сэ се атингэ де Ел, пентру кэ дин Ел ешя о путере каре-й виндека пе тоць.
20И Он подигнувши очи на ученике своје говораше: Благо вама који сте сиромашни духом; јер је ваше царство Божије.
20Атунч, Исус Шь-а ридикат окий спре ученичий Сэй ши а зис: „Фериче де вой каре сунтець сэрачь, пентру кэ Ымпэрэция луй Думнезеу есте а воастрэ!
21Благо вама који сте гладни сад; јер ћете се наситити. Благо вама који плачете сад; јер ћете се насмејати.
21Фериче де вой каре сунтець флэмынзь акум, пентру кэ вой вець фи сэтураць! Фериче де вой каре плынӂець акум, пентру кэ вой вець рыде!
22Благо вама кад на вас људи омрзну и кад вас раставе и осрамоте, и разгласе име ваше као зло Сина ради човечијег.
22Феричеде вой кынд оамений вэ вор уры, вэвор изгони динтре ей, вэ вор окэры ши вор лепэда нумеле востру ка чева рэу, дин причина Фиулуй омулуй!
23Радујте се у онај дан и играјте, јер гле, ваша је велика плата на небу. Јер су тако чинили пророцима очеви њихови.
23Букураци-вэын зиуа ачея ши сэлтаць де веселие, пентру кэ рэсплата воастрэ есте маре ын чер; кэч тот ашафэчяу пэринций лор ку пророчий.
24Али тешко вама богати; јер сте већ примили утеху своју.
24Дарвай де вой, богацилор, пентру кэ вой в-ацьпримит аич мынгыеря!
25Тешко вама сити сад; јер ћете огладнети. Тешко вама који се смејете сад; јер ћете заплакати и заридати.
25Вай де вой каре сунтець сэтуй акум! Пентру кэ вой вець флэмынзи! Вай де вой каре рыдець акум, пентру кэ вой вець плынӂе ши вэ вець тынгуи!
26Тешко вама кад стану сви добро говорити за вама; јер су тако чинили и лажним пророцима очеви њихови.
26Вай де вой кынд тоць оамений вэ вор грэи де бине! Фииндкэ тот аша фэчяу пэринций лор ку пророчий минчиношь!
27Али вама кажем који слушате: љубите непријатеље своје, добро чините онима који на вас мрзе;
27Дар Еу вэ спун воуэ, каре Мэ аскултаць: Юбиць пе врэжмаший воштри, фачець бине челор че вэ урэск,
28благосиљајте оне који вас куну, и молите се Богу за оне који вас вређају.
28бинекувынтаць пе чей че вэ блестемэ, ругаци-вэпентру чей че се поартэ рэу ку вой.
29Који те удари по образу, окрени му и други; и који хоће да ти узме кабаницу, подај му и кошуљу.
29Дакэте бате чинева песте о фалкэ, ынтоарче-й ши пе чялалтэ. Дакэыць я чинева хайна ку сила, ну-л опри сэ-ць я ши кэмаша.
30А свакоме који иште у тебе, подај; и који твоје узме, не ишти.
30Орькуйыць чере, дэ-й; ши челуй че-ць я ку сила але тале, ну и ле чере ынапой.
31И како хоћете да чине вама људи чините и ви њима онако.
31Чевоиць сэ вэ факэ воуэ оамений, фачеци-ле ши вой ла фел.
32И ако љубите оне који вас љубе, каква вам је хвала? Јер и грешници љубе оне који њих љубе.
32Дакэюбиць пе чей че вэ юбеск, че рэсплатэ ви се кувине? Ши пэкэтоший юбеск пе чей че-й юбеск пе ей.
33И ако чините добро онима који вама добро чине, каква вам је хвала? Јер и грешници чине тако.
33Дакэ фачець бине челор че вэ фак бине, че рэсплатэ ви се кувине? Ши пэкэтоший фак аша.
34И ако дајете у зајам онима од којих се надате да ћете узети, каква вам је хвала? Јер и грешници грешницима дају у зајам да узму опет онолико.
34Шидакэ даць ку ымпрумут ачелора де ла каре нэдэждуиць сэ луаць ынапой, че рэсплатэ ви се кувине? Ши пэкэтоший дау ку ымпрумут пэкэтошилор, ка сэ я ынапой ынтокмай.
35Али, љубите непријатеље своје, и чините добро, и дајте у зајам не надајући се ничему; и биће вам велика плата, и бићете синови Највишега, јер је Он благ и неблагодарнима и злима.
35Вой, ынсэ, юбицьпе врэжмаший воштри, фачець бине ши дацьку ымпрумут, фэрэ сэ нэдэждуиць чева ын скимб. Ши рэсплата воастрэ ва фи маре ши вецьфи фиий Челуй Пряыналт; кэч Ел есте бун ши ку чей немулцумиторь, ши ку чей рэй.
36Будите дакле милостиви као и Отац ваш што је милостив.
36Фицьдар милостивь, кум ши Татэл востру есте милостив.
37И не судите, и неће вам судити; и не осуђујте, и нећете бити осуђени; опраштајте, и опростиће вам се.
37Ну жудекаць, ши ну вець фи жудекаць; ну осындиць, ши ну вець фи осындиць; ертаць, ши ви се ва ерта.
38Дајте, и даће вам се: меру добру и набијену и стресену и препуну даће вам у наручје ваше. Јер каквом мером дајете онаквом ће вам се вратити.
38Даць, ши ви се ва да; ба ынкэ ви се ва турна ын сыно мэсурэ бунэ, ындесатэ, клэтинатэ, каре се ва вэрса пе дясупра. Кэч куче мэсурэ вець мэсура, ку ачея ви се ва мэсура.”
39И каза им причу: Може ли слепац слепца водити? Неће ли оба пасти у јаму?
39Ле-а спус ши пилда урмэтоаре: „Оарепоате ун орб сэ кэлэузяскэ пе ун алт орб? Ну вор кэдя амындой ын гроапэ?
40Нема ученика над учитељем својим, него и сасвим кад се изучи, биће као и учитељ његов.
40Ученикул нуесте май пресус де ынвэцэторул луй, дар орьче ученик десэвыршит ва фи ка ынвэцэторул луй.
41А зашто видиш трун у оку брата свог, а брвна у свом оку не осећаш?
41Дече везь ту паюл дин окюл фрателуй тэу ши ну те уйць ку бэгаре де сямэ ла бырна дин окюл тэу?
42Или како можеш рећи брату свом: Брате! Стани да извадим трун који је у оку твом, кад сам не видиш брвна у свом оку? Лицемере! Извади најпре брвно из ока свог, па ћеш онда видети извадити трун из ока брата свог.
42Сау кум поць сэ зичь фрателуй тэу: ‘Фрате, ласэ-мэ сэ-ць скот паюл дин окь’ ши, кынд коло, ту ну везь бырна дин окюл тэу? Фэцарникуле, скоатеынтый бырна дин окюл тэу, ши атунч вей ведя деслушит сэ скоць паюл дин окюл фрателуй тэу.
43Јер нема дрвета доброг да рађа зао род; нити дрвета злог да рађа добар род.
43Нуесте ничун пом бун каре сэ факэ род рэу ши ничун пом рэу каре сэ факэ род бун.
44Јер се свако дрво по роду свом познаје: јер се смокве не беру с трња, нити се грожђе бере с купине,
44Кэч орьчепом се куноаште дупэ родул луй. Ну се стрынг смокине дин спинь, нич ну се кулег стругурь дин мэрэчинь.
45добар човек из добре клети срца свог износи добро, а зао човек из зле клети срца свог износи зло, јер уста његова говоре од сувишка срца.
45Омулбун скоате лукрурь буне дин вистиерия бунэ а инимий луй, яр омул рэу скоате лукрурь реле дин вистиерия ря а инимий луй; кэч динприсосул инимий ворбеште гура.
46А што ме зовете: Господе! Господе! А не извршујете шта вам говорим?
46Де че-Мь зичець: ‘Доамне, Доамне!’ ши ну фачець че спун Еу?
47Сваки који иде за мном и слуша речи моје и извршује их, казаћу вам какав је:
47Вэ вой арэта ку чине се асямэнэ орьчеом каре вине ла Мине, ауде кувинтеле Меле ши ле фаче.
48Он је као човек који гради кућу, па ископа и удуби и удари темељ на камену; а кад дођоше воде, навали река на ону кућу и не може је покренути, јер јој је темељ на камену.
48Се асямэнэ ку ун ом каре, кынд а зидит о касэ, а сэпат адынк ынаинте ши а ашезат темелия пе стынкэ. А венит о вэрсаре де апе ши с-а нэпустит шувоюл песте каса ачея, дар н-а путут с-о клатине, пентру кэ ера зидитэ пе стынкэ.
49А који слуша и не извршује он је као човек који начини кућу на земљи без темеља, на коју навали река и одмах је обори, и распаде се кућа она страшно.
49Дар чине ауде ши ну фаче, се асямэнэ ку ун ом каре а зидит о касэ пе пэмынт, фэрэ темелие. Ши с-а нэпустит шувоюл асупра ей, еа с-а прэбушит ындатэ, ши прэбуширя ачестей касе а фост маре.”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.